Savet za borbu protiv korupcije je tokom svog rada obradio više stotina predstavki koje se odnose na nepravilnosti u procesu privatizacije, o čemu je Vladi Republike Srbije podneto preko četrdeset izveštaja tokom proteklih deset godina.

U svim dosadašnjim Izveštajima o spornim privatizacijama koje je Savet uputio Vladi isticano je sledeće:

- da nedorečenost privatizacionih propisa omogućava nezakonitost i korupciju;

- da postoji sprega državnih službenika koji sprovode postupak privatizacije i uticajnih pojedinaca iz politike i biznisa;

- neograničena prava direktora Agencije da dispozitivno odlučuje o restrukturiranju, metodu, načinu, uslovima, vremenu privatizacije, kao i da kontroliše izvršenje ugovora, tako što se pojedinim kupcima društvenog kapitala daje mogućnost da u naknadnim rokovima izmiruju obaveze iz kupoprodajnog ugovora;

- nepostojanje adekvatne kontrole kako za izvršenje ugovora, tako i za direktora Agencije, koji je imao izuzetnu moć u postupku privatizacije, bez ikakvih jasnih odgovornosti;

- mogućnost Agencije da bira konsultantske kuće, što se u velikom broju privatizacija pokazalo da se radi o istim konsultantskim kućama, najčešće odabranim uz saglasnost kupca, imajući u vidu da su potvrde o izvršenju investicionih obaveza kupca davane bez adekvatnih dokaza da su investicione obaveze stvarno izmirene;

- nije definisano šta je strateški partner, ko to ocenjuje, koja su merila da se neko proglasi strateškim partnerom;

- vršena je nepotpuna procena imovine, nekretnina, zaliha robe, kao i imovine u drugim republikama;

-  privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata nije rešen status svojine nad zemljištem, već su kupci kupovinom preduzeća u Katastru nepokretnosti menjali status svojine nad zemljištem tih kombinata iz društvenog i zadružnog, u privatno, samo na osnovu kupoprodajnog ugovora, što je suprotno zakonu;

- Agencija prilikom privatizacije preduzeća nije vršila svoj osnovni zadatak, da subjektima privatizacije nađe dobrog vlasnika, koji će održati kontinuitet proizvodnje i bar zadržati broj zaposlenih;

- Agencija nije kontrolisala delatnost kupca, poreklo novca kojim se preduzeća kupuju, niti je utvrđivala bonitet kupca, što je stvorilo probleme u privatizaciji privrednih subjekata u Srbiji;

- nakon zaključenja osnovnog ugovora o kupoprodaji Agencija je diskreciono odlučivala kojim kupcima će aneksima menjati odredbe osnovnog ugovora, pre svega u delu investicionog ulaganja, stavljajući tako u privilegovan položaj kupce društvenog kapitala subjekta privatizacije, u odnosu na druge ponuđače;

- produženjem rokova za ispunjenje ugovornih obaveza kupca, Agencija je raskidala kupoprodajni ugovor tek kad su privatizovana preduzeća prezadužena sa devastiranom imovinom odlazila  u stečaj;

- nakon iznetog kapitala, odnosno imovine od strane kupca uz pomoć Agencije, uništena privatizovana preduzeća, raskidom kupoprodajnog ugovora vraćena su državi, mali akcionari su ostali bez akcija i zaposleni bez svojih radnih mesta;

- narušeno je poverenje investitora u pravni sistem Republike Srbije, pa mnoga preduzeća koja su u restrukturiranju i ona kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji teško mogu naći kupca ili strateškog partnera;

- zbog svega navedenog podnete su brojne krivične prijave i tužbe od strane bivših radnika i malih akcionara. Ti procesi još uvek nisu rešeni pa za mnoge postoji mogućnost zastarevanja.

Na osnovu napred iznetog evidentno je da država nije na adekvatan način reagovala na uočene probleme koji prate proces privatizacije.

Savet je ukazivao na problematičan normativni okvir i nedostatak sistemske promene, na nedorečenosti, kontradiktornosti i nelogičnosti u propisima koje omogućavaju korupciju. Na osnovu svega navedenog, Savet daje  preporuke Vladi da zaduži nadležne institucije koje će :

- preduzeti zakonom predviđene mere za otkrivanje dela i izvršilaca krivičnih dela, i za njihovo procesuiranje u skladu sa zakonom;

- ispitati postojanje saučesništva između odgovornih lica ispred prodavca društvenog kapitala, odgovornih lica u subjektu privatizacije sa kupcaima subjekata privatizacije, ili postojanje nekog drugog krivičnog dela;

- preduzeti zakonom predviđene mere za oduzimanje imovinske koristi (član 92 stav 3 Krivičnog zakonika);

- uložiti maksimalan napor da nadležne institucije (policija i tužilaštvo) daju prioritet u radu za svaki predmet koji se tiče spornih privatizacija, a kome preti zastarelost, kako počinioci krivičnih dela ne bi izbegli odgovarajuće sankcije;

- onemogućiti politički i svaki drugi vid pritisaka na rad sudova i tužilaštva, kako bi se svi postupci sprovodili brže i efikasnije;

- uspostaviti veću koordinacija rada Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca, tužilaštva, policije i drugih nadležnih institucija u vezi oduzimanja nezakonito stečene imovine;

- omogućiti nadležnim organima (policija i tužilaštvo) uslove da postupaju po izveštajima Saveta ne samo po osnovu „24 sporne privatizacije“ već i svim ostalim koji su im prosleđeni na postupanje;

- u postupku izmena i dopuna Zakona o privatizaciji suziti diskreciona ovlašćenja, popuniti pravne praznine i utvrditi jasne kriterijume koji se odnose na:

dužinu naknadnih rokova za ispunjenje preuzetih obaveza koji se ostavljaju kupcima subjekata privatizacije (čl.40. st. 2.),
naplatu bankarskih garancija i ugovornih kazni nesavesnim kupcima,
odstupanje i izmene investicionog programa,
zaključenje aneksa ugovora sa kupcima subjekata privatizacije i strateškim partnerima.

Napred navedene nepravilnosti Savet je uočio obrađujući privatizaciju brojnih privrednih subjekata kroz predstavke koje su Savetu uputili predstavnici sindikata, zaposlenih radnika i mali akcionari. Savetu je dokumentacija dostavljana za sledeće privredne subjekte: „Zobnatica“ a.d., „Zastava Pes“ Surdulica, „Beopetrol“ Beograd, „Krušik akumulatori“ Valjevo, „Strela Šumadija“ Aranđelovac, „HTP Fontana“ Vrnjačka Banja, „Brodogradilište“ Beograd, „Brodogradilište“ Kladovo, „Holding Komgrap“ a.d. Beograd, „Venčac“ Aranđelovac, „Minel Elvo“ Beograd, Fabrika šećera Vrbas i Kovačica, „Srbijateks“ Beograd, „Duga“ industrija boja i lakova Beograd, „Minel transformatori“ Ripanj, „Rubin“ Kruševac, kao i za poljoprivredne kombinate Ratkovo, Feketić, Zmajevo itd. 

Savet za borbu protiv korupcije u prilogu ovog izveštaja, obrađuje privatizaciju „Industrije precizne mehanike“, preduzeća „BD Agro“ Dobanovci i DP „Trajal Korporacija“ Kruševac.

Izveštaj o nezakonitom sprovođenju privatizacija možete preuzeti ovde.

Republičko javno tužilaštvo obavestilo je Savet za borbu protiv korupcije 29. maja 2015. godine da je Izveštaj o nezakonitom sprovođenju privatizacija dostavljen na nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal.