Savet za borbu protiv korupcije sa posebnom pažnjom prati sve aktivnosti vezane za reformu pravosuđa. Na samom početku tog procesa u organizaciji Saveta je 9. decembra 2008. godine u Vladi Republike Srbije održan okrugli sto na temu predloga pravosudnih zakona o reformi pravosuđa. Savet je i tada ukazao da je u Srbiji neophodna reforma pravosuđa, ali da kašnjenje u njenom sprovođenju ne može biti opravdanje za usvajanje zakona kojima se povređuju prava predviđena Ustavom i evropskim standardima i ugrožava nezavisnost sudstva.

Prikazani rezultati rada sudija, koji su napredovali u više sudove, oslikavaju reizbor iz 2009. godine. U prvom delu tabele prikazani su rezultati rada sudija koje su izabrane u Viši sud u Beogradu. U sledećem, drugom delu su rezultati rada sudija izabranih u Apelacioni sud u Beogradu i, u trećem delu, prikazana je uporedna analiza rezultata rada sudija koje su izabrane u Vrhovni kasacioni sud i onih koje nisu izabrane u Vrhovni kasacioni sud.

Svi prikazani rezultati dobijeni su iz izveštaja sudova i pribavljeni su po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ili su preneti sa diska koji je sačinilo Ministarstvo pravde i učinilo dostupno javnosti, po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Da bi se ova tabela razumela prilikom posmatranja i upoređivanja rezultata rada sudija potrebno je obratiti pažnju na:

• ukupan broj predmeta kojima je sudija zadužen (ako je zadužen velikim brojem predmeta sudija ima i mogućnost da reši veći broj predmeta), 
• procenat ispunjenosti norme (sudija je uspešan ako ima 100% ili više procenata ispunjenosti norme; ali mora biti uspešan i sudija koji ima manji procenat ispunjenosti norme ukoliko je radio u sudu sa manjim brojem predmeta od propisanog), 
• procenat ukinutih, preinačenih i potvrđenih odluka (što je veći procenat ukinutih odluka stručnost sudije je lošija),
• ažurnost, koja zavisi od ličnog rada sudije i broja predmeta kojima je sudija u startu zadužen. Niži koeficijent ažurnosti ukazuje na bolje rezultate rada sudije i njegovo ažurnije postupanje. Svi prikazani rezultati koeficijenta ažurnosti preneti su sa diska koji je sačinilo Ministarstvo pravde i učinilo dostupno javnosti po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ažurnost u startu zavisi od broja dobijenih predmeta, tako da sudija može da bude vredan, ali da njegov koeficijent bude lošiji od kolege koji manje radi, ali je zadužen sa više predmeta.
• vreme izrade odluka (pojedine neizabrane sudije su u pojedinačnoj odluci dobile obrazloženje da nisu izabrane zato što nisu izrađivale odluke u zakonom propisanom roku, međutim, u primerima iz ove tabele uočava se da skoro sve izabrane sudije imaju odluke izrađene posle 30 i posle 60 dana, iako je zakonski rok za izradu do 30 dana).

Smatramo da je značajno da javnost makar naknadno bude upoznata sa podacima koje objavljujemo (u prilogu), jer je bila potpuno isključena u postupku reizbora. 

Tabele - rezultati rada sudija