Izvor: Dnevnik

Autor: D. Devečerski

Izbor nastavnog osoblja i reizbor ili izbor direktora u ustanovama obrazovanja povod su najviše predstavki upućenih Ministarstvu prosvete, pokazalo je istraživanje OECD-a o korupciji u obrazovanju u Srbiji.

Razlog za to su, po analizi OECD-a, „rupe” u zakonu, koje omogućavaju zaobilaženje spiskova viška zaposlenih kroz zapošljavanje na određeno vreme i činjenica da su, po postojećim propisima, izbor i reizbor direktora i zaposlenih međusobno zavisni. Osim toga, nepostojanje transparentnih smernica za zapošljavanje i otpuštanje izaziva među prosvetarima utisak da prijem u radni odnos i unapređivanje nastavnika i zaposlenih u školama, po pravilu, zavisi od političke pripadnosti ili učinjenih usluga, a ne samo od stručnosti.

Istraživanje, koje je od OECD-a naša zemlja, kao prva, naručila na zahtev Ministarstva prosvete, pokazalo je i da se mnoge škole, s obzirom na to da od države ne dobijaju dovoljno novca za normalno funkcionisanje, snalaze tako što dodatne pare obezbeđuju izdavanjem školskog prostora, ali uglavnom bez dozvole i prijavljivanja dopunskog prihoda.

Predstavljajući rezultate istraživanja članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, ekspert OECD-a iz Pariza Mihajlo Milovanović rekao je i da se svaka peta žalba Ministarstvu prosvete odnosi na neregularnost upisa na fakultet, da je pritisak na popularne fakultete ogroman, ali i da je, istina, po podacima od pre jedne decenije, čak 60 odsto studenata spremno da, zbog ocene, vara na ispitu. Istraživanje OECD-a ukazalo je i na visoke školarine na našim fakultetima, ali i na ozbiljne nedostatke u raspoloživosti i korišćenju podataka.

Izveštaj detektuje i demotivizaciju nastavnog osoblja u prosveti Srbije, nezadovoljnog i time što im plate ne rastu s radnim stažom pa se po njima početnici ne razlikuju od onih koji su pred penzijom. Prostor za zloupotrebu u našem školstvu, po mišljenju eksperata OECD-a, leži i u činjenici da đaci, pa i studenti, idu na ogroman broj privatnih časova.

Po rečima Mihajla Milovanovića, cilj istraživanja nije bio da se uhvate kriminalci i pošalju u zatvor, nego da se otkriju nedostaci u sistemu, a pokazalo se da izazova ima na svim nivoima obrazovanja. Po njegovim rečima, Srbija se po tome ne razlikuje od drugih zemalja jer međunarodna istraživanja pokazuju da trećina stanovništva, u čak 100 država, obrazovanje stavlja među četiri oblasti s najviše korupcije. Vlasti u Srbiji su, po Milovanovićevim rečima, vrlo brzo i efikasno odgovorile na niz zaključaka iz izveštaja, koji u preporukama navodi da bi za prevazilaženje postojećeg stanja trebalo da Ministarstvo prosvete ubrza rad na obuci direktora škola i na maturskim ispitima, da unapredi upis na fakulete i više škole, razvije informacioni sistem u prosveti i reformiše kurikulume koji nisu uključeni u budžet. Pod hitno bi trebalo unaprediti i sistem licenciranja i profesionanog napredovanja, ne samo nastavnika nego i direktora škola, ali i unaprediti nadzor nad školskim budžetom, a preporučeno je i osnivanje nacionalnog udruženja školskih odbora.

Otkud rupa na školskom krovu

Po rečima Mihajla Milovanovića, motivi učesnika u sistemu da krše pravila često su u shvatanju da obrazovanje ne pruža ono što se od njega očekuje pa je to jedan od načina za suprotstavljanje.

- Direktor koji od roditelja traži novac za popravku krova na školskoj zgradi ili roditelj koji daje sve od sebe da upiše dete u jedinu srednju školu u regiji, nisu kriminalci – tvrdi Mihajlo Milovanović. – Pitanje je zašto postoji rupa na školskom krovu i samo jedna srednja škola u regiji.