Izvor: Politika

Autor: Aleksandra Petrović

U Ministarstvu pravde kažu da je Koordinaciono telo Vlade Srbije osnovano zbog bolje primene Strategije i Akcionog plana, dok se u Agenciji za borbu protiv korupcije pitaju čemu dupliranje antikorupcijskih tela

Neće se borba protiv korupcije dogoditi sama od sebe. Iako postoje detaljni akcioni planovi za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, negde je zaškripalo u međusobnoj saradnji državnih organa, pa rezultati postignuti tokom ove godine nisu zadovoljavajući.

Na to je otvoreno ukazao ministar pravde Nikola Selaković na prvom sastanku Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. „Akcioni planovi su komplikovani, horizontalni i obuhvataju veliki broj institucija koje treba povezati.

One se neće primenjivati sami od sebe, treba da ih primenjujemo svi zajedno, kao jedan”, rekao je ministar i precizirao da je borba protiv korupcije jedno od nadležnosti Ministarstva pravde.

Čini se da je Selaković svojim govorom na ovom sastanku jasno stavio do znanja da vladino Koordinaciono telo i Ministarstvo pravde preuzimaju kormilo u kontroli nad sprovođenjem Akcionog plana, iako je za nadzor nadležna Agencija za borbu protiv korupcije. Koordinaciono telo formirano je 7. avgusta. Na njegovom čelu nalazi se premijer Aleksandar Vučić, a njegov zamenik je ministar Selaković.

Agencija za borbu protiv korupcije izdala je saoptštenje za javnost u kome ističe da se formiranjem vladinog Koordinacionog tela samo stvara još jedan paralelni mehanizam za praćenje sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i postavlja pitanje: Čemu dupliranje antikorupcijskih tela?

Odgovor na ovo pitanje zapravo je dao ministar Selaković kada je objasnio da je za uspeh ili neuspeh borbe protiv korupcije odgovorno Ministarstvo pravde.

„Ministarstvo pravde je upravo to koje brine o delu sistema krivičnopravne represije, o tužilaštvima i o sudovima, o zakonima koji regulišu rad ovih institucija, postavlja strateške smernice za razvoj i položaj ovih institucija i brine o propisima poput Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, ali i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Zato je i podpoglavlje „Borba protiv korupcije” u okviru Poglavlja 23 upravo u nadležnosti Ministarstva pravde”, precizirao je Selaković.

„Politika” je Ministarstvu pravde postavila pitanje ko je zapravo glavnokomandujući u Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije. Odgovor je dao Radomir Ilić, državni sekretar nadležan za koordinaciju aktivnosti propisane Akcionim planom za borbu protiv korupcije.

– Na čelu borbe protiv korupcije u Srbiji stoji predsednik Vlade i njemu u tome najviše pomaže ministar pravde sa svojim timom. Međutim, borba protiv korupcije je takva da se ona nalazi u svakom sektoru društva i zato svako ministartvo i svaki drugi državni organ mora u jednom trenutku da preuzima deo svoje odgovornosti u borbi protiv korupcije. Ono što je bitno je da postoji koordinacija te borbe. Dakle, da ona ne bude stihijska, već da bude dobro planirana, efikasna, celishodna, i koliko god je moguće jeftina – kaže Ilić.

Ističe da je Koordinaciono telo formirano kako bi Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije borbe protiv korupcije mogao efikasno da se ispuni u potpunosti.

– Da je to od suštinskog značaja, izjasnio se i Brisel, verifikujući predlog Vlade, pre formiranja tog tela. Treba znati da Koordinaciono telo ne sprovodi nadzor, jer je to zapravo uloga Agnecije za borbu protiv korupcije, te nikako ne može doći do dupliranja nadležnosti više tela – kaže državni sekretar Radomir Ilić.

Ističe da Koordinaciono telo ne dira u zakonom propisanu nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije, koja u svom izveštaju daje ocenu da li je i u kojoj meri stategija ispunjena. – Koordinaciono telo je tu da pomogne svim stranama koje učestvuju u sprovođenju mera iz Strategije i Akcionog plana, i time olakšaju i samoj Agenciji za borbu protiv korupcije njen posao – kaže Ilić.

Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da ni sama nije zadovoljna dosadašnjim rezultatima jer gotovo polovina zadataka iz Akcionog plana – nije ispunjena. Četvrtina zadataka je ispunjena, dok za još jednu četvrtinu može da se utvrdi da li su ispunjeni, jer nisu dostavljeni izveštaji.

Državni sekretar Radomir Ilić kaže da će Ministarstvo pravde razmotriti inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije i da će u saradnji sa Evropskom komisijom uraditi sve analize, nakon čega će se pristupiti izradi nacrta zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

– Stiglo je i mišljenje evropskih eksperata o Zakonu o zaštiti uzbunjivača i ono je pozitivno, čime se zaokružio proces javnih rasprava o ovom zakonu. Ministarstvo pravde će uskoro zakon poslati Vladi Republike Srbije, nakon čega će Vlada zakon proslediti Narodnoj skupštini – kaže Ilić.

Antikorupcijska birokratija

Kritikujući dosadašnje slabe rezultate u sprovođenju Akcionog plana za borbu protiv korupcije, ministar Selaković je rekao da je dosta bilo velikih reči i da u Srbiji ima previše antikorupcijskih tela: Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije, grupa za koordinaciju u borbi protiv korupcije Ministarstva pravde, specijalizovano tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju i antikoruptivna odeljenja u višim javnim tužilaštvima.

– Kad imamo toliko institucija, postavlja se pitanje gde su rezultati – rekao je Selaković.