Srbija već ima strategiju za borbu protiv korupcije, a vi ste najavili novu koju će pratiti akcioni plan. Kakve izmene možemo da očekujemo?
- Već postojeća strategija za borbu protiv korupcije je iscrpljena. Neverovatno je da u njoj nije bilo ni reči o zdravstvu koje građani stalno stavljaju na vrh liste korumpiranosti. Nova strategija i akcioni plan biće završeni do kraja godine i ubeđena sam da će dati mehanizme za trajnu borbu sa ovom pošasti.

Koje će mere protiv korupcije u zdravstvu sadržati novi propisi?
- Predložila sam neke konkretne mere koje bi doprinele dugoručnom smanjenju korupcije. Kada je zdravstvo u pitanju, recimo, farmaceutske kuće bi morale da imaju obavezu da svake godine objave spisak lekara kojima su platili seminare ili istraživanja. I dosadašnja iskustva u borbi protiv korupcije biće implementirana u strategiju. Recimo, imamo primer doktora Zorana Bekića protiv koga se vodi postupak. On je bio pomoćnik direktora Instituta za onkologiju, načelnik odeljenja pedijatrijske onkologije, član UO Instituta za onkologiju, potpredsednik republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja za citoksične lekove i pored svega toga i u Komisiji RZZO za praćenje potrošnje citostatika. To se pokazalo kao mogući osnov za korupciju. Dakle, učešće jednog lekara u komisijama mora biti ograničeno.

Šta je sa javnim preduzećima?
- U javna preduzeća treba da se uvede stroga kontrola koju će vršiti neko centralizovano telo. Novac kojim oni raspolažu jeste novac građana Srbije i bilo kakvo nenamensko trošenje je direktno zavlačenje ruke u džep svakog od nas.

Da li je vraćanje pojedinih neizabranih sudija na posao pokazatelj da proces reizbora nije bio dobar.
- Ne! Kao prvo ne može se na osnovu prvih odluka donositi zaključak o celom postupku. Stvari mogu da se vide na različite načine. Do sada je na posao vraćeno 0,5 odsto sudija od ukupnog broja onih koji su podneli aplikacije. Dakle u 99,5 odsto slučajeva u opštem izboru nije bilo grešaka. Tako izgleda situacija sada, ali ajde da se ne bavimo procentima. Najvažnije je da svi zainteresovani pa i javnost sada imaju uvid u razloge zbog kojih svaki pojadinačni sudija nije izabran. Ceo posao biće završen tokom jeseni.

Gde idete na odmor?
- Ove godine ne idem. Čeka nas previše posla.

Sporne privatizacije
Dokle se stiglo u odgovoru Evropskoj komisiji na zahtev da dobiju informacije o spornim privatizacijama?
- Pre nekoliko dana poslali smo odgovor Evropskoj komisiji na sva pitanja oko privatizacija. Za neke od spornih privatizacija koje su pominju u obraćanju Evropske komisije podignuta je optužnica ili su suđenja u toku. Primera radi, za „Srbolek“, „C market“, tako da smo obavestili naše evropske partnere u kojoj su fazi ti predmeti.

Pravosuđe nije kamen spoticanja
Da li reforma pravosuđa može saplitati Srbiju na putu ka EU?
- Pravosuđe danas nije kamen spoticanja na putu ka EU nego vetar u leđa Srbiji. Postupci su ubrzani, stvaramo bolju klimu za investitore, a pravosuđe građani više ne vide kao koruptivnu granu vlasti. Rezultate reforme vide i naši međunarodni pratneri. Državni podsekretar za politička pitanja SAD na nedavnom samitu u Dubrovniku rekao je, citiram, “Čestitam predsedniku Tadiću na impresivnim koracima koje je Srbija načinila ka pristupanju EU i na naporima u reformi pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala”. Deo onoga što smo mi do sada uradili nisu uradile čak ni zemlje koje su članice EU. U nekim pitanjima smo došli do tog nivoa da svoja iskustva prenesemo drugim zemljama.