AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU

-Vladislav Cvetković, direktor-

KOPIJA

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

N/r ministra, Mlađana Dinkića

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

N/r ministra, Gorana Kneževića

MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA

N/r ministra, Velimira Ilića

Predmet: Odgovor na dopis Agencije za privatizaciju br. SA 2111/12-2 od 21. 11. 2012. godine

Poštovani,

Savet je napisao Izveštaj o državnom i zadružnom zemljištu sa namerom da ukaže na sistemski problem u privatizaciji subjekata privatizacije iz oblasti poljoprivrede. Ovaj Izveštaj nije napisan zbog četiri privatizacije kako to navodi Agencija, već je upozorenje da se ugovori o privatizaciji društvenog kapitala u subjektima privatizacije koji se bave poljoprivrednom delatnošću, koriste kao osnov za promenu oblika državne i zadružne svojine. U Izveštaju su obrađeni problemi državnog i zadružnog zemljišta u 146 privatizovanih subjekata iz oblasti poljoprivrede prema spisku Agencije dostavljenom Savetu dopisom C1-0211-2510/12 od 2. 11. 2012. godine, koji je u prilogu ovog dopisa.

Zajedničko svim subjektima privatizacije iz ove oblasti je da su uglavnom imali u zemljišnim knjigama uknjiženo „pravo korišćenja“ na poljoprivrednom zemljištu u svim oblicima svojine (društvena, državna i zadružna), bez obzira na oblik organizovanja (kombinati, preduzeća ili zadruge). Zbog mešanja oblika svojine u subjektima privatizacije koje podležu različitim pravnim režimima (društena nema titulara i ista podleže privatizaciji od strane Agencije, državna i zadružna imaju titulare i privatizuju se samo po nalogu titulara, s tim što je državno poljoprivredno zemljište stavljeno van prometa), Agencija  je bila dužna da u postupku privatizacije i zaključenja ugovora izričito upozori i napiše u ugovorima da predmet  privatizacije nije državna i zadružna svojina na poljoprivrednom zemljištu.

Pošto to Agencija za privatizaciju nije jasno navela u ugovoru, pojedini kupci su se na osnovu ovih ugovora uknjižili u Službi za katastar nepokretnosti kao vlasnici na poljoprivrednom zemljištu, koje je bilo u vlasništvu države i zadruga.

Agencija za privatizaciju pogrešno smatra da je prodavala društveni kapital i da nije bitno koja imovina je ušla u taj kapital. Kapital je ekonomska kategorija iza koje stoji popis i procena celokupne imovine subjekta privatizacije (sve nepokretnosti, pokretne stvari, sva prava i potraživanja, industrijska svojina i udeli ili akcije u drugim pravnim licima i druga imovina) od koje se oduzimaju obaveze. Upravo zbog toga, Agencija je morala jasno da odredi predmet ugovora i da izričito navede da u postupku privatizacije nisu državna i zadružna svojina na poljoprivrednom zemljištu.

Tu činjenicu potvrđuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u svom dopisu br. 320-11-1048/2011-15 od 18. septembra 2012. godine kojim je upozorilo Službu za katastar nepokretnosti Odžaci da  privatizacionim ugovorima kupci nisu stekli vlasništvo nad državnom i zadružnom svojinom na poljoprivrednom zemljištu i da zbog toga nisu ispunjeni uslovi za promenu oblika vlasništva.

Osvrt na navode iz dopisa Agencije:

1. Tačni su navodi Agencije u stavu 3 na strani 1 da niko na osnovu privatizacionih ugovora ne može steći više prava nego što je imao subjekt privatizacije, međutim to mora da  se u predmetu ugovora jasno navede, a ne da dolazi do ovakvih grešaka u tumačenju ugovora.

2. Pogrešni su navodi Agencije u stavu 2 na strani 2 da ona nije nadležna da izuzima delove imovine subjekata privatizacije jer se ne radi o izuzimanju imovine nego samo o jasnom određenju predmeta ugovora što je osnovni element svih ugovora o kupoprodaji.

3. Nije tačan navod u stavu 3 na strani 2, da se procena kapitala vrši samo zbog ocene ponuda učesnika u postupku privatizacije, naprotiv procena se vrši da bi se tačno znalo šta čini kapital, odnosno predmet prodaje.

4. Savet neće komentarisati navode iz stava 4. i 5., na strani 2 jer isti nisu u vezi sa izveštajem Saveta.

5. U odnosu na stav 6.,7. i 8. na strani 2 podsećamo Agenciju da je Savet od jula 2012. godine tražio od Agencije podatke: kako je Agencija tretirala pravo korišćenja na poljoprivrednom zemljištu u državnoj i zadružnoj svojini; kolika je ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja je bila u posedu subjekata privatizacije iz poljoprivredne delatnosti, vlasničku sturkturu kapitala kao i kolika kupoprodajna cena je ostvarena u privatizaciji. Tražene podatke od Agencije nismo dobili ali to ne smeta Agenciji da nam prigovara da nismo potpuno utvrdili sve činjenice. U odnosu na predmet ovog Izveštaja utvrdili smo sve bitne činjenice, a to je kako je došlo do uknjižbe kupaca subjekata privatizacije na zadružnoj i državnoj svojinu iako iste nisu bile predmet privatizacije.

6. Zahvaljujemo Agenciji na ponudi u stavu 8 na strani 3 da članove Saveta poduči o zakonskim okvirima iz oblasti privatizacije, međutim, smatramo da je to nepotrebno jer Agencija ima ozbiljnijih poslova.

Savet neće ceniti ukupan rad Agencije već očekuje da Agencija u transparentnom izveštaju dostupnom svim građanima, iznese rezultate privatizacija počevši od 2001. godine do danas.

Zabrinjava činjenica, da je prema podacima Agencije dostavljenim Savetu, u periodu od 2001. godine do danas, od 2284 privatizovanih preduzeća ugovor raskinut sa 664 preduzeća, a za 1070 preduzeća je otvoren stečaj. Rezultat toga je broj nezaposlenih u Srbiji najveći u poslednjih 20 godina.

Kad se uzmu u obzir svi ovi podaci, Agencija treba da obrazloži razloge zbog čega je raskinut toliki broj ugovora, kao i zbog čega je 1070 preduzeća u stečaju:

-         Da li je razlog tome neadekvatna kontrola izvršenja kupoprodajnih ugovora od strane Agencije.

-         Da li je Agencija time što je brojnim aneksima menjala osnovni ugovor stvarala prostor za korupciju i omogućila privilegovan položaj kupcima.

-         Da li je Agencija vršila kontrolu novca kojim je vršena privatizacija i da li je sarađivala sa Upravom za sprečavanje pranja novca, imajući u vidu da su brojne privatizacije izvršene novcem ofšor kompanija nepoznatog vlasnika.

-         Da li je Agencija vršila kontrolu kontinuiteta poslovanja, s obzirom da su brojni kupci kupovali firme radi atraktivnih nekretnina, a ne proizvodnog program. 

Na sva otvorena pitanja Savet je tražio i tražiće odgovor kroz analizu procesa privatizacije privrednih subjekata.

S poštovanjem

 POTPREDSEDNIK SAVETA

Prof. dr Miroslav Milićević