Savet za borbu protiv korupcije preporučio je u dopisu premijeru Mirku Cvetkoviću da Vlada Srbije razmotri postupanje Ministarstva ekonomije i Ministarstva unutrašnjih poslova u zrenjaninskoj fabrici lekova „Jugoremedija", koje je suprotno interesima vlasnika fabrike, malih akcionara i Republike Srbije.

Naime, Savet je od malih akcionara „Jugoremedije" dobio predstavku u vezi sa policijskom istragom koja se već dva meseca sprovodi u ovom preduzeću, iz koje se jasno vidi da je reč o zloupotrebi policije radi pritiska na upravu preduzeća da donese odluke štetne po „Jugoremediju" i njene vlasnike.

Vlasnička prava malih akcionara u toj fabrici, kao i u mnogim drugim privatizovanim preduzećima, godinama su poništavana, a primer „Jugoremedije" jedinstven je po tome što su mali akcionari decembra 2006. godine, nakon višegodišnje uporne i solidarne borbe uspeli da pred sudom dokažu nezakonitosti prilikom prodaje akcija svoje fabrike i dokapitalizacije, na osnovu koje se kupac manjinskog dela kapitala, Jovica Stefanović-Nini, upisao kao većinski vlasnik. Podsetimo da su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju prodali 42% kapitala "Jugoremedije" firmi iza koje stoji Jovica Stefanović-Nini, koji je u trenutku prodaje bio na poternici Interpola i da je Ugovorom o prodaji, kupcu omogućeno da bez saglasnosti ostalih akcionara izvrši dokapitalizaciju i postane većinski vlasnik, nakon čega je zaveo potpunu samovolju na štetu akcionara i radnika "Jugoremedije". Savet je, izmedju ostalog, tada Vladi i nadležnim državnim organima dostavio dokumentaciju koja jasno ukazuje da je kupoprodaja državnog paketa akcija „Jugoremedije" poslužila Stefanoviću za pranje novca stečenog kriminalom tokom devedesetih godina.

Uprkos pritiscima vlasti koji su se nastavili i nakon raskida ugovora sa Stefanovićem, i četvoromesečne opstrukcije izvršenja pravosnažnih sudskih odluka, koju je Stefanovićeva uprava iskoristila da prekine proizvodnju u "Jugoremediji", uprava koju su imenovali mali akcionari, u kratkom roku je uspela da konsoliduje preduzeće i da već 2008. godine započne investiciju verdnu oko 14 miliona evra u rekonstrukciju proizvodnih pogona radi usklađivanja sa međunarodnim GMP standardima. Važno je napomenuti da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pre dve godine prihvatilo da državni paket akcija „Jugoremedije" izađe na tendersku prodaju zajedno sa akcijama malih akcionara nakon realizacije investicije. Međutim, u trenutku kad su sva finansijska ulaganja u građevinske radove bila završena, a pre nego što je „Jugoremediji" odobren GMP sertifikat, odnosno pre nego što je ulaganje moglo da se realizuje kroz povećanje vrednosti akcija, Ministarstvo ekonomije je počelo da vrši pritisak na upravu fabrike da se tender što pre organizuje. Predstavnici malih akcionara „Jugoremedije" odbili su da se akcije iznesu na prodaju pre nego što se okonča višemesečni postupak odobrenja GMP sertifikata. Ubrzo potom, počev od 18. juna ove godine, uprava, akcionari i zaposleni u „Jugoremediji" su pod konstantnom policijskom istragom pokrenutom na osnovu anonimnih prijava o navodnim zloupotrebama prilikom rekonstrukcije fabrike. Saslušavanja radnika, nastavljena su, medjutim, i nakon što je utvrdjeno da u tom poslu nije bilo kršenja zakona.

Treba reći da je istraga počela 18 dana uoči redovne Skupštine „Jugoremedije" i da je zbog straha izazvanog upadom policije 18. juna, veliki broj akcionara odbio da svojim dotadašnjim predstavnicima u Skupštini da punomoćje, čime je bila dovedena u pitanje njihova većina u odnosu na državni paket akcija. Cilj je očigledno bio da mali akcionari na Skupštini izgube kontrolu nad "Jugoremedijom" i da se imenuje novo rukovodtsvo koje bi realizovalo namere da se tender raspiše pre nego što fabrika dobije GMP sertifikat. Uprkos pritiscima, punomoćnici malih akcionara su na Skupštini održanoj 6. jula obezbedili većinu glasova i dali podršku poslovnoj politici rukovodstva.

Zabrinjava to što ni nakon svih problema kroz koje su ova kompanija i njeni akcionari prošli od 2002. godine do danas, nikada nije pokrenuto pitanje odgovornosti za štetu koja im je pričinjena. Vlada je nakon uspostavljanja zakonitog stanja u fabrici morala da pokaže posebnu brigu za ovaj slučaj ne samo zato što je šteta u "Jugoremediji" nastala iz sprege državnih organa i kriminalnih krugova, već i zbog činjenice da se radi o jednom od najpozitivnijih primera borbe protiv korupcije u čitavom procesu tranzicije u Srbiji. Osim toga, isti kupac, Jovica Stefanović Nini do ivice stečaja doveo je još jedno preduzeće – „Srbolek", čiji su radnici zbog neisplaćenih zarada, tokom poslednje dve i po godine, štrajkovali čak osam puta. „Srbolek" je, baš kao i „Jugoremedija", upečatljiv primer samovolje jednog od vlasnika, kome sprega sa vlastima omogućava da donosi odluke na štetu svih ostalih akcionara, medju kojima su ne samo zaposleni, već i profesionalni investitori iz Srbije i Slovenije koji zajedno okupljaju više od 30% kapitala preduzeća. I pored krivičnih prijava koje su akcionari „Srboleka" podnosili prethodnih godina, Stefanović nesmetano upropašćava preduzeće. Račun „Srboleka" u blokadi je neprekidno godinu dana, a na današnji dan taj iznos je uveliko premašio 150 miliona dinara. Opstanak tog preduzeća doveden je u pitanje i činjenicom da još nisu ni započeta ulaganja radi dobijanja GMP sertifikata bez kojeg fabrika, u skladu sa rokovima koje predviđa Zakon o lekovima, od novembra sledeće godine više neće smeti da proizvodi lekove.

Savet za borbu protiv korupcije očekuje da će Vlada Srbije razmotriti postupanje Ministarstva ekonomija i Ministarstva unutrašnjih poslova u „Jugoremediji" i da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se onemogućila prodaja akcija jednog uspešnog preduzeća u bescenje. Savet očekuje i da će Vlada o svojim zaključcima obavestiti javnost, kako bi se umanjila šteta koja je negativnim publicitetom pričinjena „Jugoremediji".