Izvor: Politika

Autor: Marijana Avakumović

Čak 76 preduzeća nema nijednog zaposlenog, nemaju ni delatnost ni proizvodnju već godinama. Ona realno ne postoje i biće ugašena – kaže ministar privrede Željko Sertić

Vlada Srbije juče je dala zeleno svetlo za pokretanje stečaja u 188 preduzeća s većinskim državni kapitalom. To se odnosi na firme za koje nije bilo zainteresovanih kupaca, u kojima nema proizvodnje ili je njihovo poslovanje neodrživo. Za Željka Sertića, ministra privrede, stečaj nikako ne znači kraj za sva preduzeća.

– Predstavu koju imamo o stečaju moramo hitno da menjamo. Jer sam proces podrazumeva u najvećem broju slučajeva „čišćenje” preduzeća od nagomilanih dugova i izdvajanje zdravih delova, koji mogu da dovedu do nastavka rada – kaže Sertić u intervjuu za „Politiku” koji je rađen putem mejla.

Koliko će preduzeća biti ugašeno i ko sve ima šansu da preživi?

Čak 76 preduzeća nema nijednog zaposlenog, nemaju ni delatnost ni proizvodnju već godinama. Ona realno ne postoje i biće ugašena. Za jedan broj njih, koja imaju tržišni potencijal, kadrove i proizvodnju, a koje niko ne želi da kupi zbog dugova, omogućeno je da iskoriste unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) za ponovno oživljavanje ili novu privatizaciju. Predlog je da to urade „Želturist”, „Progres”, „Ful protekt”... Kroz proces stečaja, radnici i deo opreme i imovine mogu biti izdvojeni u drugo preduzeće koje će nastaviti sa radom. Takođe, stečaj ćemo pokrenuti nad bivšim gigantima poput Holdinga „EI Niš”, „Zorka holdinga”, IHP „Prahovo”, „Internacional CG”, kojima je zajednički imenitelj trajna nesposobnost za plaćanje, neobavljanje delatnosti i enorman gubitak iznad visine kapitala. Najsvežiji primer uspešne prodaje iz stečaja je „Mitros”. Ovo preduzeće je kupila austrijska kompanija „Gerlinger holding”, koja će u prvoj fazi zaposliti 380 radnika i uložiti 16 miliona evra u novu opremu. Proizvodnja bi trebalo da krene početkom jula, a krajnji cilj je da fabrika ima više od 1.000 radnika, da se u novu opremu uloži više od 20 miliona evra i da se proizvodi izvoze u Rusiju i Kinu.

Pošto svima prestaje radni odnos u momentu otvaranja stečaja, koliko će radnika ostati bez posla i na kolike otpremnine mogu da računaju?

Za pet hiljada radnika koji će u postupku stečaja ostati bez posla Vlada Srbije je usvojila program na osnovu kojeg će biti isplaćena otpremnina. On se odnosi i na sva preduzeća koja su u postupku privatizacije. Deo radnika firmi, poput „Kulatransa”, „Voćara” iz Merošine, „Metal sistema” iz Kragujevca, već je uzeo otpremnine krajem 2014, tako da je ovaj broj smanjen. Mislim da je bilo vreme da se okrene novi list ako imate ogroman broj firmi koje imaju nekoliko zaposlenih. Ako primaju minimalne zarade za posao koji ne obavljaju. Ako cela država, privreda i građani grcaju zbog tereta neprivatizovanih, društvenih preduzeća. Srpska privreda i građani ne mogu više da nose taj teret i tom mrcvarenju je morao da dođe kraj. Verujem da su radnici u ovim preduzećima svesni situacija u kojima se njihove firme nalaze. Vlada misli o radnicima i zato je u budžetu za 2015. godinu obezbedila 16 milijardi dinara socijalne programe. Prema tome, znam da radimo pravu stvar za našu državu i narod.

Zašto menjate Zakon o stečaju koji je donet u avgustu?

Nastojimo da potpuno reformišemo ovu oblast. Želimo da stvorimo uslove da stečaj bude lek za poslovno oživljavanje preduzeća koja imaju strukturne probleme koje ne mogu sama da reše, a imaju radni ili bilo koji drugi kapacitet koji može da ih pokrene. Rasprodaja u stečaju kao opšte pravilo je prošlost, a pomoć i saniranje stečajnih dužnika budućnost koju gradimo. Zato država stvara sistemske uslove za rešavanje problema, a aktivno učešće moraju da uzmu i radnici i menadžment preduzeća i poverioci. Očekujemo značajno efikasniji rad stečajnih upravnika.

Šta je sa ostalim preduzećima koja se nalaze u grupi od 502 državna preduzeća koja čekaju kupce? Kada će biti raspisani tenderi za njihovu privatizaciju, budući da je to trebalo da bude učinjeno u decembru prošle godine?

Agencija za privatizaciju priprema dokumentaciju i uskoro će biti raspisani javni pozivi. Do kraja nedelje imaćemo prva preduzeća. Važno je da se sve pripremi da bude ispravno, da se potencijalnim kupcima kroz prodajnu dokumentaciju obezbede kompletni podaci o poslovanju subjekta privatizacije.

Poseban izazov za vladu je pronalaženje strateških partnera za veća preduzeća poput FAP-a, RTB Bora, „Galenike”, „Prve petoletke”, IMT-a. Da li je tačno da MMF zahteva da se strateškim partnerima ne nude subvencije za nova radna mesta i poreske olakšice već u obzir dolazi samo otpis dugova?

U MMF-u vidimo partnera i savetodavca, a ne ucenjivača. Ekonomske reforme koje sprovodimo nisu u suprotnosti s onim o čemu sa MMF-om svakodnevno razgovaramo i oni pozitivno ocenjuju naše napore. Podsticaji su, posebno u ovoj fazi razvoja privrede, neophodni. Uostalom, i zemlje iz okruženja, pa i veći deo Evropske unije, daju neke vrste podsticaja, iako mnoge od njih imaju znatno poželjnije poslovno okruženje. Ne smemo da dozvolimo da neke kompanije koje su zainteresovane da ulažu odu u drugu zemlju zato što ona daje podsticaj, a mi ne. Zato pripremamo uredbu o podsticajima koja se odnosi na sve one koji žele da ulažu u privatni sektor, koja će imati i dimenziju regionalnog razvoja.

Hoće li preduzeća u restrukturiranju biti privatizovana do 1. juna kada po odluci Ustavnog suda prestaje da važi zaštita 162 preduzeća od naplate poverilaca? I šta ako ne budu?

Zakon o privatizaciji propisuje otpis duga kao meru za pripremu i rasterećenje obaveza preduzeća koja se nalaze u ovom procesu. Takođe, otpis duga prema državnim poveriocima može biti i mera unapred pripremljenog plana reorganizacije u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stečaja. Zakon o privatizaciji ne prepoznaje više restrukturiranje, ali se preduzeća koja su bila pod oblikom zaštite od prinudnih naplata poverilaca, izuzev potraživanja zaposlenih iz radnih odnosa, nalaze u zaštiti 180 dana od dana donošenja modela. Cilj je da se kroz privatizaciju namire sva potraživanja koja su godinama bila nedostupna poveriocima, a koliko i u kojoj meri će se to realizovati, zavisiće od strukture dugova i kapitala svakog pojedinačnog preduzeća u skladu s postignutom cenom.

Osim privatizacije ovih preduzeća, uslov MMF-a je i reforma četiri javna preduzeća – EPS-a, „Srbijagasa”, Železnica i Puteva Srbije? Da li su konačno dostavili planove poslovanja i šta u njima piše?

Jesu. Sva četiri planiraju rast prihoda u ovoj godini, a u skladu sa uputstvom Ministarstva smanjili su i poslovne rashode. „Srbijagas”, na primer, za 2015. godinu planira rast poslovnih prihoda za četiri odsto, smanjenje poslovnih rashoda za 3,8 procenata i smanjenje gubitka iz prethodne poslovne godine za oko 23,2 milijardi dinara, što bi ovo preduzeće trebalo da uvede u zonu pozitivnog poslovanja u 2015. godini.

Kolike uštede planiraju sva javna preduzeća za ovu godinu?

Na osnovu njihovih poslovnih planova koje pratimo, biće ostvarene uštede u subvencijama za oko 15 odsto, pri čemu će sumarni finansijski rezultat kod svih javnih preduzeća (neto dobit/gubitak) biti poboljšan za oko 36,2 milijarde dinara, što, drugim rečima, znači smanjenje kumulativnog gubitka upravo za taj iznos. U razgovorima koje smo vodili s direktorima javnih preduzeća jasno smo stavili na znanje da smo odlučni da iskorenimo stare i loše navike i da država neće tolerisati i plaćati visoku cenu neuspešnog poslovanja.

Direktor Svetske banke u Beogradu je nedavno rekao da reforma javnih preduzeća podrazumeva da više neće biti novih državnih garancija za njihova zaduživanja, kao ni subvencija. Kao i da će određeni broj ljudi ostati bez posla. Koliko će ljudi biti otpušteno iz javnih preduzeća?

Primena tvrdog budžetskog ograničenja svakako je nešto što će biti primenjivano na subvencije i garancije koje dobijaju javna preduzeća, a što je u sklopu celokupnih mera fiskalne konsolidacije koje sprovodi vlada. Ograničenjem zapošljavanja i prirodnim odlivom zaposlenih očekujemo da se kod javnih preduzeća ostvari pad zaposlenosti od oko 1,3 odsto. Restrukturiranje kod pojedinih javnih preduzeća dovešće i do dodatnog pada broja zaposlenih.

Pregovori o Železari

Gde je zapelo u pregovorima s „Esmarkom” za kupovinu smederevske Železare?

– Kroz pregovore nastojimo da se izborimo za najbolje uslove koji će obezbediti dugoročni razvoj ove kompanije, koja bi svojom proizvodnjom mogla i morala da utiče na rast BDP. Borimo se za radnike, osiguranje dugoročne proizvodnje, kao i garancije koje će čvrsto obezbediti poslovanje preduzeća. Nije nam cilj da se samo oslobodimo balasta koji ova kompanija predstavlja za budžet, već da je učinimo jednim od nosilaca razvoja na ekonomskom i socijalnom nivou – kaže Željko Sertić.

Vlada usvojila akcioni plan

Vlada Srbije je usvojila akcioni plan za okončanje postupka privatizacije za 188 preduzeća kroz stečaj. Za gašenje 76 fiktivnih preduzeća koja postoje samo na papiru i nemaju nijednog radnika rok je mesec dana. Isto toliko vremena za otvaranje stečaja ima 36 firmi koje imaju do pet zaposlenih, dok će kod preostalih taj postupak biti pokrenut po okončanju socijalnog programa, za koji je privrednim subjektima ostavljeno dva meseca.