Intervju je objavljen u časopisu "Novosti" 09.05.2009.god.

LUKA Beograd legalno je kupljena. Zakon kaže da samo mi možemo da gradimo na zemljištu na kom se nalaze objekti preduzeća. Tu nema nikakve misterije. Nastavićemo da se za to borimo na sudu, jer to ide ne samo u našu, već i u korist grada i Beograđana - poručuje u intervjuu za "Novosti" Ivana Veselinović, predsednik Luke Beograd.

Da li je tačno da je vrednost akcija Luke u trenutku prodaje bila namerno spuštena ispod svake cene?

- Nije tačno. Zalagali smo se za tržišnu ekonomiju i dobili je. Tržišna ponuda se formira odnosom ponude i tražnje, ne kabinetski. U tom smislu, ponuda za preuzimanje je najtržišniji i najstroži mehanizam kupovine akcija preduzeća. Na kraju smo platili više nego što je bilo ko drugi bio spreman da ponudi. Više od toga ne bismo ponudili.

Teško je razuveriti javnost da "krupni kapital" u ovakvim slučajevima ne koristi bliskost sa visokom politikom. Da vam nije neko "došapnuo na uvo" da se prodaja sprema ili na drugi način dao prednost u ovom procesu?

- Kad ponudite najvišu cenu, ne treba vam ničija bliskost, samo novac, vizija i hrabrost. Sve ostalo su mitovi i zablude. Problem našeg mnjenja je što se ono formira u prostoru koji država i institucije nisu zauzele svojim autoritetom. Državnim institucijama se ne veruje, niti su oni koji ih vode zbog toga zabrinuti. Niko u Americi za Bila Gejtsa neće reći da je lopov, zbog toga što se enormno obogatio u kratkom roku. Zato što svi znaju da je američka administracija naplatila svaki dolar poreza, i time, u suštini, garantovala legitimitet njegovog bogatstva. Takođe, i da je novac stekao legalnim putem. To kod nas nije slučaj. Zato se rad, talenat i finansijski rizik ne prihvataju kao osnovni faktori koji stoje iza nečijeg uspeha, već se uspeh objašnjava korupcijom i bliskosti sa vlašću.

Uzmimo da oni koji vas napadaju prihvataju vaše dokaze da je prodaja bila po propisu i ekonomski opravdana. Kojim ćete, međutim, argumentima pobiti ono što vam se spočitava kao najveći "greh" - da ste kupovinom Luke Beograd, za male pare, dobili pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta ogromne vrednosti. Većina Beograđana to doživljava kao nepravdu.

- Kakav greh? Pa Luku smo upravo zbog toga kupili. Samo zbog toga. Luku smo platili nešto više od 40 miliona evra i do danas investirali preko 50 miliona evra. Koliko bi Luka vredela bez perspektive gradnje?

Koliko?

- Negde ispod desetak miliona evra. I zašto bilo ko smatra da tu ima šta da se krije? Razvojnim planovima grada Beograda, počevši od 1972, u više navrata, uključujući i onaj iz 2003, zaključeno je da će se grad širiti na prostor koji se danas nalazi pod magacinima, a koji pripadaju Luci, a ne koriste se za lučke potrebe - već skladišne. Drugo, grad je oduvek bio svestan ograničene razvojne perspektive luke u centru grada, tako da od osnivanja 1961. godine do danas, Luka nikada nije bila ni javno preduzeće, niti je klasifikovana kao preduzeće koje obavlja delatnost od javnog interesa. Tako je i privatizovana, bez ograničenja, kada o njoj nismo ni razmišljali. Luka raspolaže sa oko 300.000 kvadratnih metara legalno izgrađenih zgrada, i po zakonu o građevinskom zemljištu je isključivi korisnik tog zemljišta. Samo Luka na tom zemljištu može da gradi i niko drugi. Žao nam je, ali ne možemo tog prava da se odreknemo zato što neko na nama hoće da napravi karijeru.

Znači, niste jeftino došli do zemljišta, kao što se priča i računa?

- Do sada smo investirali oko 100 miliona evra. Kada se steknu uslovi za gradnju, treba da platimo gradu oko 880 miliona evra za naknade za građevinsko zemljište, sukcesivno, kako se tokom više godina bude gradilo, plus troškovi rušenja objekata i dekontaminacije zemljišta - oko 100 miliona evra. Preko milijardu evra.

To će biti, ispada po vama, najskuplje zemljište u Srbiji?

- Ne, nego najskuplje u regionu.

Iznete su tvrdnje da je grad u slučaju prodaje Luke Beograd oštećen za 2,5 milijarde evra. S tim se, čak, izgleda, složio i gradonačelnik Đilas. Kako to objašnjavate?

- Nije bilo tako, ali jeste bilo trapavo. Pri tom, netačno i nestručno. Kakve 2,5 milijarde? Zna li neko za kupovinu građevinskog zemljišta za 2,5 milijarde evra, bilo gde na svetu. To se još nije desilo. Ostavimo se nestručnih senzacionalizama. Nedavno je na licitaciji u Milanu došlo do prodaje koja pravi lepu analogiju sa Lukom: grad Milano prodao je industrijski kompleks čeličana "Falck", i za 146 hektara zemljišta, sa uključenim naknadama za građevinsko zemljište, postigao cenu od 350 miliona evra.

Pa kako se onda došlo do cifre od 2,5 milijarde?

- Tako što je zemljište "Marine Dorćol" uzeto kao referentno i obračunato po arima, kako su rekli u emisiji, kao da je reč o poljoprivrednom zemljištu, za uzgajanje kupusa, recimo. Međutim, ako se pravilno obračuna, preko prava na broj građevinskih kvadrata buduće gradnje, "Marina" je postigla cenu oko 200 evra po kvadratu. Kvadrat Luke, nažalost, dvostruko je skuplji!

Savet za borbu protiv korupcije izneo je niz optužbi na račun Luke i gradskih vlasti. Optužuju vas da hoćete da izmestite Luku?

- Lučki poslovi nam donose prihod i bavićemo se tim poslom dok za njega budemo imali interes. Gradnjom neke nove luke neka se bavi onaj ko to oceni profitabilnim. Mi nećemo.

Optužbe Saveta dodatno dobijaju na težini, ako se ima u vidu da je to savetodavno telo Vlade Srbije, premijera Cvetkovića. Ni Vlada ni premijer se još ne oglašavaju. Da li je to ćutanje znak odobravanja?

- Savet je izneo niz netačnih tvrdnji koje ćemo na sudu lako dokazati. Već je pre dva dana na anketnom odboru, koji je napravljen za ovaj slučaj, postalo jasno da je Savet na senzacionalistički način, i bez argumenata, izneo svoje optužbe, pre svega, protiv gradonačelnika. U sporazumu koji je predložen gradu izričito stoji baš suprotno! Međutim, nije mi jasno kako gradonačelnik i njegova stranka ćute pred tako ozbiljnim optužbama, netačnim pre svega. Izostali su stručni stavovi gradskog pravobranilaštva, Sekretarijata za imovinu, Direkcije za gradsko zemljište, sa kojima je javnost povodom ovog slučaja morala da bude upoznata. Ako je gradonačelnik kriv, mora da ide i trpi posledice, ako nije - Vlada ne može da dopusti ovoliki stepen proizvoljnosti Saveta. Ovako se ne gradi ugled i poverenje u državu. I jedni i drugi su ustuknuli jer idu linijom manjeg otpora, zaplašeni populizmom kome sami doprinose. U ovom slučaju, ćutanje bi trebalo da se prihvati kao znak odobravanja, kako sami kažete. Pa neka progovore. Mi u Luci smo mirni, sigurno smo ispravni.

Kažete da nećete gasiti lučke delatnosti. Objasnite, onda, kako planirate i da zadržite lučke delatnosti i da realizujete Libeskindov "Grad na vodi"? To ne zvuči logično?

- "Grad na vodi" će se graditi u fazama, prema potrebama tržišta, čitav niz godina. Reč je o 2,2 miliona novih kvadrata. Lučki poslovi će se nastaviti, jer na zemljištu od oko 80 hektara za to ima dovoljno mesta. "Žrtvovaćemo" magacinske objekte kojih imamo više nego dovoljno za lučke potrebe. Time će se Beograd konačno spustiti na deo dunavske obale, dugačke šest kilometara, koja je danas za građane potpuno nepristupačna, i osloboditi većeg dela kamionskog saobraćaja koji doprinosi saobraćajnom kolapsu centra grada. Izgleda mi da ipak postoje neki koji više vole magacine.

Šta ćete raditi ukoliko grad odluči da ne preimenjuje namenu ovog zemljišta već da sve bude podređeno lučkim delatnostima? 

- Ako gradonačelnik i stručne službe promene namere i ne stvore mogućnost da se izmenama plana ovaj deo grada urbanistički razvija i grad odustane od značajnih prihoda, mi nećemo odustati. Sačekaćemo bolju vlast. Sledeću.

Mnogi su se našli na liniji fronta koji je otvoren protiv vas u javnosti - Savet za borbu protiv korupcije, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa...
- Otvorili su ga više u javnosti, nego u institucijama. Previše karijerizma, premalo profesije. Savet se već po drugi put bavi Lukom. Prvim izveštajem doživeo je stručnu kompromitaciju. To je sada na sudu. Ova dva poslednja pisma sa sličnom su perspektivom, netačna, nestručna, neproverena. I to će ići na sud, jer je Luka ozbiljan poslovni sistem od koga naši poslovni parneri i banke očekuju da brani svoj kredibilitet. Gradski pravobranilac, gospodin Sekulić, sebi je dozvolio da u nastupu u "Utisku nedelje" izloži javnoj kritici i pritisku Okružni sud zbog presuda tog suda koje se pravobraniocu ne dopadaju. To je bio moj utisak nedelje. Sud nije niko branio. Ovde se institucije ne brane. Odbor za sprečavanje sukoba interesa se nije nama bavio, niko od nas nije funkcioner.

I TREĆI PUT

Vi tvrdite da grad nasilno, odnosno protivzakonito, pokušava da vam oduzme pravo vlasništva nad objektima Luke. Nazivate to, čak, i pokušajem nacionalizacije. Nisu li to prejake kvalifikacije?

- Nije reč o objektima Luke, koji su naše vlasništvo. Tu nema šta da se osporava, već o pravu korišćenja na delu spornog zemljišta koje je delimično izgrađeno. To se trenutno nalazi na Okružnom sudu. Pošto ni ovog puta pravobranilaštvo nije prezentovalo dokumente koje je sud naveo kao neophodne da bi se grad knjižio na spornom zemljištu, ne vidim šta drugo može da se desi nego da grad po treći put izgubi. Verovatno to objašnjava podignutu obrvu pravobranioca i povišen ton. Nadam se da se sud nije uplašio. Mi nismo.

ČEKAMO ĐILASA 

Koje garancije dajete da se neće preko noći pojaviti bageri, sravniti sve sa zemljom, da bi počela gradnja stambeno-poslovnih kvadrata?

- Garantujem vam bagere istog momenta kada grad konačno uradi ono što planskim dokumentima odavno najavljuje, protera magacine i saobraćaj iz centra, i pokrene investicinu aktivnost u gradu. Čekamo Đilasa da sa svojom gradskom administracijom konačno definiše svoju viziju razvoja Beograda. Da li je ona investiciona ili populistička. Ovo sa mostovima nam se dopada, unosi optimizam. Nadam se da se tu neće stati. Šta je sa priobaljem, ne samo lučkim?