Izvor: RTV

Celu emisiju možete pogledati ovde.

Ako četvrtina sudija, trećina tužilaca, 60 odsto advokata i 80 odsto građana smatra da u pravosuđu vlada korupcija, sigurno je da strategija države za borbu protiv korupcije mora da se menja, međutim ne može reformu pravosuđa da vrši samo izvršna vlast; problem je što pravosudna vlast nikada nije shvatila da je vlast, izjavila je danas članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, povodom predstavljanja Izveštaja o stanju u srpskom pravosuđu.

 Vasilić je, gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, ukazala na činjenicu da ljudi koji sede u Visokom savetu sudstva (VSS) nikada nisu podigli svoj glas i zapitali zašto je dozvoljeno političarima da govore o dokazima, o krivicama, koga treba goniti, a koga ne treba, ko je ispravan, a ko nije, na te presude preko izjava u javnosti.

"Visoki savet sudstva, kao i Državno veće tužilaca moraju, na neki način, a mislim da se to sada menja, da utiču na vlast, kao što ta vlast utiče na njih. Mislim da pravosudna vlast treba konačno da kaže - Dosta je!", istakla je ona.

Vasilić se osvrnula na dopis jednog sudije, koji je izvestio predstavnika izvršne vlasti da je kod privatizacije Sartida uradio kako je ovaj od njega tražio, a da sada čeka dalje instrukcije, i rekla da je uprkos tome što je Savet sve dokaze predao policiji, ali da su dobili odgovor da policija ne može da dođe do takvog dopisa.

"Međutim, da se da naslutiti da postoji velika veza između izvršne vlasti i predsednika sudova, koji su neka produžena ruka izvršne vlasti, u odnosu na pritiske koji se vrše nad sudijama", istakla je ona.


U pravosuđu vladaju strah i apatija

Vasilić kaže da je već od ranije poznato da u pravosuđu vlada strah, te da su i same sudije na današnjem predstavljanju Izveštaja rekle da su zaplašene.

"To da u pravosuđu vlada stanje apatije, o čemu smo danas mogli da čujemo, nisam znala, ali se ipak nešto pomera. Ranije, tokom izrade prethodna tri izveštaja, nismo mogli da nađemo ni jednog sudiju koji bi to javno rekao", ukazala je ona.

Komentarišući zaključke najnovijeg Izveštaja, da u Srbiji ima gotovo tri miliona nerešenih predmeta, uz visok broj sudija, Vasilić napominje da se neki od ključnih argumenata u prilog navedenim zaključcima mogu pronaći u izveštajima Svetske banke.

"Kod nas je 340 predmeta po jednom sudiji, a u Evropskoj uniji je 840. To znači da našem sudiji treba mnogo više vremena da obradi 340 predmeta, nego sudiji u EU za 840 predmeta. To zabrinjava jer se postavlja pitanje da li naše sudije uopšte rade ili je to posledica lošeg izbora ili kvalifikacije", kaže ona.

Vasilić ističe da najvažnije pitanje - Šta je problem našeg sudije, Savet za borbu protiv korupcije nije uspeo da odgovori, iako je uzeo u obzir privatizaciju, tranziciju, loše zakone, mešanje izvršne vlasti u rad pravosuđa, pa i činjenicu da živimo u veoma siromašnoj zemlji.

"Ima mnogo uzroka, ali kod nas su statistike veoma loše, i mi nismo mogli da izvučemo šta je od svih ovih razloga doprinelo da imamo takvo stanje u pravosuđu", ukazuje ona.

Vasilić kaže da je beznačajan pomak napravljen od 2008. godine, od kada je počela reforma pravosuđa, ali da je ipak došlo do pomaka u rešavanju starih predmeta, i to na preporuku predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

"Mnogo zakona se donosi koji se uopšte ne primenjuju"

Osvrćući se na današnju reakciju Ministarstva pravde, iz kojeg je stigla poruka da su svesni nezadovoljavajućeg stanja u srpskom pravosuđu, ali da je ono, objektivno gledano, mnogo bolje od onog iz 2012. godine, članica Saveta za borbu protiv korupcije napominje da je, nakon četiri referata ovog Saveta i jedne konferencije, kroz koje je upozoravano da zakoni neće dovesti do reforme, ovo prvi put da ministarstvo reaguje.

"Sve što u ministarstvu navode kao pozitivno nije bilo javno objavljivano. Mnogo zakona se donosi koji se uopšte ne primenjuju. U izveštaju smo naveli da se set pravosudnih zakona za četiri godine promenio 12 puta, što govori o kvalitetu tih zakone koje ministarstvo spominje... mnogo ih je koji nisu nikada primenjeni", ističe ona.

Vasilić kaže da pozitivne ocene reforme pravosuđa koje dolaze iz Evropske unije ne znače da mi to moramo da uzmemo kao apsolutno tačno.

"Evropska komisija može da proceni da li smo u zakone ugradili standarde, ali ona ne zna stanje u kojem se nalazimo, nivo siromaštva i obrazovanja... to je nešto mi moramo da pratimo kroz zakone, da pišemo zakone koje oslikavaju naš život. Mi smo upozorili da to mišljenje EK nije dobro, a posle su u izveštaj ugradili mnogo naših viđenja", objašnjava ona.

Takođe, kaže da se Savet obradovao državnoj Strategiji za borbu protiv korupcije, te da je dužnost Saveta bila da na svakih meseci traže od ministarstva da im se dostavi sve što je bitno u vezi sa strategijom, ali da nikada nisu dobili što su tražili.

"Mi već dugo tražimo sastanak sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, jer nas ima šest, a treba da nas bude 11, i jer je teško raditi sa povećanim obimom posla, ali ne možemo da dođemo do njega", kaže ona.

Da li naša država učestvuje sa strancem u pranju novca?

Kada je pokrenuto pitanje 24 sporne privatizacije, dodaje Vasilić, to je prvi put postojala nada da će konačno početi ozbiljna borba protiv korupcije, ali da nije postojala podrška političara, pa ni Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, od koga takođe nisu dobili traženu dokumentaciju.

"Tražili smo da vidimo ugovore o privatizaciji JAT, Železare Smederevo, Fijata, Beogradu na vodi. Nismo ih dobili jer je za neke od njih Komisija za zaštitu konkurenciju odlučila da zabrani da budu dostupni. Postavlja se pitanje zašto nešto nije dostupno, da li je to zbog stranaca? Onda Vlada Srbije treba to da raščisti, jer možda stranac vrši utaju poreza ili pranje novaca? Ako naša država učestvuje sa strancem u pranju novca, onda je ona isto kriva i to mora da se obelodani", zaključuje ona.

Vasilić je prokomentarisala slučaj sudije Vladimira Vučinića, koji je smenjen sa mesta predsednika Specijalnog suda nakon što se na tokom suđenja privredniku Miroslavu Miškoviću zamerio predstavnicima vlasti, rekavši da je sudija Vučinić odmah odreagovao i dostavio obaveštenje Visokom savetu sudstva, da se na njega vrši pritisak, i tražio pomoć organa koji treba da ga zaštiti, ali da je ta pomoć potpuno izostala.

"Kažu da ja branim Miškovića, a tri izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije se odnose na njega. Svako treba da odgovara ako je nešto uradio, bio to Mišković ili Vučković... mi samo pokušavamo da ova država postane pravna, da ne bude suđenja na ulicama, nego u institucijama", ističe ona i dodaje da je slično bilo i kod slučaja premijerovog brata Andreja Vučića, gde smo na delu videli protivzakonito izuzeće sudije.