Izvor: Danas

Autor: M. D. Milikić

Beograd - Reforma pravosuđa, koju j epre tri godine sprovela bivša vlada, nije dala očekivane rezultate, a oni koji su odgovorni za to, moraju da snose posledice, smatraju sagovornici Danasa.

I dok ministar pravde Nikola Selaković i strukovna udruženja sudija i tužilaca ističu da je reformom pravosuđa naneta ogromna šteta Srbiji i da oni koji su je osmislili i sproveli treba da odgovaraju, bivši čelni ljudi Ministarstva pravde, izjave sadašnjeg ministra ocenjuju kao politički revanšizam.

Naime, ministar pravde Nikola Selaković naveo je da je Srbija reformom pravosuđa doživela radikalnu promenu, jer je sa 138 opštinskih sudova dobila samo 34 osnovna suda i veliki broj nefunkcionalnih sudskih jedinica, koje su bile samo privid pravde i koje su trošile novac građana. Upitan zašto se odugovlači sa novim zakonima o Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva, ministar je istakao da će ti zakoni uslediti nakon donošenja strategije i akcionog plana za reformu u narednih pet godina, a da će promena članova sastava članova tih tela biti u skladu sa demokratskim principima - da neko na onaj način na koji je bio biran, može da bude razrešen i da ode.

Sa druge strane, Slobodan Homen, nekadašnji državni sekretar Ministarstva pravde, ovu izjavu ministra Selakovića ocenjuje kao „politički revanšizam“.

- Danas je očigledno na delu politički revanšizam. O uspesima i greškama Demokratske stranke govoriće vreme, a ne nova vlada i novi članovi Ministarstva pravde. Rad nove vlade ocenjivaće narod i to će pokazati njihov rejting u narednom periodu. Ako to što još nije počelo redovno zasedanje skupštine i što ništa nije na dnevnom redu ne govori o radu nove vlade, ne znam šta bi drugo moglo, naglašava Homen.

Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kaže za Danas da je ovo udruženje na poslednjoj godišnjoj skupštini zauzelo stav po pitanju odgovornosti članova Državnog veća tužilaca koji su učestvovali u reizboru tužilaca i u postupku revizije reizbora.

- Kada govorimo o odgovornosti, mi isključivo mislimo na profesionalnu odgovornost. Takođe, trebalo bi kazati da nisu svi članovi Državnog veća tužilaca odgovorni za katastrofalne posledice reforme pravosuđa,áveć samo pojedinci i to oni koji su svojim stavom i načinom glasanja doprineli da se donesu odluke, koje su kasnije ukinute od Ustavnog suda, ukazuje Ilić.

Prema njegovim rečima, rad članova Veća bi trebalo ocenjivati na osnovu kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koji su oni trebali da primenjuju u toku reizbora tužilaca i zamenika i revizije reizbora.

- Jasno je da neko ko je glasao za odluke koje su 100 odsto ukinute nije baš stručan i osposobljen za članstvo u Državnom veću. Naša kritika se odnosi na rad javnih tužilaca i zamenika kao članova Državnog veća tužilaca. U vezi sa time, moram da kažem da lično smatram da su neki od njih dobri tužioci i da im je mesto u tužilačkoj organizaciji, ali to ne utiče na stav da je vreme da se lično suoče sa rezultatima svog rada u Veću, naglašava Ilić.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za naš list da je reforma pravosuđa izazvala nesagledive posledice, a da oni koji su za to odgovorni moraju da odgovaraju.

- Društvo sudija je u nekoliko navrata zahtevalo da članovi Visokog saveta sudstva podnesu ostavke, kao i članovi Ministarstva pravde. Kako stvari stoje, trebaće nam godine da ispravimo njihove greške, ukazuje Boljevićeva.

Predsednica VSS bez komentara

Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva, nije želela da komentariše izjavu ministra pravde. Na naše pitanje kako ocenjuje izjave ministra i da li se smatra prozvanom kratko je rekla: „Ne želim o tome da razgovaram. Biće prilike.“

Veliki troškovi

Reforma pravosuđa koju je sprovela prethodna vlada podrazumevala je izmenu mreže sudova, pa su mnoge sudije i tužioci bili primorani da prevaljuju veliki broj kilometara svakog dana iz svog mesta u neko drugo, ne bi li došli na posao. To je stvaralo dodatne troškove i opteretilo državni budžet. Razlog za reformu bio je i taj što su postojali sudovi u manjim mestima u Srbiji koji su imali samo nekoliko sudija, na koje je bilo moguće izvršiti uticaj, imali su mali broj predmeta, pa se zbog toga i ušlo u racionalizaciju cele mreže. To je stvorilo drugu vrstu problema, jer su troškovi putovanja drastično porasli.