Izvor: EurActiv

Srbija je prema slobodi trgovine pala na 89. mesto svetske liste i najgore je pozicionirana zemlja u okruženju, pokazao je novi Izveštaj o slobodi globalne trgovine za 2014. godinu Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Među članicama Evropske unije najbolje su rangirane Holandija, Velika Britanija i Nemačka a u svetu je prvi Singapur. U izveštaju se ocenjuje da su neefikasnost, birokratija i loša infrastruktura i dalje među ključnim faktorima koji onemogućavaju ekonomije širom sveta da u punoj meri koriste dobrobiti trgovine. Uz zaključak da barijere u trgovini usporavaju ekonomski oporavak u svetu, ukazuje se i da mnoge vlade još ne uspevaju da uvedu ponekad jednostavne reforme koje bi doprinele ekonomskom rastu i socijalnom napretku.

Prepreke za trgovinu u zemljama u razvoju i ekonomijama koje beleže brz rast uključuju birokratiju na granici, korupciju, neadekvatnu infrastrukturu i slabu bezbednost, navodi se u izveštaju koji se radi svake druge godine.

Među razvijenim zemljama najčešće se primenjuju niske uvozne carine ali neke zemlje, poput Švajcarske i Norveške i članica Evropske unije, imaju kompleksne carinske režime kroz koje se teško ,,prolazi”, pa se i oni smatraju barijerama za trgovinu.

SEF ocenjuje da je dobro što neke od prepreka u trgovini mogu da se uklone relativno brzo i uz nisku cenu.

Kao uspešne zemlje u izveštaju se navode Čile, koji se probio na osmo mesto svetske liste, Malezija (25.) i Mauricijus (29.). Te zemlje su reformama i investicijama znatno popravile pozicije.

Srbija više koraka unazad, region bolji

Srbija je prema slobodi trgovine pala na 89. mesto liste sa 138 zemalja sa 71. pozicije među 132 zemlje pre dve godine, pokazuje novi Izveštaj o slobodi globalne trgovine.

Na tu poziciju Srbija je dospela pošto je po kriterijumu pristupa tržištu zauzela tek 112. mesto u svetu, po efikasnosti carinske administracije 78, po infrastrukturi 69, a po poslovnom okruženju 104.

Kao ključni problemi Srbije na strani izvoza navode se identifikacija potencijalnih tržišta i kupaca, neodgovarajuća proizvodna tehnologiju i obučenost, tehnički standardi i zahtevi iz inostranstva, pristup finansiranju, teškoće u ispunjavanju zahteva kupaca u pogledu kvaliteta i kvantiteta.

Među preprekama na koje je ukazano u izveštaju su i one oko pristupa uvoznim inputima po konkurentnoj ceni, visoki troškovi i kašnjenja povezana sa domaćom infrastrukturom, kao i carinske barijere u inostranstvu.

Najproblematičniji faktori za Srbiju kod uvoza su komplikovane uvozne procedure, carine, domaći standardi, korupcija na granici, ali i neadekvatna telekomunikaciona infrastruktura.

Sve zemlje iz okruženja bolje su pozicionirane od Srbije a najbolja je članica Evropske unije Slovenija koja je 38. na listi. Crna Gora je na 49. mestu a zatim ide još jedna članica EU - Hrvatska, koja drži 56. poziciju. Albanija je po slobodi trgovine 69. na globalnoj listi, Makedonija je nešto bolja, odnosno 63, a Bosna i Hercegovina 78.

Holandija najbolja u EU

Najbolje pozicionirana članica EU po slobodi trgovine je Holandija, na trećem mestu svetske liste. Tu poziciju osvojila je u najvećoj meri zahvaljujući infrastrukturi, s ozbirom da ta zemlja ima najbolju lučku infrastrukturu u svetu, kao i takođe vrhunsku ostalu infrastrukturu, uključujući informaciono-komunikacionu.

Odlično su ocenjeni i transparentnost i efikasnost holandske administracije na granici uz napomenu da je izvoz iz Holandije i uvoz u tu zemlju u proseku skuplji nego u zemljama istočne i jugoistočne Azije.

Među prvih deset u svetu je i Velika Britanija, koja je šesta u ovogodišnjem izveštaju, a to mesto duguje prvoklasnoj administraciji na granici i infrastrukturi.

Nemačka je 10. zahvaljujući odličnoj saobraćajnoj infrastrukturi u svim vidovima transporta, po čemu je peta u svetu, kao i izvrsnim logističkim uslugama, gde je treća.

Francuska je 21. na listi. Kao mana te zemlje navodi se kompleksnost carinskog režima, po čemu je tek 110. u svetu, a koji obeshrabruje uvoz stranih proizvoda u zemlju. Istovremeno Francuska ima transportnu infrastrukturu svetske klase i po tom kriterijumu je četvrta na planeti.

Italija je među zemljama sa najslabijim performansama kada je reč o slobodi trgovine među razvijenim zemljama pošto su iza nje samo Slovačka i Grčka. Ta zemlja je relativno loše pozicionirana uprkos tome što je 10. u svetu po trgovini i druga po veličini prerađivačka ekonomija u Evropi. Na svetskoj listi Italija je 47.

Singapur opet prvi

Po slobodi trgovine u svetu prednjače Singpaur, Hongkong, Holandija i Novi Zeland dok je na začelju globalne liste Čad a tik ispred njega su Venecuela i Angola.

Novi Zeland je među prvih deset, na 4. mestu, Švajcarska je 7, dok su SAD na 15. poziciji iza Japana (13.) i Kanade (14.)

U izveštaju se ocenjuje da se najveće među ekonomijama koje beleže brz privredni rast suočavaju sa ogromnim izazovima, s obzirom da nastoje da omoguće rast trgovine i napredak za sledeću fazu razvoja.

Među zemljama BRIKS, Kina, najveći svetski izvoznik, zauzima 54. poziciju, dok je Južna Afrika 59, Brazil 86, Indija 96. a Ruska Federacija 105.

U grupi zemalja MINT predvodi Turska na 56. mestu, Indonezija je 58, Meksiko 61, a Nigerija 124.

Podaci iz izveštaja bazirani su na procenama nacionalnih vlasti, međunarodnih agencija i privatnih izvora.