Izvor: Danas

Autor: Dr Ljubiša Stanojević

Ministarstvo finansije Srbije je obelodanilo svoje saopštenje da odbacuje primedbe i sugestije strukovnih udruženja i privrednika Srbije o stručnoj neutemeljenosti podzakonskih akata, nepotrebnim velikim troškovima, opterećenju privrede, i konfuziji koju donose podzakonska akta kao i Zakon o računovodstvu i Zakona o reviziji za privredu Srbije. Argumentacija Ministarstva je dijametralno suprotna i generalno se može svesti na tvrdnju da će podzakonska akta smanjiti troškove privrednika, da je rok za predaju statističkih podataka i finansijskih izveštaja produžen zbog neblagovremenog obezbeđenja kvalifikovanog elektronskog potpisa, te da će novi kontni okvir ,,razotkriti” pojedine pozicije podložne zamagljivanju, itsl. Ukratko - da je sve to u funkciji najboljih interesa Srbije i njenih građana.

Sa druge strana nauka, praksa, računovođe, privrednici i šira javnost koji primenjuju upravo ove Zakone i podzakonska akta tvrde da činovnici u Ministarstvu finansija ,,nemaju pojma šta je računovodstvo, a ni šta je zakon”, te da nauka, profesija i struka nisu učestvovale u kreiranju podzakonskih akata niti Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji, što će koštati privredu aproksimativno oko 250 miliona evra. Ova poslednja tvrdnja zaintrigirala je stručnu javnost - da li su tvrdnje Ministarstva finansija stručno utemeljene, i ko su anonimni stručnjaci koji su kreirali predmetne Zakone i podzakonska akta?

Prema mišljenju stručne javnosti saopštenje, koje je Ministarstvo dalo na svom oficijelnom sajtu ima neutemeljenih tvrdnji, koje se odnose na: produženja rokova zbog jednog broja privrednika, koji nisu obezbedili kvalifikovani elektronski potpis što je netačno jer je Privredna komora Srbije u svom dopisu Ministarstvu ukazalo da su razlozi kašnjenje podzakonska akta i nepostojanje posebnog informacionog sistema APR-a. Nadalje, tvrdnja Ministarstva da se uvođenjem elektronskog sistema dostavljanja finansijskih izveštaja smanjuju troškovi nije tačna jer je analiza strukovnih udruženja (Savez računovođa i revizora Srbije i Unije poslodavaca Srbije) pokazala da su ukupni troškovi finansijskog izveštavanja dramatično povećani. Ministarstvo tvrdi i da su Zakoni o računovodstvu i Zakon o reviziji, kao i podzakonska akta usaglašena sa međunarodnim standardima i da je od strane Evropske komisije izuzetno ocenjena je netačna, jer skrining poglavlja 6 (decembra 2014) jasno naglašava da su potrebni dalji napori kako bi se postigla usklađenost sa novom direktivom EU iz 2013. godine iz oblasti računovodstva, što je kontradiktorno oceni Ministarstva.

Tvrdnja da se Pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike zasnivaju na Direktivi 2013/34/EU (Aneksi 3 i 5) detaljno uređuje sadržinu obrasca bilansa stanja i uspeha za razliku od Međunarodnog računovodstvenog standarda 1 (MRS-1), koji predviđa samo minimalnu sadržinu finansijskih izveštaja, takođe je netačna, jer aneks 3 upućuje na bilans stanja sa 67 pozicija, dok podzakonskim aktom propisani bilans stanja ima 137 pozicija. Aneks 5 upućuje na 21 poziciju dok podzakonskim aktom propisani bilans uspeha i izveštaj o ostalom rezultatu imaju ukupno 97 pozicija. Globalno prihvaćeni MRS-1 zahteva bilans stanja sa 30 i izveštavanje o rezultatu, na takođe, 30 pozicija. Stručna javnost postavlja pitanje čiji je interes da finansijsko izveštavanje bude komplikovanije, duže i skuplje?

Ministarstvo takođe tvrdi da popunjavanje dodatnih pozicija u finansijskim izveštajima malih, srednjih i velikih pravnih lica (kojih ima ukupno oko 11.000, što čini oko 7 odsto svih pravnih lica) treba da doprinese većoj transparentnosti finansijskih izveštaja u Srbiji, a ne da se kao što je ranije bio slučaj pojedine pozicije ne iskazuju u finansijskim izveštajima i budu podložne ,,zamagljivanju”, jer dosadašnje obaveze sastavljanja napomena je dovoljna da obezbeđuje transparentnost finansijskih izveštaja. Kritika Ministarstva o neobaveštenosti strukovnih udruženja na broj obveznika od 378.000, pokazuje da nadležni iz Ministarstva nisu uzeli u obzir jedino merodavne podatke iz APR, koji daje broj obveznika sastavljanja finansijskih izveštaja cirka 368.635

Kada se radi o reviziji finansijskih izveštaja, koja jenajnovijim Zakonom potpuno marginalizovana, možda se najviše ogleda strukovno neraspoznavanje problematike revizije. Ministarstvo tvrdi da je propisivanjem za razvrstavanje pravnih lica smanjen broj obveznika revizije sa 5.600 na 4.000, čime su troškovi privrede i u ovom delu značajno manji. Ministarstvo nije uzelo u obzir jednostavnu komparativnu analizu, koja bi utvrdila pre svega efekte revizije na privredu (kako jedna revizorska kuća može da opsluži 500 obveznika revizije i da manje više da sva pozitivna mišljenja), niti su razmatrali mogućnost uvođenja revizije poreskih bilansa, niti pregleda malih pravnih lica.

Ideja da se uvođenjem ovih disciplina revizije povećavaju troškovi za privredu nasuprot efektima suzbijanja sive ekonomije nije bio predmet razmatranja Ministarstva. Posebno treba napomenuti da shodno kriterijumima obaveznosti revizije propisanih Direktivom 34/2013 EU, ista nije ispoštovana, čime bi se broj obveznika revizije smanjio ispod 4.000.

Druga pitanja se odnose na to ko je tvorac ovih podzakonskih akata? Možda je odgovor dat na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, gde se može videti preporuku Saveta Vladi Srbije ,,da se ispita učešće nekih komercijalnih konsultantskih kuća na donošenju niza računovodstvenih propisa, koji su po oceni stručne javnosti neprimenljivi i veoma štetni po privredu Republike Srbije”. Činjenice govore da je Ministarstvo finansija izašlo u javnost bez dubinske analize da li će predmetni Zakoni i podzakonska akta zaista smanjiti troškove privrede za stručnu javnost predstavlja svojevrsnu enigmu, jer je potpuno nejasno kako će pet osnova finansijskog izveštavanja, 14 kontnih okvira i tri puta obimnijim evidencijama u bilansnim šemama od dosadašnjih, uz propisivanje posebnih kontnih okvira za druga pravna lica dovesti do smanjenja troškova? Ako je Ministarstvo finansija poklonilo svoje strukovno poverenje konsultantskim komercijalnim firmama, onda se postavlja pitanje zašto je to tako?

*Autor je profesor revizije i računovodstva