Izvor: RTS

Netransparentnost vlasništva nad medijima, ekonomski uticaj kroz budžet i poreske olakšice, kao i privatizacija, cenzura, autocenzura i tabloidizacija glavni su problemi srpskih medija, zaključak je izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije.

Na tribini ,,Implementacija preporuka iz Izveštaja o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije” potpredsednik Saveta Miroslav Milićević, kaže da se promena odnosa snaga na političkoj sceni Srbije u odnosu na 2011. odrazila na sve institucije u državi, pa i na medije, prenosi Tanjug.

To, međutim, kaže Milićević, nije uticalo na rešavanje problema medija, naprotiv, dovelo je čak do promene uređivačke politike u pojedinim medijima.

Konstatujući da je u avgustu 2014. usvojen set medijskih zakona i podzakonskih akata, te da je potrebno vreme da bi se videli efekti, Milićević tvrdi da se uporedo s tim godinama proces privatizacije medija obesmišljava ili blokira.

Savet je inače konstatovao da su u poslednje tri godine političari nastavili da zloupotrebljavaju svoj položaj u cilju uticaja na medije, a komentarišući izveštaj zaštitnik građana Saša Janković primetio je da upravo zbog situacije u medijima građani nisu pravovremeno informisani, na šta imaju Ustavom zagarantovano pravo, a iz čega on ne vidi da su mediji danas kvalitativno drugačiji u odnosu na prethodni period.

,,Samo se kvantitet pritisaka promenio”, ocenio je Janković i dodao da je pravi uzrok situacije u medijima opisan upravo u Izveštaju Saveta.

Jer, kako kaže, sve dok su pitanja veoma precizno identifikovana u izveštaju mi ćemo imati ovo stanje autocenzure.

,,Autocenzura je suštinski krajnji stadijum cenzure u kojem ne mora neko nešto da vam kaže, vi znate šta će se desiti”, naglasio je Janković, ocenivši da preporuke koje daje Savet može da sprovede samo izvršna vlast, zbog čega smatra da nije dobro što na tribini nema predstavnika izvršne vlasti - Ministarstva kulture i informisanja, kao i predstavnika zakonodavne vlasti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić primetio je da je netransparentna vlasnička struktura medija veliki problem i dodao da je takođe neophodno znati koliko iz budžeta države ide medijima za subvencije.

,,Odsustvo transparentnosti je najozbiljniji problem. Nema pravih, radikalnih promena i nije realno očekivati rezulatate u borbi protiv korupcije ako ne razumete značaj slobode pristupa informacija, jer nije taj zakon pisan za državne organe već za novinare i građane”, poručio je Šabić.

U prilog tome pomenuo je da mu se u toku pripreme prošlog izveštaja Saveta nekoliko puta obraćala Verica Barać kako bi pristupila informacijama od javnog značaja, a koje državne institucije nisu htele da joj dostave.

Zato kao poseban apsurd i navodi činjenicu da vladin Savet ne može da dobije informacije od državnih institucija.

,,Za mene je najzanimljiviji segment preporuka iz Izveštaja u vezi sa činjenicom da godinama nemamo ništa sem maglovite predstave u kojem obliku je država učesnik na skromnom medijskom tržištu”, rekao je Šabić.

Za predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Gorana Karadžića uspeh tog tela bi bio da u sledećem izveštaju ne bude preporuka koje se odnose na regulatore, već da oni sami te preoruke sprovedu.

,,Videćemo da li ćemo uspeti”, dodao je Karadžić.

Govoreći u medijskim reformama predsednik je Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović naglasio kao ključno pitanje ulogu države, odnosno pitanje transparentnosti trošenja javnog novca.

,,Ako se po tom pitanju za ove četiri godine ništa nije promenilo, onda je teško očekivati suštinske promene na bilo kojem polju koje je važno za sve nas, niti da ćemo dobiti odgovor na pitanje kako su mediji od boraca protiv korupcije postali deo koruptivnog lanca”, primetio je Obradović.

Uskraćivanje sredstava odnosno dodela držanih sredstava, prema njegovom mišljenju, proces je kupovine medijskog sadržaja i proces kojim se najlakše utiče na medijsku politiku.

Uveren je, međutim, da će država svim silama pokušavati da zadrži sve poluge kontrole vlasti nad medijima, kao i da će u tome uspevati sve dok se privatizacijom i boljim rešenjima u oblasti kontrole trošenja javnih sredstava ne dođe do boljeg rešenja.