Izvor: Politika

Autor: Beta

To što se ne zna ko je vlasnik „Politike” narušava radna prava novinara u toj kući, jer su u nemogućnosti da potpišu kolektivni ugovor, izjavila glavna i odgovorna urednica „Politike” Ljiljana Smajlović

Netransparentnost u vlasništvu i finansiranju medija, problem privatizacije medija, cenzura, autocenzura, tabloidizacija neki su od problema koji parališu sistem javnog informisanja u Srbiji, istaknuto je na tribini „Implementacija preporuka iz Izveštaja o vlasničkoj strukturi i kontroli medija”. Predstavljajući u Beogradu Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, potpredsednik tog Saveta Miroslav Milićević rekao je da medijsku cenzuru, autocenzuru i tabloidizaciju generiše upravo nedovoljna transparentnost vlasništva u medijima, netransparentni izvori i tokovi njihovog finansiranja.

Govoreći o cenzuri, on je rekao da u Srbiji ne postoje „referenti za cenzuru”, ali da percepcija cenzure postoji u svim oblastima, kao i da autocenzura postaje dominantna i zato preti.

Milićević je naveo da tabloidizacija narušava slobodu i tačno informisanje i relativizuje društvene probleme.

Prema njegovim rečima, tabloidizacija „otvara prostor da se ruše ljudi i ličnosti”. Kada se takve stvari objavljuju, niko od nadležnih ne reaguje. On je ocenio da je kontrolna uloga zamenjena i da politička elita kontroliše medije, umesto da mediji kontrolišu vlast.

Milićević je rekao da je Savet za borbu protiv korupcije analizirao uzorak od 50 medija.

„Ovaj uzorak obuhvata i devet internet-portala i veb-sajtova. Kod 23 medija vlasništvo je potpuno transparentno, dok je kod 27 netransparentno, delimično transparentno ili sporno”, naveo je on.

Milićević je kao primer spornih privatizacija naveo listove „Politika”, „Večernje novosti” i „Dnevnik”.

Naveo je da je posebno analizirano poslovanje RTS-a, polazeći od toga da javnost opravdano interesuje na koji način funkcioniše javni servis koji su građani do skoro finansirali kroz pretplatu.

U Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije navodi se da je analizom podataka dobijenih od RTS-a u vezi sa poslovanjem Javnog servisa sa marketinškim agencijama utvrđeno da je u periodu od 2011. do 2013. godine, uporedo sa promenom vlasti i odnosom političkih snaga, promenjena struktura kupaca marketinškog prostora na programima RTS-a.

Ocenjeno je da je programska nezavisnost ozbiljno dovedena u pitanje političkim uticajem na izbor nezavisnih produkcija. Izbor sadržaja koji nije u skladu sa visokim standardima urušava programski kvalitet.

Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije naveo je kao problem i dugovanje 31 emitera JP „Emisona tehnika i veze”. Milićević je kazao da je taj dug do 30. juna 2014. godine iznosio više od 228 miliona dinara.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović istakla je da je Savet uputio 24 preporuke, kako bi se otklonili problemi koji postoje u medijima i sistemu informisanja.

Ona je navela da se prve tri preporuke odnose na uspostavljanje transparentnog registra vlasničke strukture, a da je četvrta preporuka upućena Ministarstvu kulture i informisanja da bez favorizacije postupa prema svim medijima.

Milanovićeva je navela da je preporuka da Ministarstvo finansija i Poreska uprava ujednačeno postupaju prema medijima koji su poreski dužnici.

Ona je izrazila zadovoljstvo što će dve preporuke „sigurno” biti ispunjene, a tiču se delovanja Agencije za borbu protiv korupcije i DRI.

Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je danas da će autocenzure u Srbiji biti sve dok postoje problemi navedeni u Izveštaju i dodao da najveći deo navedenih preporuka mogu da izvedu oni koji imaju izvršnu vlast.

Glavna i odgovorna urednica „Politike” i predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović ocenila je da je „uticaj” i to kada se nekom mediju prekine dotok novca. Ona je rekla da to što se ne zna ko je vlasnik „Politike” narušava prava novinara u toj kući, jer su u nemogućnosti da potpišu kolektivni ugovor.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović naveo je da nije sigurno kako su mediji od „boraca protiv korupcije postali deo koruptivnog lanca”.

On je ocenio da se u Srbiji nekim medijima uskraćuju sredstva, dok se neki bogato nagrađuju.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da se od početka godine Savet za borbu protiv korupcije 28 puta žalio povereniku.