Izvor: N1

"Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je u Danu uživo televizije N1 da je Savet svoju nezavisnost izborio time što sam predlaže svoje članove, te da su stoga zatečeni što je Vlada imenovala dva nova člana Saveta, a da ih prethodno nije konsultovala o tome."

Ceo prilog možete pogledati ovde.

Savet za borbu protiv korupcije, prvi put od osnivanja, dobio je nove članove, a da o tome predstavnici tog tela ništa nisu znali, odnosno tek četiri dana pošto je vlada donela odluku, članovi Saveta dobili su informaciju da će im se pridružiti Vladan Jončić, penzionisani profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, i Edvard Jerin, penzionisani apelacioni javni tužilac u Nišu.

I sve to ne bi bilo toliko čudno da je Savet na neki način učestvovao u njihovom izboru, u najmanju ruku tako što će biti obavešten šta Vlada planira. Ovako, imena kolega koje će im se pridružiti saznali su iz Službenog glasnika.

Milićević je podsetio da od osnivanja Saveta postoji dogovor da članovi Saveta sami predlažu kandidate za to telo.

“Kada bi mogao neko sa strane, nijedan predmet ne bi mogao da se završi (...) Savet je nezavinost izborio time što sam predlaže svoje kandidate”, istakao je on, podsetivši da se Savet bavi borbom protiv korupcije, što podrazumeva da se analiziraju ljudi od vrha države do svakog drugog nivoa i da zato mora biti nezavisan.

“Zatečeni smo i doživljavamo (tu odluku) veoma neprijatno (…) Poslovnik Saveta je prihvaćen od svih vlada. Poslednji 2013. godine, gde u Članu 13 jasno piše – princip u Savetu je da niko iz političkih stranaka ne može biti član Saveta”, naveo je Milićević ističući da Savet ne može da podržava ni jednu, ni drugi opciju, i da nije tu da podržava, niti da ruši vladu, već da se bavi analizom sistemske korupcije i organizovanog kriminala na terenu.

Sve vlade su oduvek Savet tretirale kao strano telo, navodi Milićević i dodaje da je Savet imao nekoliko sastanaka sa predstavnicima tadašnje Vlade 2002. i 2003. godine, te da su ti susreti bili neprijatni. Od tada je Savet uglavnom ignorisan, dodaje on.

“Teško objasniti zašto Savet Vlade, koji pomaže Vladi, ne može da nađe zajednički jezik ni sa jednom vladom. Dajemo preporuke, nije nam jasno zašto ne možemo da sednemo za sto (…) Ovakav odnos ingorisanja ne mogu da razumem. Svim političarima je borba protiv korupcije dominantna tema, valjda je građanima jasno da korupcija pljačka njih”, kaže Milićević.

Govoreći o slučajevima 24 sporne privatizacije, Milićević je rekao da je su članovi Saveta, po dolasku aktuelnog režima na vlast, imali sastanak sa Aleksandrom Vučićem na kojem je dogovoreno da Savet i istražni organi daju sve od sebe da se ti predmeti reše.

“Imali smo saradnju sa UKP-om, i deo UKP-a je uložio veliko znanje. Onda je to otišlo na tužilaštvo i posle toga nemamo uvid, niti možemo imati uticaj”, objasnio je sagovornik N1, ističući da je neprihvatljivo da predmeti zatarevaju, a u pojedinim slučajevima se i to dešava.

Savet je, kako kaže, pored predmeta 24 privatizacija, obradio još 28 predmeta o kojima je javnost slabo obaveštena – o stanju u medijima, stanju pravno sistema, tržištu električne energije, nenamenskom trošenju budžetskih sredstava, tajnosti dokumenata…

Milićević je rekao i da su od Vlade zatraženi ugovori o koncesijama za autoputeve, Fijatu, Er Srbiji, ali da nikada nisu dobili ta dokumenta i da ne veruje da će ih dobiti.

Gost Dana uživo primećuje i da postoji zabluda u javnosti da Savet mora da rešava problem, a posao tog tela je zapravo da uoči potencijalno koruptivne radnje, dok korupciju utvrđuje sud.

Na pitanje, odakle mu posle svega motiv da i dalje radi u Savetu, Milićević je rekao da se svojevremeno vratio iz inostranstva jer želi da živi u svojoj zemlji, te da članovi Saveta imaju svoju decu za koju žele da stvore drugačiji ambijent.

Smatra i da u vlasti postoji jedan kontinuitet iz Miloševićevog vremena do danas i pita se zašto vlasti koje su dijametralno suprotne, nikada jednu drugu nisu preispitivale. “Možda postoji grupa moćnih ljudi koja inhibira našu borbu protiv korupcije (…) Jedna grupacija ljudi koja kontroliše finansijske tokove, a ko kontroliše finansijske tokove taj kontroliše moć”, upozorio je Milićević.