Izvor: Dnevnik

Autor: LJ. Malešević

Nezavisnost sudova i sudija, samostalnost tužilaštva i tužioca samo deklerativne, konstatovano je u izveštaju o reformi pravosuđa koji je Savet za borbu protiv korupcije prošle nedelje dostavio Vladi Srbije.

Dokument se bavi analizom stanja u srpskom pravosuđu, pritiscima na sudije i tužioce, nepostojanjem nezavisnosti sudova i samostalnosti tužiocima, mešanjem izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija, nepravilnostima u radu Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, neadekvatnim uvođenjem institucije Pravosudne akademije i drugim spornim delovima reforme pravosuđa.

Savet je uočio veće mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija. Nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka.

Sporni su sastav i način izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, neblagovremen izbor predsednika sudova i rad sudija i tužilaca u Ministarstvu pravde i državne uprave. U izveštaju se ukazuje i na pogoršano materijalno stanje pravosuđa kao posledica neprebacivanja svih finansijskih nadležnosti pravosudne uprave na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Nakon vraćanja neizabranih sudija i tužilaca u prvoj reformi evidentan je, navodi Savet, i nedostatak smeštajnog kapaciteta. Veliki problem su i niske zarade zaposlenih u pravosuđu, posebno kada je reč o državnim službenicima.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva nisu, navodi se u izveštaju, valjano sproveli reizbor niti su blagovremeno doneli pravilnike na osnovu kojih se može kvalitetno oceniti rad sudija i tužilaca, nisu izradili analizu iz koje se mogu uvideti greške, nisu pokazali spremnost da štiti nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i samostalnost tužilaštva, kao i da kvalitetno ispitaju prethodni rad nosilaca pravosudnih funkcija.

Broj predmeta u radu je uvećan u odnosu na stanje pre reforme. Kada je reč o starim predmetima, onima gde postupak traje duže od dve godine, figurira cifra od preko tri miliona predmeta. Sudije i tužioci su neravnomerno opterećeni u različitim delovima Srbije, a najlošija situacije je u Beogradu. Savet je u izveštaju ukazao i na upadljiva odstupanja sudske prakse četiri apelaciona suda.

Savet ukazuje da je za obuku sadašnjih i budućih nosilaca pravosudnih funkcija zadužena Pravosudna akademija, a da njeno organizaciono ustrojstvo ne ide u prilog nezavisnosti pravosuđa, jer u upravljanju PA učestvuju predstavnici izvršne vlasti za šta Savet ne vidi pozitivne strane. Stepenastom strukturom obesmišljava se učešće Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u izboru novih kandidata za obuku. Merila za izbor članova komisije nisu predviđena statutom, a mentori su birani bez prethodno utvrđenih uslova. Sporan je i način selekcije kandidata za prijem na početnu obuku, ,,stručnim licima” za procenu ličnosti daje se diskreciono pravo da onemoguće upis ,,nepodobnih” kandidata bez obzira na rezultate ostvarene na pismenom delu prijemnog ispita, što se vrši pre izalaska kandidata na usmeni deo ispita.

Uz ocenu da rad VSS i DVT nije dovoljono transparetan, jer su sednice tajne , Savet za borbu protiv korupcije sačinio je preporuke koje bi trebalo ispoštovati kako bi se stanje u srpskom pravosuđu popravilo. Tako se, između ostalog, predlaže razrešenje svih članova VSS i DVT iz redova sudija i tužilaca, jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz izmenu ova dva pravosudna tela. Predlaže se da članove VSS i DVT biraju sudije i tužioci a ne Skupština Srbije, da se u što kraćem roku donesu pravilnici o kriterijumu i merilima za vrednovanje rada nosilaca pravosudnih funkcija i da se na osnovu pravilnika sprovede pravilna filtracija nosilaca pravosudnih funkcija.

Savet preporučuje da VSS što pre sprovede izbore za predsednike sudova, da se uvede interna revizija u pravosuđu, da se uvećaju zarade svim zaposlenima u pravosuđu, da se dopuni Zakon o uređenju sudova tako da se održavaju redovne zajedničke sednice apelacionih sudova radi ujednačavanja sudske prakse. Preporučuje se i brisanje zakonske odredbe koje koja omogućava upućivanje sudija i tužilaca na rad u zakonodavnim i izvršnim organima, kao d da se da mogućnost sudijskim i tužilačkim pomoćnicima s višegodišnjim iskustvom da polažu završni ispit na Pravosudnoj akademiji bez naknade.