SAVET: IZVEŠTAJ O „TANJUGU“ JE TAČAN, PRECIZAN I BAZIRAN NA ČINJENICAMA KOJE PROISTIČU IZ JAVNO DOSTUPNIH DOKUMENATA ZVANIČNIH INSTITUCIJA SRBIJE NAVEDENIH U IZVEŠTAJU

Savet se po ko zna koji put susreće sa činjenicom da kada na svom sajtu objavi Izveštaj u kome su iznete tačne informacije, koje se ne dopadaju subjektima koji su obrađeni kroz temu Izveštaja, da ti isti subjekti omalovažavaju rad Saveta, tvrdeći da su Izveštaji netačni,  neprofesionalni, politički prebojeni i  da urušavaju ugled Saveta.

Savet želi da napomene da za pisanje svojih izveštaja isključivo koristi dokumentaciju koju dobija od zvaničnih državnih organa, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da te dokumente citira u svojim Izveštajima tako da se lako mogu proveriti.

Koliko su tako dobijeni dokumenti i podaci verodostojni, Savet niti može niti ima nadležnost da proverava.

U Izveštaju o novinskoj agenciji „Tanjug“, Savet je podatke dobio od Republičke direkcije za imovinu i u svom Izveštaju hronološki je prikazao postupanje Direkcije, odnosno Vlade Republike Srbije, navodeći brojeve zaključaka Vlade, po kojima je Vlada zadužila Republičku direkciju za imovinu da ih sprovodi  i u slučaju novinske agencije „Tanjug“.

Navodi društva „Tačno“ da Savet u svom Izveštaju tvrdi da je imovina „Tanjuga“ prodata tom društvu, da to društvo raspolaže sa imovinom „Tanjuga“ i da kao takvi nisu tačni su zlonamerni i imaju za cilj da se utvrđene činjenice u Izveštaju Saveta kompromituju i unese sumnja u verodostojnost samog Izveštaja. Verovatno po principu ako „prođe-prođe“ i ko još pažljivo čita izveštaje Saveta, kako i sami navode, a sve u nameri da pred javnošću prikriju svoje privilegije.

Savet je u Izveštaju jasno naveo, na osnovu dokumentacije Direkcije za imovinu, da postoje dva ugovora između Direkcije i društva „Tačno“ i to:

1. Ugovor o ustupanju na korišćenje drugih imovinskih prava (žigova) i
2. Ugovor o zakupu poslovne zgrade i opreme u njoj , koju je koristio „Tanjug“, a koja je sada u vlasništvu Direkcije za imovinu, odnosno Republike Srbije.

Nigde u Izveštaju, Savet nije naveo da je prodata zgrada „Tanjuga“ na Obilićevom vencu društvu „Tačno“, već da istu „Tačno“ koristi po ugovoru o zakupu za period od deset godina tj. za isti period za koji su mu i prodata ili ako želite, ustupljena prava korišćenja žigova. Šta znači “ustupljena“ prava korišćenja na deset godina po određenoj  kupoprodajnoj ceni već prodaju tih prava u ugovorenom periodu kupcu „Tačno“.

Kakva će biti sudbina tih žigova nakon deset godina korišćenja ostaje da se vidi i da li će ih država ponovo ustupiti ili prodati društvu „Tačno“ i po kojoj ceni, za tako dug period, niko ne može predvideti , pa ni Savet. Bitno je da sada žigove i brend najprepoznatljivije novinske agencije u regionu koristi društvo „Tačno“ iznajmljujući objekat i opremu koju je koristila državna agencija „Tanjug“, po izuzetno povoljnim uslovima ugovorenim slobodnom pogodbom.

U konkretnom slučaju  imamo ugovor  koji nosi naziv Ugovor o ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava, dakle teretan ugovor na osnovu koga ugovorne strane ugovaraju naknadu za iskorišćavanje i raspolaganje  imovinskim pravima.

Tako, prema pojedinim odredbama iz  samog ugovora možemo doći do zaključka da su ugovorne strane u stvari imale za cilj zaključenje ugovora o kupoprodaji, kojeg nisu tako nazvale iako iz same sadržine pojedinih odredbi dolazimo do zaključka da se  društvo „Tačno“ kao ugovorna strana naziva kupac,  da pored prava iskorišćavanja  ima i pravo raspolaganja, kao i da primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, uplati na račun budžeta Republike Srbije.

Tako se u čl.1 tač.5 predmetnog ugovora između ostalog ističe, da se naknada utvrđuje pored iskorišćavanja i za dalje raspolaganje četiri žiga  i autorskih prava zaposlenih. Naime, pravo raspolaganja predstavlja pravo da se stvarju raspolaže, pored korišćenja, što predstavlja ovlašćenje koje ima samo vlasnik ali ne i korisnik jedne stvari.

Takođe, u čl.1 tač.10 predmetnog ugovora se navodi da je Zaključkom Vlade Republike Srbije, br.464-10397/19 od 17.10.2019.godine propisana obaveza za Republičku  direkciju za imovinu RS, da u tekstu oglasa o ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava  stoji „uneti obavezu kupca da preuzme lica zaposlena u Tanjugu“, dakle ne imaoca prava iskorišćavanja, već kupca imovinskih prava, što jasno ukazuje na činjenicu da je u pitanju ugovor o kupovini. Na kraju,  čl. 3 predmetnog ugovora propisano je da se korisnik obavezuje da uplati obavezu na račun budžeta RS – primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, što treba dalje razjasniti.

Ujedno, kada je u pitanju preuzimanje radnika, takva obaveza se uglavnom  javlja kod ugovora  o kupovini ili  retko nekog drugog  ugovora kao npr. Ugovora  o zakupu ali u konkretnom slučaju preuzimanje zaposlenih nema nikakve veze sa nazvanim pravom o ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava jer preuzimanje zaposlenih nije imovinsko pravo.                         

Ostaje nejasno kako se pet puta demantuje nešto što nije ni rečeno? Savet u svom izveštaju nije naveo „da je firma „Tačno“ kupila, preuzela prava na imovinu nekadašnje agencije „Tanjug“.

Kao što se može videti iz dokumentacije, odmah posle potpisivanja ugovora o ustupanju na korišćenje drugih imovinskih prava (žigovi i autorska prava zaposlenih), potpisan je ugovor o zakupu poslovnog prostora i kompletne opreme i pokretnih stvari, koje se nalaze u poslovnom prostoru koje su koristili zaposleni „Tanjuga“. Cena zakupa prostora i opreme utvrđena je slobodnom pogodbom. Tako za zakup poslovnog prostora od 1359,44 metara kvadratnih kupac „Tačno“ d.o.o. plaća 786 dinara po metru kvadratnom, što za navedenu površinu iznosi 1.086.519,84 dinara ili oko 9.000,00 evra. Primera radi, navodimo da grad Beograd za korišćenje prostora za predškolske ustanove iz gradskog budžeta plaća privatnim kompanijama na lokacijama poput Rakovice i Zemuna 1395,00 i 1741,11 dinara po metru kvadratnom.

Cena zakupa opreme i pokretnih stvari koje su u državnom vlasništvu, a koje je koristila agencija „Tanjug“, takođe je utvrđena slobodnom pogodbom, pa društvo „Tačno“ za zakup pokretnih stvari i opreme kojih je 851 na spisku dostavljenom Savetu,  plaća mesečno 2.414,65 evra.

Koliko će od te opreme i pokretnih stvari u desetogodišnjem periodu zakupa biti otpisano i da li je bio veći državni interes da su odmah prodate, velika je nepoznanica jer je očito da takve analize nisu rađene.

Savet nikada nije u Izveštaju naveo da imovina „Tanjuga“  u drugim Republikama ima bilo kakve veze sa društvom „Tačno“. Razumljivo je da Savet iskazuje interes za imovinu Republike Srbije u drugim državama jer to je imovina građana Srbije i tom imovinom treba da se gazduje u interesu građana Srbije. U tom smislu Direkcija se obratila nadležnim državnim organima radi preduzimanja mera i radnji iz delokruga i nadležnosti propisanih pozitivnim propisima Republike Srbije. Savet će pratiti dalje postupanje državnih organa u cilju zaštite imovine građana u drugim državama.

Savet nikada nije u Izveštaju naveo da 205 umetničkih slika u vlasništvu agencije „Tanjug“  ima bilo kakve veze sa društvom „Tačno“. Nesporna je činjenica da je to imovina Republike Srbije ali je sporna i nejasna njena dalja sudbina. Savet ne vidi ništa „čudno“ u tome što se interesuje za sudbinu ovih 205 slika. Pored toga, aktom broj 46-387/2020-03 od 10. marta 2021. godine, Direkcija se obratila Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, obaveštavajući o postojanju 205 umetničkih dela, koja su smeštena u objektu u Beogradu, Obilićev venac br. 2, shodno odredbama Uredbe o Upravi za zajedničke poslove republičkih organa. Uprava, aktom broj 631-00-9/2021-05 od 17. marta 2021. godine, obavestila da će nakon pregleda i sačinjenog zapisnika o primopredaji, umetnička dela biti prebačena u depo za umetnička dela koji se nalazi u Palati Srbija. Savet zabrinjava činjenica da Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za javne prihode, poseduje registrovano zakonsko založno pravo na zbirku pokretnih stvari - 205 umetničkih dela, kao sredstvo obezbeđenja odloženog plaćanja poreza od 2017. godine „Tanjuga“, kao i da dug po navedenom sporazumu o plaćanju poreza nije izmiren do dana sastavljanja tog dopisa 2021. godine. Opet se postavlja pitanje čemu demanti nečega što nije ni rečeno? Da li se na taj način želi relativizovati ili zamagliti ono šta je rečeno i šta je bitno.

Savet veruje da bi građane više interesovalo sledeće:

1. Istekom roka za privatizaciju medija (31.10.2015.godine) prestaje da važi Zakon o javnom  preduzeću novinske agencije „Tanjug“ („Sl. list SRJ“ br.11/95 i „Sl. glasnik“ RS 83/2014 - dr. zakoni), kao i finansiranje iz državnog budžeta. Zašto agencija „Tanjug“ nije ugašenа i šta je od tada radila? Po kom osnovu je agencija „Tanjug“ i dalje stalno bila pozivana da izveštava o aktivnostima državnih funkcionera i institucija?
2. Donošenjem Odluke o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije „Tanjug“ objavljene 3.11.2015. godine u „Službenom glasniku“ Republike rešen  je problem arhivske građe kao i isplata otpremnina u iznosu od 56.058.400,00 dinara za 152 lica iz sredstava koja su predviđena Zakonom o budžetu za 2015. godinu.
3. Da li je odmah nakon toga trebalo angažovati lica po raznim ugovorima za iste poslove? Kakva je sudbina preuzetih kadrova koji imaju privremene ugovore o radu?
4. Kako je agencija „Tanjug“ brisana iz APR-a a da nije izmirila dugovanja prema poveriocima i kako će se rešiti ta dugovanja?

Društvo „Tačno“ nije demantovalo Savet da od nadležnih državnih organa preko „Tanjuga“  dobija značajna finansijska sredstva, za razliku od drugih novinskih agencija, odnosno medija u Srbiji, pa Savet sa pravom izražava sumnju šta to baš njih preporučuje u medijskoj utakmici i koliko bi ta uspešnost bila moguća da ne promovišu državne organe.

Savet smatra da je ovakav napad na Savet od strane društva „Tačno“ bespredmetan i upravo iz straha da ne ostane bez izuzetno velikih sredstava, ne samo kada je u pitanju „Tanjug“, već i drugih brojnih lokalnih medija u kojima većinski vlasnik ima vlasništvo.

Društvo „Tačno“ nemajući argumente kojima može da ospori činjenice iznete u Izveštaju Saveta pribegava naivnim uvredama, tipa da Savet koristi termin „ozbiljna medijska imperija“ kao da postoji “neozbiljna“. Jasno je da se radi o žargonskoj (kolokvijalnoj) reči kada se koristi pridev „ozbiljan“ u ovom slučaju, imajući u vidu koliko je lokalnih medija u vlasništvu većinskog vlasnika društva „Tačno“. Nesporno je i to da su neki od vlasnika i urednici i voditelji, pa da se nakon agencije „Tanjug“ veoma brzo pojavila i televizija „Tanjug“, što sve skupa opravdava konstataciju Saveta da je posredi „ozbiljna medijska imperija“. „Medijsku imperiju“ ne definiše imovina već mogućnost dostizanja velike javnosti i ostvarivanje uticaja na konzumente medijskih proizvoda.

Savet želi još jednom da napomene, da je uradio nekoliko izveštaja o medijima, zalažući se za objektivno nezavisno medijsko izveštavanje i sa tim u vezi davao brojne preporuke Vladi Republike Srbije. Nikada Savet ni jedan izveštaj nije uradio pod bilo čijim političkim pritiskom niti će ga ikada uraditi, već se isključivo bavio temama sa koruptivnim potencijalom, ma koliko se one dopadale nekoj političkoj opciji, bilo da je na vlasti ili opoziciji. U svom izveštaju „Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanja usluga oglašavanja i marketinga“ objavljenog 24.12.2015. Savet, jasno i dokumentovano ukazuje na mehanizme korišćenja javnih sredstava za promociju političara i političkih opcija u privatnim medijima na svim nivoima. Agencija „Tanjug“ je pre transakcije bila favorizovana državna novinarska agencija.

Savet se ne bavi politikom i političkim opcijama već pitanjima potencijalne sistemske korupcije, što jasno proističe iz njegovih aktivnosti i izveštaja. Svako ko ima nameru da se ozbiljno bavi borbom protiv korupcije uočava da Savet, iako u znatno smanjenom sastavu, u svojim izveštajima obrađuje teme od šireg društvenog značaja i daje preporuke kako da se uočeni problemi prevaziđu. Savet nije „zaboravljen“ niti „uspavan“ ali kako svi relevantni činioci u društvu nemaju isti interes za sve Izveštaje i rad Saveta, njegova ekspozicija u medijima je ograničena. Savet veruje da je bez nezavisnih, visoko profesionalnih i objektivnih medija teško uspostaviti vladavinu prava i odbraniti princip jednakosti građana.

Savet visoko ceni svoju samostalnost i nije podložan uticajima. Izveštaji Saveta vidljivi su na sajtu Saveta.

Savet za borbu protiv korupcije