IZVOR: Blic, Suzana Bojadić

Domovi zdravlja, štamparije, firme za čišćenje i privatne pumpadžije, najčešće finansiraju političke stranke u Srbiji, a najveća odgovornost za ugovaranje novca za izborne kampanje leži na stranačkim odborima. Sagovornici “Blica”, među kojima su i članovi stranaka koji organizuju izborne kampanje, tvrde da u Srbiji postoji čitava mreža finansijera stranaka i da ih ima više od dvesta hiljada.

Greška je, tvrdi naš izvor, misliti da novac kojim se pomažu stranke stiže u koferima. Nije reč ni o tehnologiji, već o nekoliko jednostavnih modela kojima se ipak teško ulazi u trag. Na prvi pogled, svaka transakcija je legalna, i ako treba, pokrivena i dokumentacijom. Stranka na kraju dobija novac, a finansijeri povlastice na različitim stranama - građevinske dozvole, posao na tenderu, pa čak i pravljenje zakona po meri privredne oligarhije. - Najveći posao za stranku završavaju njeni opštinski odbori, a stranka može da ih ima i više od 120 - počinje priču naš sagovornik, član jedne stranke, koji je nekoliko puta učestvovao u organizaciji predizborne kampanje.

- Stranački odbori znaju šta treba da rade. Predsednici odbora od mene su dobijali samo dizajn izbornog plakata. Znaju da sami moraju da obezbede novac. Svesni su da stranka ima određen broj mesta u parlamentu i javnim preduzećima. Znaju i da se posle izbora gleda koliko su obezbedili sredstava i da će učinci ozbiljno uticati na njihovo angažovanje. Zato i nije čudno što na čelu važnih državnih institucija u Beogradu imamo ljude iz drugih gradova - priča naš sagovornik.

Ocena je da je mikrofinansiranje od presudnog značaja. Lokalne štamparije često štampaju letke bez dinara. Ketering i piće za izbornu noć, te česti ručkovi - sve to košta, a najčešće finansiraju lokalni ugostitelji.

- Stranačkim ljudima obavezno, međutim, poruče da ih imaju na umu kad dođu na vlast. Događa se i da stranka poslovne kancelarije na papiru plaća 500 evra, a da sa vlasnikom ugovori upola manju kiriju. Sutra će taj vlasnik tražiti dozvolu za gradnju ili asfalt do vikendice - priča naš izvor i otkriva da su finansijeri i domovi zdravlja.

- Kad sam počeo da radim u stranci, nije mi bilo jasno zašto je odborima po malim sredinama bitno da imaju direktora doma zdravlja. Kasnije je bilo očigledno.

Izdavanje reklamnog prostora farmaceutskim kućama i prodajnog prostora apotekama su najčešći načini za obezbeđivanje posla za potencijalne finansijere.

Danas je skoro nemoguće da kao firma čistiš javnu instituciju a da se ne obavežeš da je finansiraš. Isto je i sa privatnim benzinskim pumpama sa kojima državne službe imaju ugovore da toče gorivo - kaže naš izvor.

Javne nabavke su najmisteriozniji model finansiranja, a u poslednje dve godine i vrlo čest način saradnje sa strankama. U Srbiji je, prema procenama, 44 odsto prometa robe i usluga u rukama javnog sektora. U EU je od 10 do 13 odsto.

Privednici tvrde da firme ispunjavaju uslove za tender i čak daju niže cene, ali da i ne dobijaju poslove.

- Stranka postavlja svoje ljude čiji položaj omogućava da finansijerima obezbedi posao na tenderu. Cene u procesu javnih nabavki su obično naduvane pa razlika za deljenje postoji, nekad i nizu podizvođača - kaže naš izvor.

Stranke pomažu i velike kompanije, a trag se zavarava i preko of-šor zona. - Praktično, firma iz Srbije, registrovana na Kipru, u of-šor zonu legalno prebacuje novac, plaća porez na dobit, ali i nalazi treću firmu za fiktivne usluge u drugoj of-šor zoni. Praktično se dogovori usluga koja ne postoji, najčešće marketinška. Za nju se takođe plati porez, ali se višak keša vrati u Srbiju - priča izvor “Blica”. Naši izvori tvrde da je privredna oligarhija više davala i profitirala ranijih godina.