Gospodin Cvetković zamera Savetu za borbu protiv korupcije da se bavio pojedinačnim slučajevima korupcije, a ne ,,fenomenom korupcije” u najširem smislu i da time nije ispunio svoj zadatak. Sigurni smo da gospodin Cvetković zna da se fenomenom korupcije, pa i sistemske, sa teorijskog aspekta bave naučno-istraživački instituti i fakulteti i da su teorijska razmatranja o korupciji naširoko opisana u mnogim knjigama i naučnim radovima u zemlji i u svetu. O korupciji u najširem smislu održana su i mnoga savetovanja, predavanja i tribine. Ovakav rad doprinosi uvećanju saznanja o korupciji ali, nažalost, ne doprinosi borbi protiv korupcije u zemlji gde je ona široko rasprostranjena. Vlada Srbije nije od Saveta očekivala teorijske rasprave već konkretne predloge za borbu protiv korupcije. Savet je Vladi to i dostavljao.

Jasno je da upoznavanje fenomena korupcije mora započeti proučavanjem korupcije na delu, a korupciju na delu je moguće proučavati samo na konkretnim slučajevima. Nažalost, konkretni slučajevi korupcije koje je Savet proučavao, što je sasvim razumljivo, sadrže imena i prezimena i zbog toga rad Saveta i objavljeni izveštaji nisu dobrodošli i mnogima smetaju. Savet nikada nije polazio od pojedinaca i njihovih političkih ubeđenja već od potencijalne koruptivne radnje koje su proizvodile veliku štetu za građane Srbije, što je neminovno na kraju identifikovalo i same aktere. Ovakvim svojim radom Savet nije mogao biti ni dobrodošao, niti popularan među akterima koruptivnih radnji. Izveštaji Saveta često sa preporukama kako da se reši nastalo stanje uvek su prvo dostavljani Vladi. Ključno pitanje nije zašto je Savet pisao izveštaje već zašto je Vlada ignorisala te izveštaje. Razumljivo je, i krajnje odgovorno da se sa izveštajima upozna javnost. Isto tako je sasvim razumljivo da u odsustvu bilo kakve reakcije na izveštaj Saveta o štetnom postupanju, a u cilju zaštite interesa građana, preduzima zakonom dozvoljene mere. Cilj Saveta je bio da korupcija u Srbiji ne bude predmet teorijskih razmatranja već da se konkretnim radnjama zaštite interesi građana.

Savet je uvek verovao da je dobra praksa da predoči svoje primedbe i predloge na nacrte zakona i to je odgovorno i radio. Nažalost, neko je doneo odluku da se Savetu već duže vreme ne dostavljaju nacrti zakona. Proteklih godina više puta smo se obraćali zvaničnicima i Ministarstvu pravde, ali bez uspeha. Savet i dalje veruje da kvalitetni, konkretni i jasni zakoni imaju ogroman doprinos u borbi protiv korupcije i spreman je da doprinosi usavršavanju nacrta zakona koji su značajni za borbu protiv korupcije.

Nije jasno kako gospodin Cvetković, bilo koju korupciju, vidi bez korumpiranih pojedinaca. Sistemsku korupciju čine koruptivni propisi koji daju neograničenu moć povezanim pojedincima (političarima, direktorima, tajkunima) da bez ikakvih pravila i merila sebi ili drugima pribavljaju enormnu imovinu ili neku drugu korist. Primer sistemske korupcija je kada Zakon o privatizaciji svojim koruptivnim odredbama daje neograničenu moć direktorima Agencije za privatizaciju, koje postavljaju partije na vlasti povezane sa tajkunima, da bez ikakvih merila i bez ikakve spoljne kontrole odlučuju selektivno o momentu privatizacije, o metodu privatizacije, o restrukturiranju, o konsultantima, o kontrolama izvršenja ugovora, o izboru zastupnika u međunarodnim arbitražnim postupcima itd.

Savet je predložio izmene Zakona o privatizaciji jer je bilo očigledno da se radi o koruptivnom propisu, koji će omogućiti da se obogate lica bliska vlasti, ali se neće postići cilj da se promenom oblika svojine doprinese poboljšanju rada privrednih društava, kontinuitetu privredne delatnosti, većem investiranju i zapošljavanju. Ni jednu predloženu primedbu Vlada nije prihvatila iako je nakon datih primedbi bilo mnogo izmena ovog zakona.

Savet je stavio primedbe na set pravosudnih zakona jer je bilo jasno da isti ne sadrže odredbe o reformi pravosuđa kojom bi se obezbedila nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva i vladavina prava. Nije bilo jasno ni kako se povećava efikasnost sudova novom mrežom sudova.

Savet je dao primedbe na konverziju po Zakonu o planiranju i izgradnji kao i na Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, čak je i održao nekoliko sastanaka sa tadašnjim Ministrom, ali ni jedna primedba Saveta nije prihvaćena.

Savet je dao komentare i predloge za izmenu još dvanaest zakona. O kojim zakonima se radi vidi se na sajtu Saveta, koji očigledno gospodina Cvetkovića nije interesovao.

Savet nije radio na osnovu ,,sumnji”. U Savetu se, naprotiv radilo na osnovu analize propisa i primene tih propisa u praksi, da je Savet nažalost bio u pravu vidi se iz činjenica da privatizacije nisu uspele, pravosudna reforma nije uspela, kao ni konverzija prava korišćenja u pravo svojine.

Verujemo, da bi bilo mnogo bolje i korisnije da se bivši predsednik Vlade gospodin Cvetković za vreme svog mandata malo više zainteresovao za izveštaje i predloge Saveta, jer da se upoznao sa nekim od izveštaja i predloga Saveta i u sklopu svojih nadležnosti preduzeo određene korake, možda naša zemlja ne bi bila svrstana u zemlje sa najvećom korupcijom.

Interesantno je da je bivši Predsednik Vlade razmišljao o promenama statusa Saveta i da nije ništa preduzeo navodno zbog ,,popularnosti” Saveta ne razmišljajući da se upozna sa radom i izveštajima kako bi video zbog čega Savet ima takvu ,,popularnost”. Očito da mu nije bila  interesantna ni činjenica da su Predsednica Saveta i Savet jedanaest puta bili tuženi sudu.