Milan Beko podneo je 14. januara 2011. još jednu u nizu tužbi za naknadu nematrijalne štete protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, Verice Barać. U tužbi koja je podneta Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Beko ovoga puta kaže da je Verica Barać „bez ikakvog osnova i dokaza iznela čitav niz neistinitih i ozbiljnih optužbi na račun tužioca i njegovog poslovnog delovanja, inkriminišući ga kao monopolistu koji putem korupcije zaključuje nedozvoljene ugovore i ostvaruje profit“, pa je „zbog svakodnevne štete“ koju zato trpi, zatražio naknadu od 2 miliona dinara. Milan Beko u tužbi navodi da su u Savetovoj Analizi antimonopolskih propisa od 2006. do 2010. godine, koja je 17. decembra 2010. godine objavljena na zvaničnoj web prezentaciji Saveta, iznete neistinite tvrdnje medju kojima su one gde se kaže da je Komisija za zaštitu konkurencije u slučaju „C marketa“ utvrdila da „iza fantomskih firmi iz Luksemburga i sa Kipra stoje Milan Beko i Miroslav Mišković“. Beko u tužbi, izmedju ostalog, citira i deo iz Analize u kojem se kaže da je u vreme kada je Komisija bila angažovana na slučaju "Salford" i "Si market", na predsednika Komisije pritisak vršio Milan Beko. 

Savet za borbu protiv korupcije napisao je odgovor na ovu tužbu i ovoga puta je odlučio da je prosledi medijima, jer je postalo indikativno da posle svakog objavljenog izveštaja ili analize, Savetu stigne tužba od Milana Beka i drugih zaštićenih pojedinaca. Tako je bilo i nakon Izveštaja o „Luci Beograd“, kada je, izmedju ostalog, ovo preduzeće preko suda zatražilo da Savet sa svoga sajta ukloni dokument o vlasničkoj strukturi „Luke“. Važno je reći i to da kada tajkuni i drugi veoma zaštićeni pojedinci nekoga tuže i smatraju da su neka njihova prava povredjena, onda državne institucije veoma brzo reaguju, pa je tako predsednica Saveta za borbu protiv korupcije nakon podnošenja ovih tužbi, više puta u kratkom periodu bila pozivana u sud. S druge strane, kada se isti ti zaštićeni pojedinci nadju u ulozi tuženih, onda državni organi godinama ne postupaju po tim predmetima, kao što je slučaj sa tužbama malih akcionara „Luke Beograd“ ili, na primer, krivičnom prijavom koju je Savet podneo protiv 17 osoba zbog sumnje da su u nezakonitom postupku preuzimanja akcija „Luke Beograd“, državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra. Zbog svega toga, Savet ovakvo ponašanje doživljava kao snažan pritisak u cilju otežavanja ili pokušaja potpunog onemogućavanja rada tog tela. Osim toga, može se uočiti da se za ovakve pritiske sve više zloupotrebljavaju mediji, čiji su vlasnici tajkuni, ili su im vlasnici i dalje sakriveni, ali ih možemo prepoznati po njihovom delovanju.
 

Odgovor Saveta za borbu protiv korupcije na tužbu Milana Beka možete preuzeti u prilogu:
Odgovor na tužbu Milana Beka