Petnaest razloga zašto ne treba usvojiti Nacrt predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
 

1. Odluka Vlade Srbije o osnivanju Saveta za borbu protiv korupcije, kao stručno-savetodavnog tela sa široko definisanim nadležnostima, pokazala se kao celishodna, jer je korupcija fenomen koji se neprestano menja prema novim okolnostima i izmiče čvrstim definicijama.
2. Republika Srbija već ima telo za boprbu protiv korupcije, koje se u praksi pokazalo kao dobro rešenje, i to telo treba normativno osnažiti, obezbediti mu stručne službe, kvalifikovano osoblje, obuku osoblja, kako bi mogao da vrši svoju funkciju uspešno i neometano od bilo kakvih neopravdanih uticaja, a ne osnivati novo telo, koje zbog načina na koji je koncipirano ne može dati rezultate koji se u borbi protiv korupcije očekuju.
3. Savet je jedino antikorupcijsko telo koje, sa elastično normiranim delokrugom rada, potpuno nezavisno i neposredno primenjuje Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv korupcije tako što upozorava na slučajeve korupcije, na neophodnost sprečavanja korupcije, čime se «unapređuje učešće društva i održavaju načela vladavine prava, dobrog upravljanja javnim poslovima i javnom imovinom, integritet, transparentnost i odgovornost» (Član 5. Stav 1. Konvencije UN o korupciji).
4. Dosadašnja iskustva sa vladinim programima za borbu protiv korupcije, donošenjem i izmenama antikorupcijskih propisa i izmenama zakona u odredbama koje se tiču korupcije, pokazuju da svaka antikorupcijska inicijativa kod nas prestaje, ili se menja sa odlaskom vlade koja ju je pokrenula, uz prekid kontinuiteta u dotadašnjim aktivnostima i primenjenim merama. Savet za borbu protiv korupcije je jedina antikorupcijska inicijativa koja traje od 2001. godine, uprkos problemima koje je imao u saradnji sa sva tri kabineta, a zahvaljujući nezavisnosti i doslednosti u borbi protiv korupcije, Savet je radio i stekao ugled u domaćoj i međunarodnoj javnosti.
5. Zbog svoje doslednosti, Savet je postao institucija kojoj se veruje, što pokazuje istraživanje stavova građana koje je nedavno sprovela Transparentnost Srbija – na pitanje: «Ako biste naišli na problem korupcije kome biste se prvom obratili za pomoć?», daleko najveći procenat građana, je od ponuđenih institucija izabrao Savet za borbu protiv korupcije.
6. Konvencija UN protiv korupcije u Članu 5. Stav 2. propisuje da će svaka država ugovornica «nastojati da ustanovi i unapredi uspešnu praksu usmerenu na sprečavanje korupcije», što u konkretnom slučaju znači da je država dužna da obezbedi kontinuitet rada onih institucija koje su pokazale uspeh u borbi protiv korupcije.
7. U praksi drugih zemalja, uspostavljena tela za borbu protiv korupcije, čiji je model manje više preuzet i u naš nacrt zakona, pokazala su se kao rešenje koje nije dalo dobre rezultate, jer se ovi zakoni donose radi formalnog i prividnog ispunjavanja međunarodnih obaveza.
8. Uspostavljanje novih tela za borbu protiv korupcije iziskuje necelishodno trošenje budžetskih sredstava i razvodnjavanje odgovornosti državnih subjekata kojima je borba protiv korupcije zadatak.
9. Predloženi nacrt zakona ne definiše specifične nadležnosti tela za borbu protiv korupcije koje bi se razlikovale od nadležnosti drugih državnih organa.
10. Organi predviđenog antikorupcijskog tela uspostavljaju se na principima organizacije preduzeća (direktor, upravni odbor...), što je u suprotnosti sa principima organizovanja državnih organa.
11. Nacrtom zakona se ne definišu odnosi između antikorupcijskog tela i građana; koristimo analogiju i podsećamo da ni jedna savremena institucija koja se bavi suzbijanjem korupcije ne može da funkcioniše bez mehanizama saradnje sa građanima.
12. Iz nacrta zakona se ne može zaključiti koji od pozitivnih procesnih propisa primenjuje predviđeno antikorupcijsko telo.
13. Upravo one institucije koje treba da budu predmet stalne kontrole antikorupcijskog tela (Državna revizorska institucija, sudovi...), preko svojih predstavnika upravljaju radom antikorupcijskog tela, što predstavlja direktnu opasnost po njegovu proklamovanu nezavisnost.
14. Dosadašnje iskustvo naše zemlje, pokazalo je da osnivanje ovakvih tela ne doprinosi rešavanju problema zbog kojih su osnovana (Agencija za privatizaciju, Republička radiodifuzna agencija...), da ona postaju veoma zavisna, nemoćna da se odupru političkim pritiscima, i prema tome vrlo podložna korupciji.
15. Srbija nema potrebe, niti vremena da čeka uspostavljanje nekog novog antikorupcijskog tela, kada već postoji telo koje se u zemlji i u inostranstvu prepoznaje kao respektabilna antikorupcijska institucija.