Izvor: Danas

Autor: I. Nikoletić

Beograd - Od 30 slučajeva zloupotrebe u postupcima javnih nabavki čija je ukupna vrednost iznosila više od pet milijardi dinara, pred različitim prekršajnim sudovima izrečene su kazne u vrednosti od tek nešto više od milion i po dinara.

Jedan od najvećih problema vezan za zloupotrebe u toj oblasti je izrazito mali broj predmeta koji su procesuirani, veliki procenat onih koji zastarevaju, a sudska praksa pokazuje izuzetnu neujednačenost kažnjavanja - kaže za Danas Ivan Ninić, autor istraživanja Korupcijska mapa javnih nabavki u Srbiji.

- U deset slučajeva javnih nabavki čija je vrednost 685 miliona dinara, a koje su izvršene potpuno mimo zakona, dakle bez ikakvog postupka javne nabavke, izrečene su kazne u visini od oko 140.000 dinara. Na drugih 10 slučajeva imamo primer nabavki u vrednosti od 2,7 milijardi, izvršenih uz kršenje procedure zakona, a zbirni iznos novčanih kazni je 1,45 miliona dinara - navodi Ninić i dodaje da je problematičan i propisani raspon kazni, koje su u pomenutim slučajevima mogle da dostignu maksimalnu visinu od 21 milion dinara.

Osim loše kaznene politike i neprimerene visine kazni, Ninić naglašava i predugu proceduru ali i neažurnost sudova.

- U preostalih 10 slučajeva gde je vrednost nabavki iznosila oko 1,6 milijardi dinara utvrđena je apsolutna zastarelost. Iako je nepravilnosti utvrđena od strane Revizorske institucije, sudovi nisu mogli da u roku od dve godine utvrde odgovornost naručilaca. Budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija, koje su prednjačile u podnošenju zahteva u ranijem periodu, najpre vrše kontrolu, i pri tom obično revidiraju prethodnu godinu. Tek onda podnose prijave prekršajnim sudovima, za prekršaje koje su već utvrdile. Ceo postupak predugo traje i često u međuvremenu nastupi zastarelost - kaže Ninić i postavlja pitanje da li će se ovakva kaznena praksa nastaviti i po novom Zakonu o javnim nabavkama koji je u primeni od aprila prošle godine. U odnosu na prethodni zakon, dodaje on, visine kazni za odgovorna lica su samo malo povećane, rok zastarelost je sa godine povećan na tri, međutim, sa nedovoljnim kapacitetima institucija koje bi procesuirale slučajeve zloupotreba, pitanje je koliko će se te promene doprineti suzbijanju zloupotreba.

Ninić naglašava da je najznačajnija novina zakona uvođenje krivičnog dela za tu vrstu zloupotrebe, ali da se presude još uvek teško donose.

- Mi nemamo pravosnažne sudske presude iz oblasti javnih nabavki koje bi potvrdile da je ovaj domet prekršaja ušao u krivičnu odgovornost. Krivično delo je uvedeno zakonom iz 2012, međutim, veliki je problem dokazati elemente krivičnog dela u sudskom postupku. Nepravilnosti u zoni javnih nabavki ne smeju da budu samo prekršaji, moraju da uđu u krivično pravnu zonu. Iako stoji u zakonu, svaki novi sudski proces je izazov za javne tužioce - naglašava Ninić.

Kako navodi, zakon jeste doneo evidentne uštede, ali kaznena odgovornost mora da se uredi tako da bude efikasna, jer „svaka zloupotreba u javnim nabavkama utiče i na BDP i budžetski deficit, a svaku preplaćenu nabavku plate građani“.

- Slučajevi poput Aerodroma Beograd da demorališu i nevladin sektor i policiju i tužioce, a posebno motiviše i podstiču one koji se bave zloupotrebama. To je najbolji primer javnosti poznatog dugogodišnjeg neodgovornog i neracionalnog korišćenja javnog dobra, da bi se na kraju došlo do toga da niko nije odgovoran - zaključuje Ninić.