Izvor: Dnevnik

Autor: J.J.

U protekle dve godine i advokatura je pomno posmatrala efekte reforme pravosuđa, a potpredsednik Advokatske komore Srbije Zoran Jevrić u razgovoru za „Dnevnik“ na prvom mestu ističe da „sudovanje u Srbiji nije ni bolje ni efikasnije nego što je bilo pre reforme“.

– Nova mreža sudova, sa četiri apelaciona suda, koji su praktično potpuno nezavisni, i s Vrhovnim kasacionim sudom, koji gotovo nema nikakvu mogućnost uticaja na njihov rad, dovela je do toga da su apelacioni sudovi postali lokalni sudovi, ali s velikim ovlašćenjima jer se kod njih završavaju sva suđenja – kaže Jevrić. – Reformisti su otišli i korak dalje pa su i ono malo mogućnosti da se dođe do Vrhovnog kasacionog suda učinili nedostižnim. Naime, u krivičnim stvarima su eliminisali sva vanredna pravna sredstva kojima bi se moglo stići do Vrhovnog kasacionog suda, dok su u građanskim predmetima za predviđeni vanredni pravni lek – reviziju – uveli kao cenzus čak 100.000 evra. Tako visok cenzus ne poznaju mnogo razvijenije zemlje Evrope, a u najvećem broju zemalja taj cenzus se kreće oko 30.000 evra. Na taj način je građanima Srbije onemogućen slobodan pristup pravdi. U svetlu tih činjenica se pokazuje da su apelacioni sudovi postali bezgrešni, budući da njihove odluke ni na koji način ne mogu biti predmet preispitivanja Vrhovnog kasacionog suda Srbije kao najvišeg suda u državi.

Jevrić uz to ukazuje na to da su „procesni zakoni koji su usledili u reformi pravosuđa, doneti bez uticaja stručne javnosti i advokature kao značajnog dela pravosudnog sistema“. 

– U predloge zakona se ubacuju razna rešenja iz zakona drugih zemalja koja su potpuno u suprotnosti s duhom i tradicijom našeg naroda. Najnoviji Zakon o parničnom postupku, Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju apsolutno nisu doneti u interesu građana i stranaka u postupku već isključivo u interesu izvršne vlasti koja ih je i predložila – navodi Jevrić.

Ocenjujući da su u novom Zakonu o parničnom postupku „najvažnija ograničenja stranaka i strogi formalizam, a ne suštinsko rešavanje sporova“, Jevrić upozorava na to da „ne plaća građanin sudsku taksu da bi mu sud iznalazio kojekakve razloge za odbacivanje tužbe, nego radi toga da se reši sporni odnos“.

– Novim Zakonikom o krivičnom postupku je, i pored suprotstavljanja ogromnog dela stručne javnosti i advokature, uvedena tužilačka istraga i anglosaksonsko sudovanje. Izvršna vlast je predložila zakonik koji je i usvojen – da se tužiocima daju ogromna ovlašćenja u krivičnom postupku, a da se advokatura svede na pukog posmatrača – ikebanu. Ako se zna da izvršna vlast ima najvažniju ulogu u izboru tužilaca, ovo praktično znači da će uticaj izvršne vlasti u krivičnom postupku biti ogroman. U Americi takav model može funkcionisati jer se tamo tužioci biraju na opštim izborima kao i gradonačelnici i odgovaraju direktno biračima-građanima za svoj profesionalni rad. Kod nas će ovako izvršna vlast odlučivati protiv koga će se voditi istraga, ko neće biti obuhvaćen istragom, kada će početi, šta će obuhvatiti, gde će stati – ocenjuje advokat Jevrić. 

Po njegovim rečima, u pogledu Zakona o izvršnom postupku, advokatura posebno ističe da su „stranke lišene bilo kakve mogućnosti da se žale na nezakonitosti koje se mogu javiti u toku izvršnog postupka, pa proizlazi da su izvršni sud i izvršni organi potpuno bezgrešni“.

– Što se tiče advokature i naših stranaka, reforma nije donela ništa što bi poboljšalo efikasnost sudovanja i lakši pristup pravdi – kaže Jevrić.

Potrebne sudske jedinice u malim mestima

Potpredsednik AKS-a Zoran Jevrić ukazuje na to da „premeštanje sudova u velika mesta zbog toga da bi se izbegao uticaj lokala na male sudove ni u kojem slučaju ne znači da treba zatvoriti sudovanje u malim mestima, već da treba da se odvija u okviru sudskih jedinica. Međutim, sudske jedinice u većini sudova nisu zaživele i nije im dat onaj značaj koji treba da imaju.

– Broj sudija je smanjen, a broj predmeta po sudiji drastično uvećan – napominje Jevrić.

Advokatura primećuje i da su „uslovi rada u većini sudova praktično nemogući, a problem su neodgovarajuće sudnice, neuslovni kabineti koje koriste više sudija, kao i nedovoljno stručno osposobljeno administrativno osoblje“.