U zahtevu, koji je potpisao potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije profesor Miroslav Milićević, ističe se da je to antikorupcijsko telo ozbiljno radilo na korupciji u postupcima privatizacije i utvrdilo da je privatizovane mnoge firme koje su bile upisane kao nosioci prava korišćenja građevinskog zemljišta čiji je vlasnik bila država. Savet je utvrdio da ni u jednom predmetu prodaje preduzeća nije procenjeno pravo korišćenja kao elemenat svojine, niti je procenjena svojina koju subjekat privatizacije nije ni imao. Prema tome, zaključuje, u postupku privatizacije nije otuđeno pravo korišćenja, koje nije ni moglo biti otuđeno bez odluke države koja je raspolagala njime.

Krajem decembra 2009. godine donet je Zakon o planiranju i izgradnji, koji je uveo institut konverzcije prava korišćenja u pravo svojine bez naknade u korist kupaca privatizovanih subjekata. Savet za borbu protiv korupcije je od Ustavnog suda Srbije tražio da oceni ustavnost člana 103 Zakona o planiranju i izgradnji. Ustavni sud je tada izrekao da privatizacije ne podrazumeva prodaju zemljišta firme, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, već promenu vlasništva nad društvenim, odnosno državnim kapitalom u preduzeću.

Savet za borbu protiv korupcije ovoga puta ukazuje na dva člana Zakona o konverziji, tvrdeći da su oni sporni. Naime, članom 6 tog zakona predviđeno je da se pravo korišćenja građevinskog zemljišta pretvori u pravo svojine bez naknade, ukoliko je reč o imovini koja je kupljena u postupku javnog oglašavanja po tržišnim uslovima.

Savet smatra da je takav način sticanj javne svojine bez naknade protivustavan jer kupci privatizovanih subjekata na ime cene vlasništva nisu uplaćivali ništa ni tokom postupka privatizacije. Podseća na to da su preduzeća u privatizaciji prodavana s ciljem da kupac nastavi delatnost i imovinu koristi u tu svrhu. Zemlja na kojoj je firma koju su kupili nije bila tržišno vrednovana pa samim tim nije uračunata u kupoprodajnu cenu. Jer, napominje Savet, da je obračunavana i protivvrednost zemljišta na kojem su društvene firme imale pravo korišćenja, cena bi bila znatno viša.

Ne može nikakav popust

Sadašnje zakonsko rešenje stavlja vlasnike privatizovanih preduzeća u povoljniji položaj u odnosu na ostale građane ili firme u Srbiji, čime se povređuje ustavno načelno zabrane diskriminacije. Savet upozorava na to da član 13 Zakona o konverziji omogućava podnosiocu zahteva za konverziju – a to će svakako biti i oni koji su kupili državna ili društvena preduzeća – popust od 30 odsto u odnosu na utvrđeni iznos naknade, ukoliko je isplati ođedanput. To formalno znači da se pun iznos tržišne vrednosti, davanjem diskonta od 30 odsto, znatno umanjuje i narušava ustavni imperativ koji dozvoljava otuđenje isključivo uz tržišnu naknadu.