Savet za borbu protiv korupcije se 29. septembra obratio Vladi tražeći sastanak radi razgovora o dramatično visokom nivou korupcije u Srbiji i neuspehu vlade da u protekle tri godine napravi iole značajan pomak u njenom suzbijanju, iako je došla na vlast proglašavajući borbu protiv korupcije svojim prioritetom. Ovo nije samo ocena Saveta, već i međunarodnih institucija među kojima su i Evropska komisija i Svetska banka. Vlada na naš predlog nije odgovorila, a kako Savet nema nikakvih ovlašćenja osim savetodavnih, smatrali smo za potrebno da se obratimo javnosti.

Danas, šest godina nakon petooktobarskih promena, Srbija nije mnogo bolja, a gotovo da uopšte nije bezbednija. Ono što je veoma slično Srbiji od pre 5. oktobra je korupcija i nedostatak političke volje da se uspostavi vladavina zakona i izgrade nove institucije i nova pravila ponašanja primerena demokratskom društvu, čime bi se stvorili uslovi za obuzdavanje korupcije. Kao i do sada, podsećasmo na suštinsku ulogu javnosti u suzbijanju korupcije.

Međutim, upravo je proteklih dana sama javnost zaobiđena, time što ju je vlast isključila iz pripreme i procedure donošenja osnovnog pravnog akta države – novog ustava. Javnost u ovom trenutku takođe ne zna šta će se desiti u situaciji da referendum ne uspe. Da li ova vlast uzima za sigurno da će referendum da uspe, kao i svi prethodni referendumi?

Znajući da će međunarodna zajednica uskoro doneti odluku o statusu Kosova, politički lideri Srbije su na brzinu napisali ustav, i odlučili da bez ikakve javne rasprave održe referendum.
Iako Savet za borbu protiv korupcije po svom institucionalnom ustrojstvu nije pozvan da ocenjuje proceduru donošenja i sadržinu novog ustava, njegova briga je osnovana, kao i zabrinutost bilo koje institucije, građana i stručne javnosti.

Ustav čiji je tekst izglasan u Narodnoj skupštini ne predstavlja izraz volje građana, već nagodbu političkih elita iz koje ne može da proistekne legitimitet najvišeg pravnog akta u zemlji. Jednom učinjeni neprincipijelni ustupci obavezuju učesnike i u budućnosti. U takvoj atmosferi vrednosne konfuzije, teško da se može očekivati da će borba protiv korupcije biti ozbiljna i kontinuirana. Tom našem uverenju doprinose i najnoviji potezi vlade.
Nacionalni investicioni plan je veoma značajan primer zaobilaženja zvaničnih procedura i davanja dodatnih diskrecionih ovlašćenja grupi ministara, što će dovesti do značajnog porasta korupcije u zemlji. Sprovođenje Plana je već počelo, iako ga zakonodavna vlast nije usvojila, niti su ustanovljene institucije i procedure za njegovo sprovođenje. To svakako doprinosi pravnoj nesigurnosti i daljem jačanju arbitrarnosti i prevage izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom, što predstavlja veoma plodno tle za razvoj korupcije.

Privatizacija u Srbiji izložena je velikoj korupciji zbog nedovoljne transparentnosti i velikih diskrecionih ovlašćenja, i njenog sporog odvijanja. Umesto privatuzacije javnih preduzeća, ona su godinama skriveni izvor finansiranja političkih partija, oslonac njihove nekontrolisane moći i izvor najveće korupcije. Prilikom kupovine društvenih preduzeća ne kontroliše se poreklo sredstava, tako da se legalizuje novac iznet iz zemlje u prethodnom periodu, kao i svi akteri ovog procesa. Otklanjanje ovih slabosti je nužno, posebno zbog toga što je za privatizaciju preostalo više od polovine kapitala privrede Srbije.

Godinama su se i mediji i novinarski krugovi borili za stvaranje nezavisnih institucija za regulaciju u oblastima radiodifuzije i telekomunikacija, ali su svi oni, kao i čitava javnost, zaobiđeni prilikom pripremanja i usvajanja zakona. U oblasti radiodifuzije, regulatorno telo donosi odluke bez obrazloženja, koje nije moguće realno i kritički procenjivati, jer ne sadrže merila za selekciju programa i medija. Vlast takođe ne dozvoljava uspostavljanje određenih standarda i pravila, jer se zakon vrlo često menja; čak ni upozorenja međunarodnih organizacija da se krše osnovna pravila koja omogućavaju slobodan protok informacija i pluralizam mišljenja, i  insistiranje da se održi javna rasprava – ostaju potpuno bez rezultata. Bez ovih uslova nema mogućnosti da građani kontrolišu vlast, pa ni uslova za borbu protiv korupcije.

Uvereni smo da se politički problemi moraju rešavati nenasilnim putem, i to tako što će se vlast i političari podrediti pravilima i postupcima koji važe u demokratskom društvu. Zbog toga se moraju reformisati pre svega policija i pravosuđe, i izgraditi novi mehanizmi kontrole tih institucija. Da to do sada nije učinjeno, jasno je iz brojnih nerešenih slučajeva ubistava i krupne korupcije. Možda je najrečitiji primer suđenje za ubistvo premijera Đinđića – tri ipo godine posle ubistva suđenje je počelo od početka, sa realnim izgledima da okrivljeni izađu iz pritvora usled prekoračenja rokova, a da se suđenje i dalje odugovlači.
Pravna nesigurnost i arbitrarnost vlasti su osnovni izvor porasta korupcije, što osiromašuje i zastrašuje građane, a u takvom ambijentu se ne mogu odvijati demokratski procesi.

Beograd, 8. oktobar 2006.

predsednik
Verica Barać