Izvor: Dnevnik

Autor: S. Gluščević

Da su se kroz korupciju i mutne poslove u javnim i javnim komunalnim preduzećima u Srbiji godišnje krale milijarde evra, znaju i ptice na grani ali za sada se svi prave nemušti i nevešti.

A dok se ne postavi pitanje odakle nekima silne kuće i stanovi i u Srbiji i u mnogm evropskim prestonicama malo je verovatno da će Srbija izaći na kraj s krimanolom i s onim što uz njega obavezno ide.

Na tapetu bi, ako zaista želimo da se izborimo sa korupcionaškom boljkom, trebalo da budu i direktori javnih preduzeća u Srbiji, odnosno poreklo njihove imovine, međutim, to osinje gnezdo niko ne dira.

- Postupak provere porekla imovine bivših i sadašnjih direktora javnih i javno-komunalnih preduzeća treba sprovesti , a podrazumeva se i oduzimanje imovine koja je nezakonito stečena. Opseg marvelazicija u javnim i javnim komunalnim preduzećima je mnogo širi od onog u kojem su sami direktori jer tu postoji i niz učesnika koji su van kompanija. Takvi imaju privatne firme i rade s javnim preduzećima i takođe dele deo nezakonito stečene dobiti. U svakom slučaju, javna i javna komunalna preduzeća su izvor velikih korupcija, a to je sve povezano slamkama. Direktori su samo jedna tačka u tim operacijama - kaže za „Dnevnik” ekonomista Miroslav Prokopijević uz ocenu da bi se, ako bi se u tom sistemu došlo do izvorne tačke, uzdrmao politički sistem Srbije.

Međutim, on ne veruje da je država kadra da valjano prečešlja javna preduzeća.

- Sudeći po tome kako se sada stvari odvijaju, kako se borba protiv korupcije vodi preko marginalnih slučajeva i marginalnih suma, ne vidim da tu postoji ozbiljna volja. Sve je ovo za marketinške svrhe, trajaće jedno vreme a onda će neko da pritisne taster i da kaže - e dobro, dosta je bilo. Nema vladavine prava, a bez toga nema ni ozbiljne borbe protiv korupcije - poručuje Prokopijević.

Advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, kaže da se kroz trošenje sredstava javnih preduzeća i kroz nekorišćenje mogućnosti ostvarivanja privrednih prihoda, godišnje izgubi oko 600 miliona evra.

- Kada govorim o neiskorišćenim mogućnostima za prihodovanje mislim na princip opraštanja dugova. Neko digne slušalicu i kaže: „Nema veze, pusti mu struju”, bez obzira što ona nije plaćena. Takvih je primera sijaset, opraštaju se dugovi za gas, usluge... U svakom slučaju u njihovom rasvetljavanju treba krenuti od najvećih, kakvi su EPS, „Srbijagas” ili, recimo, Grad Beograd... U takve „slučajeve” ne može da se ulazi kao do sada jer državni revizor ne radi dobrim kapacitetom i šalje u velike sisteme jednak broj nedovoljno stručnih ljudi kao i u mala pravna lica koja kontroliše. Na primer, ako se radi o velikom sistemu kao što je „Srbijagas”, petnaest ozbiljnih revizora treba da provede tamo tri-četiri meseca. Ovako, pričaju nam o većim platama vaspitačica nego što zakon to dozvoljava. Pa, ako su samo to našli u Gradu Beogradu, neka daju ostavku - kaže Pavlović.

On podseća da od 2002. godine imamo sve potrebne propise da bi se ispitivala imovina bilo kog lica, pa i direktora javnih preduzeća, ali ih ne primenjujemo. Uz ocenu da je nesumnjivo najveća pljačka obavljena od 2008. do ove godine, on ukazuje na to da svakako treba krenuti od analize poslovanja javnih peduzeća, kako bi se kroz njih došlo do odgovornih lica.

- Nije suština u ispitivnju imovine direktora javnih preduzeća jer ćete kod njih zateći samo mali deo pokradenih para. Nisu njega političari postavili tu da bi on bio bogat već da bi bio bogatiji nego što jeste, a da lavovski deo para da njima. Sad imamo situaciju da ministri u Vladi Srbije postavljaju masovno na rukovodeća mesta u Elektroprivredi nestručne kadrove, one koji su završavali fakultete naprečac, na ograncima privatnih fakulteta. Ne dovode se direktori da bi oni bili bogatiji, kod njih ćete zateći tek tri do pet odsto pokradenih para. Treba da se zna da je ozbiljna revizija javnih preduzeća potrebna ali ne treba kretati od lične imovine, jer to je predaleko a doći ćemo do sitnih zaključaka - naglašava Pavlović.

Ogovarajući na pitanje gde je krađa u javnim preduzećima najizraženija on podseća da smo imali državno vlasništvo u javnim preduzećima unazad dvadeset godina, i da su istom obliku svojine ona iskazivala neuporedivo gore rezultate.

- Pljačkalo se na više načina. Jedan su oblik javne nabavke, pa i legalne javne nabavke u formalnom smislu ali sadržinski nezakonite. Takođe, imamo vrlo lošu organizaciju poslovanja, pa tako i ogromnu količinu zaposlenih - ukazuje Pavlović.

Ko koga voza

- Za vreme kada sam bio u upravnom odboru NIS-a, kada je on bio celina, „Srbijagas”,  je imao oko 600 zaposlenih. Tada smo, decembra 2002. godine, napravili plan reorganizacije koji je predviđao da se taj broj smanji na 480. Naprotiv, sada ima 1.200 zaposlenih, a ako uračunamo i kćerke firme, onda je to 1.600 zaposlenih. Pa „Srbijagas” ima 400 automobila, 400 tablica. Prema tome, treba da se uđe u te rashode, bolje reći to pranje para. Hvale se kako gasifikuju Vojvodinu, a konzum je spao sa 2,5 milijarde kubika godišnje na 1,3 milijardi - poručuje Branko Pavlović.