SEĆANJE NA VERICU BARAĆ

Danas, 19. marta, navršava se 9 godina od smrti Predsednice Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, Verica Barać, jednog od najvećih boraca za slobodu, ravnopravnost i protiv korupcije.

Verica Barać rođena je 14. juna 1955. godine u Mrčajevcima kod Čačka, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je 1980. diplomirala na Pravnom fakultetu i položila pravosudni ispit.

Prvih sedam godina posle diplomiranja radila je u PKB-u Beograd, a zatim se vratila u Čačak, gde je radila kao pravnik u Opštinskom komitetu za urbanizam. Od 1997. do 2000. bila je javni pravobranilac opštine Čačak.

U vreme vojne intervencije NATO snaga na SR Jugoslaviju, javno je protestovala protiv rata i režima Slobodana Miloševića. Bila je jedan od lidera Građanskog parlamenta Čačka, a kad se on pod jakim pritiscima vlasti pocepao, osnovan je 2. septembra 1999. Građanski parlament Srbije (GPS), kao asocijacija svih građanskih parlamenata udruženih u zajedničku borbu za demokratske promene. Verica Barać je bila portparol i predsedavajući GPS-a od osnivanja do maja 2003.

Posle oktobarskih promena smenjena je sa mesta opštinskog pravobranioca iako je opštinska Skupština podržala izveštaj o radu te službe. Javno je ukazivala na korupciju u Čačku i zbog toga je pala u nemilost vlasti.

Bila je poverenik Čačanske kancelarije G17 plus, koja je u Čačku počela sa radom 17. aprila 2000. Nedugo zatim napustila je G17 plus jer sa svojim ubeđenjima nije pravila kompromise.

U Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije izabrana je 2003. godine. Za Predsednika Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, koji je formiran u decembru 2001., izabrana je 23. maja 2003., nakon što prvi predsednik Saveta, advokat Slobodan Beljanski, napušta Savet.

Dobitnica je Povelje za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“ za 2008. godinu, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur.                  

Dobitnica je nagrade „Vitez poziva“ za 2011. godinu, koju nevladina organizacija Liga ekspeраta LEX dodeljuje na Svetski dan ljudskih prava pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama. Nije bila član nijedne stranke.

Imao sam privilegiju da sa Vericom sarađujem u Savetu od njenog dolaska. Kad sam je prvi put video kako svoj stari, beli, zarđali Renault 4 parkira na Vladinom parkingu među crne prestižne limuzine, bilo mi je jasno da je niko neće ni uplašiti ni impresionirati.

Svojom izuzetnom hrabrošću, talentom i energijom bila je predvodnik istinske borbe protiv korupcije, za nezavisne institucije, vladavinu prava i jednakost među građanima. Pokazala je da se ova borba dobija moralnim stavom, predanim radom, istrajnošću i humanošću. Bespoštedno se suprotstavljala centrima moći u srpskom društvu, ekonomiji i politici, ukazujući da oni koji imaju najveću moć imaju i najveću odgovornost prema građanima. Borbu protiv korupcije često je personifikovala. Govorila je da živimo u „okovanoj državi“, da „oni koji nemaju hrabrosti ne treba da budu ni tužioci ni sudije“ i često je pitala „da li je njih ikada sramota“ i „da li oni stvarno misle da smo svi mi tantuzi“. 

Period posle 5. oktobar krasila je ogromna pozitivna energija, vera u bolju budućnost i ubeđenje da prelaskom iz autoritarnog režima u demokratski intenzitet, korupcija neminovno opada i dolazi novo doba. Nažalost, u zemlji bez demokratske tradicije koja ulazi u zakasnelu tranziciji, gde ne funkcionišu institucije sistema, a sprovodi se nepripremljena privatizacija, gde nije izvršena lustracija, a u vladajućim strukturama nema saglasja, teško je bilo konsolidovati demokratiju i vladavinu prava. Zbog sistemske korupcije i nekontrolisane privatizacije jedni gube sve i postaju socijalni slučajevi, a drugi dobijaju mnogo. Opstaju neprincipijelne interesne grupe, finansijska i politička moć u rukama je malog broja odabranih, a apetiti organizovanog kriminala rastu. Građani su razočarani, pozitivna energija i poverenje se topi, a apatija raste. U takvim uslovima Savet pod njenim vodstvom objavljuje svoja 24 izveštaja poznatih kao „24 privatizacije“. Svojim principijelnim stavovima, neumornom borbom i moralnim integritetom etablirala je Savet kao instituciju kojoj veruju građani. U predizbornim kampanjama sve političke opcije visoko su u svojim agendama stavljali borbu protiv korupcije i rešavanje spornih „24 privatizacija“. Verice više nema, veliki broj slučajeva nije završen, a u nekima istražne radnje još uvek traju. Uvek ćemo pamtiti kada nam je Verica govorila: „Pustite mene da javno govorim, opasna su vremena, vi ste zaposleni i imate porodice, a meni niko više ne može da naudi…“ Protiv Verice bilo je više od 10 prijava sudu. Borila se i na sudu i sve procese koji su vođeni dobila je.

Od 1996. godine borila se sa teškom bolešću, sve je bitke dobila ali bolest nije mogla da pobedi. Nikada nije dozvoljavala da zbog bolesti trpi njen rad, nikada se nije žalila. Svojim primerom pokazala je kako izgleda požrtvovana borba za opšte interese i razvoj društva.

Poslednji put sam bio s njom u bolnici tri dana pre nego što će nas napustiti. I njoj i meni bilo je jasno da se ta bitka neće dobiti. Pitala me da li sam joj doneo završeni izveštaj?

Živela je skromno, tako je i sahranjena, u prisustvu porodice na groblju u Preljinama u okolini Čačka. Savet je na njenom grobu postavio bistu i godišnju nagradu Saveta za lični doprinos borbi protiv korupcije nazvao njenim imenom. Prošle godine nagrada nije dodeljivana.

Savet su tokom godina napustili mnogi članovi. Nažalost neki su preminuli, drugi otišli u Agenciju i druge Institucije da nastave borbu protiv korupcije, a neki su se jednostavno zamorili od permanentne borbe.

Broj članova Saveta prepolovio se ali Savet je u skladu sa visokim moralnim, stručnim i humanim principima za koje se zalagala Verica, nastavio sa radom u sve težim uslovima. Od Veričine smrti Savet je uradio više od 40 novih Izveštaja koji se bave sistemskom korupcijom.

Iako je Savet savetodavno telo, Verica je od njega napravila jednu pravu instituciju koju su građani prepoznali i građani su znali da je to institucija kojoj se mogu obratiti.

Kada nekoga poštuju i prijatelji i neprijatelji onda je to znak da je posredi častan i nepokolebljiv čovek. Takva je Verica bila.

Posle Veričine smrti građani su pitali „Ko će nam sada govoriti istinu?“. Mi se danas u Savetu pitamo kako da saopštimo istinu većini građana? Vremena su se promenila ali Savet nije.

Bilo je časno raditi sa Vericom i uvek će nam biti inspiracija u daljem radu.

Prof. Dr Miroslav Milićević
Potpredsednik Saveta