Izvor: EurActiv

U borbi protiv korupcije je u 2013. malo učinjeno i ta godina je bila godina neispunjenih obećanja, ocenio je 16. januara predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati. Prema njegovim rečima, borbu protiv korupcije u Srbiji pre svega otežavaju postojeći pravosudni sistem i nekompetentna i neprofesionalna javna uprava. Na konferenciji za novinare o efektima borbe protiv korupcije ukazano je da se u javnosti malo zna šta je to javno-privatno partnerstvo koje, kako je ocenjeno, nosi velike korupcionaške rizike, kao i na probleme u primeni Zakona o javnim nabavkama.

,,Partije na vlasti i u opoziciji utrkivale su se koja će više da obeća, a borba protiv korupcije je bila nezadovoljavajuća i ispod svakog proseka”, rekao je Goati na konferenciji za novinare organizacije Transparentnost Srbija na temu ,,Borba protiv korupcije i njeni dosadašnji efekti”.

Dodao je da se poslednjih godina svaka vlast suočava s ,,dva olovna tega” koja otežavaju borbu protiv korupcije. ,,Prvi teg je pravosudni sistem, koji se sad reformiše i gde ćemo vidljiva poboljšanja moći da vidimo za pet, šest godina. Drugi teg kojeg još nismo svesni je nekompetentna i neprofesionalna javna uprava”, rekao je Goati.

On je kazao da je prošle godine prvi put u Srbiji zabeležen pad indeksa korupcije što je dobra vest jer je učinjen ,,kvalitetan raskid sa periodom stagnacije”. Ipak, Goati je ukazao da je Srbija i dalje u ,,zoni permanentne korupcije”.

Srbija je napredovala za osam mesta, i 2013. zauzela 72. poziciju po stepenu percepcije korupcije u javnom sektoru na listi organizacije Transparensi internešnal.

,,Otprilike u isto vreme kada su stigle ove optimistične vesti, rađena je i jedna anekta koja je pokazala da firme u Srbiji daju mito od 465 evra prosečno, što znači da je to prikriveni, neformalni porez, a to opterećuje naše društvo”, rekao je Goati.

Nedovoljan uvid u javno-privatno partnerstvo

Programski direktor Transparetnosti Nemanja Nenadić na skupu je ukazao da se u javnosti malo zna šta je to javno-privatno partnerstvo i ocenio da ono nosi velike korupcionaške rizike.

,,Nije svako javno-privatno partnerstvo potencijalno korupcija, ali gotovo svaka korupcija jeste neki vid javno-privatnog partnerstva. To znači: javni sektor nađe partnera u privatnom sektoru, pa će oni da naprave nekakav dogovor na uštrb javnog”, rekao je Nenadić.

On je naveo da je veliki problem to što se i dalje ne objavljuju potpisani sporazumi države s privatnim kompanijama, i kao primer naveo sporazum Jat ervejza i kompanije Etihad, kao i studiju izvodljivosti za kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej.

Problemi sa javnim nabavkama

Na skupu se govorilo i o problemima u primeni Zakona o javnim nabavkama, uočenim analizom slučajnog uzorka pregledom Portala javnih nabavki.

Rade Đurić iz Transparetnosti kazao je da od 84 naručilaca iz uzorka, 15% nije objavilo svu neophodnu dokumentaciju.

,,Utvrđeno je da devet naručilaca nije imalo javni poziv za podnošenje ponuda, da 13 nije objavilo dokument o završtku javne nabavke, a da u 10% slučajeva nije objavljena konkursna dokumentacija - što predstavlja direktno kršenje Zakona”, kazao je on.

Po Đurićevim rečima, samo 5% naručilaca je plan javnih nabavki objavilo u informatoru u radu.

,,Iako su nova rešenja u zakonu donela veću javnost podataka i konkurenciju, efekti su još daleko od nameravanih”, ocenio je on.

Rekao je da većina javnih preduzeća, ustanova, institucija, prošle godine pogrešno planirala javne nabavke, i da tražena sredstva nisu bila obezbeđena na vreme.