Izvor: Dnevnik

Autor: Tanjug

Savet za borbu protiv korupcije smatra da su zbog brojnih propusta u reformi pravosuđa ispunjeni uslovi za razrešenje predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, kao i sudija tog suda i članova prvog saziva Visokog saveta sudstva, na čijem je ona čelu.

„Oni su kroz postupak reizbora i izbora pokazali nestručnost, nesavesnost i nedostojnost za obavljanje sudijske funkcije”, navodi se u zaključcima i preporukama izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji je juče dostavljen medijima, a 26. aprila prosleđen Vladi Srbije.

Savet takođe smatra da treba preispitati rad ministarke pravde Snežane Malović, kao i navode sudije Milimira Lukića, koji je krajem prošle godine podneo ostavku na članstvo u stalnom sazivu VSS-a.

Takođe treba utvrditi da li je bilo nezakonitosti u radu tog tela i preduzeti odgovarajuće mere prema svakom članu stalnog saziva Visokog saveta sudstva, navodi se u Izveštaju koji je potpisao portpredsednik Saveta profesor Miroslav Milićević.

Dalje se navodi da je VŠ dužan „da konačno odluči o žalbama, odnosno prigovorima neizabranih sudija, zakonito i kvalitetno, u skladu s pravilima koja su važila za reizbor svih sudija, jer sve sudije moraju biti ravnopravne u primeni pravila”.

Sugeriše se i preispitivanje rada Ustavnog suda jer je, kako se navodi, taj sud prihvatio da o odlučivanju po žalbama sudija koje su podnete kao redovan pravni lek odlučuje VŠ kao o prigovorima, što je pravni lek manje snage i značaja. Žalba Ustavnom sudu kao pravni lek regulisana je Ustavom i to ustavno pravo ne može se uskratiti sudijama, odnosno ne može im se uskratiti pravo sudskog preispitivanja odluka donetih od Visokog saveta sudstva, navodi se u Izveštaju Saveta.

Savet konstatuje da se od žalbe ne može „nasilno praviti prigovor, niti se zakonom sudiji može oduzeti žalba kao delotvoran pravni lek, niti se Ustavnom sudu može oduzeti izričito predviđena nadležnost da preispituje odluke VSS-a kada se radi o statusnim pravima sudija”.

Osim toga, Savet sugeriše preispitativanje potrebnog broja sudija na osnovu prethodno utvrđenih kriterijuma, kao i primenjivost procesnih zakona iz svih oblasti prava – parnične, krivične, upravne i izvršne.

U Izveštaju, koji je napisan na osam strana, Savet je detaljno obrazložio zbog čega izvodi pomenute zaključke, između ostalog i zbog dominantnosti izvršne vlasti nad sudskom, propusta prilikom sprovođenja opštih izbora sudija kao i tokom odlučivanja o prigovorima neizabranih sudija koje je još u toku.

„Činjenica da reizbor i izbor sudija od prvog saziva Visokog saveta sudstva nije konačno završen ni posle dve godine (tek sada se osnivaju komisije), unosi nemir, nesigurnost i strah kod sudija, što je suprotno standardima, ustavnim načelima, zakonima i Kodeksu sudijske etike”, upozorava Savet.

U pogledu institucija u kojima je korupcija najprisutnija, sudije zauzimaju treće mesto, iza političkih partija i zdravstva, navodi se u Izveštaju, a na osnovu podataka Agencije za borbu protiv korupcije u vezi s predstavkama građana na postupanje pravosuđa uočeno je da je broj pritužbi na rad pravosuđa udvostručen.