To što su Radna grupa za prodaju Telekoma Srbije i Vlada, na kraju, ipak odustali od prodaje tog preduzeća, ne znači da u postupku za njegovu prodaju nije bilo korupcije, kako to poslednjih dana najviši predstavnici vlasti pokušavaju da predstave gradjanima Srbije. Netransparentnost i nestručnost postupka privatizacije, kakav je bio i postupak prodaje Telekoma Srbije, po pravilu, stvara uslove za korupciju.

Po Zakonu o privatizaciji, svaka privatizacija, pa i privatizacija Telekoma, mora da bude transparentna, i svaka privatizacija koja nije transparentna, upućuje na postojanje korupcije. Transparentnost u postupku privatizacije znači da javnost, baš kao i potencijalni kupci, moraju da budu potpuno i jasno obaveštni o svim uslovima u postupku privatizacije.

Oglas o tenderskoj prodaji Telekoma objavljen je u dnevnim novinama. Međutim, u javnom oglasu nije objavljena minimalna cena kao kvalifikatorni uslov za uspešnost tendera, iako je Vlada Srbije u saopštenju za javnost objavila da je donela odluku o minimalnoj ceni kao uslovu prodaje. Takva odluka Vlade, međutim, nije objavljena. Ali, i ukoliko je ona stvarno doneta, onda se postavlja pitanje zbog čega minimalna cena Telekoma Srbije nije ušla u tekst oglasa, kako bi i javnost i svi potencijalni kupci bili upoznati da u ponudi moraju da navedu tu minimalnu cenu, kao uslov za učešće na tenderu. Javnim oglasnom za prodaju Telekoma u kome nema minimalne cene kao jednog od tenderskih uslova, javnost i potencijalni kupci su dovedeni u zabludu, jer nije bilo jasno da li je ponuda morala da sadrži minimlanu cenu, kao uslov za učešće na tenderu, ili je ponuđena cena mogla da bude bilo koja, pa da se u nadmetanju, kao mogućem delu tendera, dođe do minimalne cene, odnosno i do moguće veće cene od minimalne.

Ta veoma ozbiljna nejasnoća tendera dovela je do toga da od većeg broja potencijalnih kupaca, koji su otkupili dokumentaciju, ponudu dostavi samo jedan potencijalni kupac, koji je ponudio cenu nižu od minimuma propisanog navedenom odlukom Vlade. Zbog toga se sa osnovom može sumnjati da je taj jedani ponuđač imao informciju da će se njegova ponuda razmatrati, iako je ponuđena cena znatno niža od minimalne.

Prihvatajući da uđe u postupak pregovora o ponudi koja nije u skladu sa odlukom Vlade o minimalnoj ceni, Vlada Srbije jasno je pokazala da je bila spremna da proda Telekom bez nadmetanja u postupku tendera, do koga uvek dolazi kada je u tenderu određena minimalna cena, te da je učestvovala u objavljivanju nepotpunog oglasa radi isključivanja konkurencije.

Zbog toga Savet za borbu protiv korupcije još jednom ukazuje da iz činjenice da Telekom Srbije nije prodat, nikako ne može da se zaključi da u tom postupku nije bilo korupcije, već da su u ovom slučaju, pritisak javnosti i upozorenja stručnjaka da se prodaja Telekoma vodi netransparentno i nestručno, dali rezultate, zbog čega je Vlada bila prinuđena da odustane od prodaje tog preduzeća. Savet, takođe, smatra i da bi Vlada morala da objavi koliko je građane Srbije koštao neuspeli pokušaj prodaje Telekoma i ko je odgovoran za nestručno vođeni postupak, koji je naneo štetu i tom preduzeću i Republici Srbiji.