Prema savremenoj toriji i praksi, zakonito, efikasno i uspešno funkcionisanje policije nužno se zasniva na odnosima poverenja sa građanima.

 To poverenje se obezbeđuje i kroz delotvornu participaciju opšte i stručne javnosti u  kreiranju zakonskih rešenja iz oblasti policijskog rada i delovanja.

Da bi javna rasprava dala pozitivan efekat, javnost mora biti blagovremeno i adekvatno obaveštena o njenom odvijanju. Što se Nacrta novog Zakona o unutrašnjim poslovima tiče, informisanje o javnoj raspravi uglavnom se svelo  na objavu dokumenata na sajtovima nadležnih ministarstava i portalu „e– konsultacije“.

Uzimajući u obzir obimnost Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, ovakav način vođenja javne rasprave ne odgovara standardima poštovanja svih procesnih koraka i transparentnosti.

Pritom, treba imati u vidu brojne primedbe subjekata, do sada provedene rasprave, i njihove predloge za izmene i dopune članova Nacrta koji se odnose na: poslove Ministarstva i ovlašćenja ministra; uređenje organizacionih jedinica; zaposlene u Ministarstvu; uniformu; javnost u radu; operativnu nezavisnostpolicije; direkora policije; poslove policijske uprave; poslove policijske stanice; postupanje policije u zaštiti zdravlja i života i uspostavljanju javnog reda i mira narušenog u većem obimu; mere ciljane potrage; nadzor i snimanje na javnom mestu; sprovođenje standarda policijskog postupka u oblasti prevencije mučenja, nečovečnog postupanja i kažnjavanja; bezbednosne provere; sredstva prinude; dužnost izvršavanja naređenja; nadzor Narodne skupštine i lokalne samouprave; Sektor unutrašnje kontrole; tajnost akta o sistematizaciji; napredovanje; disciplinsku odgovornost i postupak i dr.

Državni i društveni razlozi za donošenje novog Zakona o unutrašnjim poslovima za sada nisu dovoljno obrazloženi. Zato svrha  donošenja Zakona ostaje nejasna. Pogotovo treba imati u vidu činjenicu, da Ministarstvo periodično obaveštava javnost i Narodnu skupštinu o značajnom smanjenju stope kriminaliteta (iz godine u godinu) i povećanoj efikasnosti policije u otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela i učinilaca, naročito u vezi sa teškim krivičnim delima. „Tamna brojka“ se ne saopštava, što bi značilo da je zanemarljiva.

Prilikom normiranja policijskog delovanja, posebno treba voditi računa da razlozi bezbednosti ne dovedu do ugrožavanja i ograničavanja Ustavom zagarantovnih prava građana.  Takođe, nužno je  obratiti povećanu pažnju na koruptivni potencijal određenih zakonskih normi (napredovanje, tajnost akta o sistematizaciji i dr.)

Svi nabrojani predlozi za izmene i dopune Nacrta idu u  pravcu otklanjanja potencijalnih negativnih efekata primene novog zakona. Zato ih treba tretirati sa dužnom pažnjom i nastaviti sa sveobuhvatnom javnom raspravom.

Prethodno, široj javnosti treba jasno prezentirati ciljeve donošenja novog Zakona o unutrašnjim poslovima.