IZVOR: Danas

Autor: Lidija Valtner

Odluke Ustavnog suda Srbije su konačne, izvršne, opšte obavezujuće i neupitne. Međutim, Ustavni sud u ovom slučaju nije naložio Agenciji za borbu protiv korupcije, Narodnoj skupštini, niti bilo kome kako će se pravna situacija posle njegov odluke o neustavnosti jednog stava Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije razrešiti.

Mislim da imamo situaciju pravne praznine i tu temu ću pokrenuti na sednici Zakonodavnog odbora, verovatno sledeće nedelje - kaže za Danas poslanik DS Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije.

Smatrate da postoje tri rešenja za ovu situaciju: nova izmena Zakona o Agenciji, autentično tumačenje Zakona i da se primenjuju prva dva stava člana 29, a treći, koji je proglašen neustavnim, da se ne primenjuje. Koje je rešenje najverovatnije?

- Treće rešenje je manje verovatno. U obrazloženju odluke Ustavnog suda, u kojem ovaj sud navodi razloge za donošenje svoje odluke, piše da se funkcioneri iz stavova 1 i 2 stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na one funkcionere na koje se odnosi stav 3. Moramo dobro protumačiti odluku USS i njegove razloge, jer je to suština. U prvoj fazi treba utvrditi da li je to pravna praznina. Druga faza je autentično tumačenje koje daje Narodna skupština, ali se može doći i do neke druge varijante rešenja ovog problema, i to se mora dogoditi u kratkom roku.

Šta je s odredbama Ustava Srbije koje zabranjuju sukob interesa i u kojima se navodi da poslanik ne može da bude u izvršnoj vlasti?

- Materija sukoba interesa je regulisana Ustavom i zakonom. Ustavotvorac je normirao sukob interesa u nekim odredbama gde je, između ostalog, rečeno da poslanici ne mogu da budu u izvršnoj vlasti. Uređenje ostalih slučajeva je prepušteno zakonodavcu. Skupština je to uredila Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Niko ne može da polemiše sa ustavnim odredbama u kojima piše da poslanik ne može da bude nosilac izvršne vlasti.

Zašto se onda odugovlači s poštovanjem Ustava koji to zabranjuje? Zašto poslanici, koji su istovremeno i gradonačelnici, ne odaberu jednu od te dve fotelje?

- Na pogrešnom ste tragu. Odredbe Ustava o sukobu interesa nisu sporne, ali to nije tema ove priče. Reč je o tome da je 3. stav 29. člana Zakona o Agenciji stavio u neravnopravan položaj one funkcionere koji su na drugu funkciju izabrani neposredno od strane građana.

Šta vi mislite, da li gradonačelnici koji su i poslanici treba da izaberu jednu od te dve funkcije?

- Stvorena je potpuno pogrešna koncepcija u javnosti. U Ustavu piše da poslanik ne može istovremeno biti i u izvršnoj vlasti. Postavljam pitanje da li je lokalna samouprava izvršna vlast. Mislim da nije. Izvršna vlast je Vlada Srbije.

Ako gradonačelnik nije izvršna vlast, ko je onda?

- Prema Ustavu vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Izvršnu vlast sprovodi Vlada Republike Srbije.

Hoćete da kažete da podele vlasti na lokalu nema?

- Gradonačelnik ili predsednik opštine je izvršni organ lokalne samouprave, a ne izvršna vlast.

Iz svega proizilazi da, ako gradonačelnici i predsednici opština nisu izvršna vlast, onda oni nisu ni u sukobu interesa?

- Ne bih ja to baš tako tvrdio. Iznosim svoje mišljenje, a stav o ovom pitanju će biti utvrđen u nadležnim organima. Nemamo ni jedan zakon gde piše šta je izvršna vlast. Tu materiju bi možda trebalo detaljnije razraditi Ustavom.

U javnosti se stiče utisak da će se odugovlačiti s povlačenjem funkcionera s jedne od funkcija sve do izbora, jer je vladajućoj većini potreban svaki glas u Skupštini Srbije.

- To apsolutno nije tako i ta teza je besmislena. Ako, recimo, Dragan Marković Palma podnese ostavku na poslaničku funkciju, zameniće ga drugi poslanik iz njegove stranke, i to je to.