IZVOR: Insajder



Jedan od prvih koraka u velikom istraživanju Insajdera jeste i pregled svih javno objavljenih dokumenata. Jedan segment predstavljaju izveštaji nezavisnih institucija koje istražuju tokove novca i eventualno postojanje korupcije.  Pogledajte dokumente Saveta za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije.

Sredinom prošle godine dve nezavisne institucije gotovo istovremeno su se bavile načinom na koji posluje Dipos.

U apilu prošle godine preduzećem Dipos kao i načinom raspolaganja državnim nepokretnostima bavila se Državna revizorska institucija.

U julu prošle godine mediji su iz ovog izveštaja prenosili uglavnom samo deo izveštaja Revizora o koji se odnosio na protivzakonito iznajmljivanje nekretnina Dipos-a. Tada je javnost spekulisala ko su “povlašćeni” zakupci, jer Pravilnik na koji se pozivao Dipos iznajmljujući nekretnine nije u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Tačnije, za izdavanje nekretnina ako nema zainteresovanih među stranim diplomatama, Dipos je primenjivao svoj Pravilnik, koji je odobrila Republička direkcija za imovinu, ali kojim se ne obavezuje da se prostor oglasi pa da se zakupac bira na osnovu najbolje ponude, već je odluka o izboru zakupca ostajala na direktoru Dipos-a.

Time se najviše bavio i Savet za borbu protiv korupcije, nekoliko meseci nakon izveštaja Revizora, u svom izveštaju „o davanju u zakup nepokretnosti u državnoj svojini“ koji je objavljen u oktobru prošle godine.

Tada je Savet u skladu sa svojim ovlašćenjima identifikovao sistemske nepravilnosti i probleme i predložio Vladi Srbije da ukine preduzeće Dipos.

U izveštaju Savet je i objavio spisak zakupaca državnih vila, stanova i poslovnih prostora, među kojima su i visokorangirani službenici MUP-a i BIA-e, direktori javnih preduzeća, sportisti i estradne ličnosti, kojima je DIPOS sve to izdavao po ceni drastično nižoj od tržišne.

Ne postoji precizna evidencija o nekretninama

Međutim, javnost se malo bavila ostalim stvarima iz izveštaja Revizora. Jedan od primera je podatak da država i dalje nema tačnu evidenciju o sopstvenoj imovini.

Tačnije, prema podacima koje je Revizor dobio iz Dipos-a broj nepokretnosti iznosio je 445, dok je Republička direkcija za imovinu, koja je inače dužna da kontroliše Dipos koji koristi svojinu građana Srbije, iznela podatak da Dipos koristi ukupno 523 nepokretnosi.

Pa je tako Revizor zaključio da je zbog nepostojanja precizne evidencije i stroge kontrole došlo do velikih propusta i da su prihodi države mogli biti veći.

U izveštaju se navodi da je studija slučaja pokazala da je nekoliko posmatranih nekretnina o kojima treba da vodi računa Dipos u katastaru upisano u korist Dipos-a, kao i u korist nekih fizičkih lica.

Dipos je, inače, osnovan kako bi preko njega Direkcija za imovinu iznajmljivala državne nekretnine pre svega diplomatama, a Dipos osim toga ove nekretnine u državnom vlasništvu treba da održava.

Međutim, Revizor je primetio da se ne sprovode tekuće i investiciono održavanje objekata i da je samim tim Republika Srbija samo propustila priliku da uveća prihode od izdavanja jer neke nekretnine kojima je bilo potrebno malo ulaganje nisu bile spremne za izdavanje.

Osim što je primetio da se ne vrši plansko investiranje Revizor je i konstatovao da je samo 16 odsto objekata izdato u zakup za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništvima, dok je ostalo izdato privatnim i fizičkim licima. Da je Dipos preduzeće koje posluje u svom interesu i interesima pojedinaca koristeći nekretnine svih građana Srbije, vidi se i iz izveštaja nezavisnih institucija naše države kao i savetodavnog tela Vlade Srbije.

Insajder će u narednom periodu sagledati sve aspekte poslovanja Diposa.