Izvor: Politika

Autor: Aleksandra Petrović

Neizabrane sudije traže milione za naknadu materijalne i nematerijalne štete, ali većina presuda u ovim sporovima još nije pravnosnažna

Odštete sudijama i tužiocima, koje nisu bile izabrane 2009. godine, sada se vraćaju kao bumerang neuspešnog pokušaja kadrovske i organizacione reforme pravosuđa. Samo nekoliko dana posle izjave ministra Nikole Selakovića da će Ministarstvo pravde i državne uprave podneti regresne tužbe, a možda i krivične prijave, protiv odgovornih za štetu, bivša „imperija” pravosuđa „uzvraća udarac” naslovima i tekstovima u pojedinim medijima koji poručuju da su neizabrane sudije sa „debelim razlogom” ostale bez posla pre četiri godine i da ih sada kolege „čašćavaju milionima” za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Hiljadu sudija i zamenika tužilaca je tada ostalo bez posla i svi su vraćeni prošlog leta odlukom Ustavnog suda Srbije. Svi, osim 20 koji su u međuvremenu umrli, i još nekoliko onih koji su uspeli da nađu neki drugi posao.

Sve odluke Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) o takozvanom neizboru – poništene su, jer nije dokazano i nije utvrđeno da neizabrani ne ispunjavaju tri kriterijuma – stručnost, osposobljenost i dostojnost. Zato su odluke „pale” na Ustavnom sudu, pa su svi neizabrani vraćeni pre godinu dana u pravosuđe. Istina je da među njima ima i jedan manji broj onih koji bi mogli da ispune uslove za razrešenje, ali to nikada niko nije dokazao.

Sada je ministarstvo suočeno sa prvim presudama za naknadu štete, koje mora da isplati. Finansijski veštaci pred sudovima širom Srbije utvrđuju iznose materijalne štete, koji se kreću od milion do tri miliona dinara.

Materijalna šteta je „čista”, kažu sudije. Na osnovu dokumentacije, moguće je tačno utvrditi iznos koji je uskraćen neizabranima.

Potpuno odvojeni postupci vode se za nematerijalnu štetu. Jer, sudije su bile osramoćene, šikanirane, mnogi su zbog stresa bili suočeni i sa zdravstvenim problemima. Kao naknadu za duševne bolove, zbog povrede časti i ugleda, mnogi od njih traže od pola miliona do pet-šest miliona dinara.

Realna procena je da će naknade materijalne štete za sve sudije i tužioce, koji su podneli zahteve, iznositi oko milijardu i po dinara. Teško je, međutim, proceniti, kako će sudovi odlučivati o nematerijalnoj šteti. Nisu svi tražili istu sumu. Jedni su odustali od naplate ove štete, drugi su skromno zatražili 500.000 dinara, ali ima i onih koji su odlučili da „debelo” naplate tri godine agonije, pa traže tri, četiri, pet i više miliona.

Ako bismo množili prosečan odštetni zahtev sa očekivanim brojem tih zahteva (oko 600), dobili bismo broj od najviše tri milijarde dinara. Međutim, realno će celokupna dosuđena odšteta biti oko 17 milijardi dinara. Na hiljadu sudija proizilazi da je „po glavi” oko 17 miliona dinara. U evrima – 15.000 evra po žalbi.

Činjenica je da su prvostepene presude tek počele da pristižu i da su samo pojedine stigle po žalbi u apelacione sudove.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević dobila je presudu za materijalnu štetu – 2.100.000 dinara. Na ovu odluke suda žalili su se i Boljevićeva kao tužilac i Republičko javno pravobranilaštvo, koje zastupa državu.

– Dosuđena materijalna odšteta predstavlja razliku između naknade plate koju sam primala kao neizabrani sudija i plate koju bih primala da sam radila, plus cele plate od maja 2012. godine, kada je VSS konačno odbio moj prigovor, pa sam izgubila pravo na naknadu plate. Postupak je isti kao u svakom radno-pravnom sporu i ti postupci su hitni kada je reč o pravu na naknadu štete zbog nezakonitog otpuštanja – kaže Dragana Boljević.

Ona nije podnela tužbu za nematerijalnu štetu, ali su uprkos tome jedne dnevne novine objavile netačan naslov: „Boljevićevoj milioni za duševni bol”.

– Kada je reč o nematerijalnoj šteti, odlučila sam da ne izlažem državu još i tom trošku. Nosila sam se sa svojim bolom kako znam i neću svoju intimu da iznosim pred sud i u javnost – kaže Dragana Boljević za „Politiku”.

Nikada se nigde u svetu nije dogodilo da hiljadu sudija i tužilaca ostane bez posta, naglašava Boljevićeva. Slično je rekao i ministar Selaković na „Sudijskim danima” u Vrnjačkoj Banji – da se ništa slično nije dogodilo u Evropi.

Ministar je precizirao da je za nastalu štetu odgovorno nešto manje od 20 ljudi koji su sprovodili reformu pravosuđa i da će protiv njih ministarstvo podneti regresne tužbe. Dakle, ministarstvo će isplatiti štete sudijama, ali će tražiti da tu štetu državi nadoknade pojedinci koji su je i prouzrokovali. Osim toga, biće razmotreno da li ima mesta i podnošenju krivičnih prijava, ukoliko postoji sumnja da su izvršili neko krivično delo.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno vršilac funkcije predsednika Dragomir Milojević, na seminaru sudija u Vrnjačkoj Banji, rekao je da je većina članova VSS i DVT izgubila poverenje građana i kolega sudija i tužilaca, jer su kršenjem pravnih principa doveli u sumnju legalnost i legitimnost ovih tela.

To znači da se uskoro mogu očekivati i promene u sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Većina članova ovih tela učestvovala je u „preispitivanju odluka” o neizabranim sudijama i tužiocima, a njihove konačne odluke je poništio Ustavni sud, zbog čega je država sada suočena sa isplatom odšteta.

----------------------------------------------------------

Bivši čelnici bez komentara

Bivše prve ljude pravosuđa pitali smo da nam prokomentarišu najave da će Ministarstvo pravde i državne uprave podneti regresne tužbe protiv odgovornih za neuspelu reformu i štetu nastalu opštim (re)izborom sudija.

Narodni poslanik Slobodan Homen, raniji državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da „oni misle na članove Visokog saveta sudstva”, pa zato ne želi da komentariše, jer nije bio član.

Sudija Nata Mesarović, ranija predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, navodi da to nije pitanje za nju već za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Telefonski brojevi bivše ministarke pravde Snežane Malović bili su nedostupni. Posredstvom Demokratske stranke pokušali smo da stupimo u kontakt sa njom, ali za sada nema odgovora.

Bivši predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Boško Ristić je na službenom putu u inostranstvu, rečeno nam je u niškom odboru stranke „Zajedno za Srbiju”.