Izvor: Politika

Autor: Biljana Mitrinović

Danas se u Srbiji još ne može saznati dokle su državne institucije stigle u proveri ovih privatizacija i primera visoke korupcije, uglavnom zbog toga što se „procesi koji su u toku ne komentarišu”

Nekada bila „srpski ponos”: Železara u Smederevu (Foto Ju-Es stil)

Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se traži hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije nije obavezujuća, ali Evropska komisija, koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom, još čeka povratnu informaciju.

Danas se u Srbiji još ne može saznati dokle su državne institucije stigle u proveri ovih privatizacija i primera visoke korupcije, uglavnom zbog toga što se „procesi koji su u toku ne komentarišu”.

Na pitanje novinara „Politike” kakav stav EU zastupa povodom ta sporna 24 slučaja privatizacije i korupcije, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je odgovorio da je to „jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava”.

„Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće. Mi znamo da je oko 25 odsto privatizacija Agencija za privatizaciju poništila, što je visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju”, podsetio je Dežer i na posredan način upozorio da bi povećanu pažnju trebalo usmeriti na preostalih 600 kompanija koje treba da se privatizuju, odnosno da se taj proces nastavi i završi „čim to bude moguće”.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević naglašava da EU ovaj problem sagledava prvenstveno u kontekstu vladavine prava, a ne preraspodele sredstava u Srbiji. EU želi da vidi „kakav je kapacitet države da se na optužbu odgovori”.

„Ako postoji optužba da nešto nije urađeno u skladu sa zakonom, EU očekuje da vidi da li vlast ume da odgovori da li je ta optužba osnovana ili nije. Ako je osnovana, treba da se vidi šta je urađeno, da li je sprovedena istraga i da li su počinioci kažnjeni, a ako se optužba smatra neosnovanom, mora da se vidi na osnovu čega se smatra neosnovanom”, kaže Delevićeva za „Politiku”.

Prošle godine je nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo pomoć u zaštiti vlasničkih prava od Evropske komisije, pa je još u junu prošle godine u Beograd stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel.

Podsećamo da je Savet za borbu protiv korupcije upozoravao sve vlade od početka procesa privatizacije na brojne nepravilnosti i to mnogo pre nego što su se žalbe evropskih firmi da su njihovi interesi oštećeni u Srbiji stigle u Brisel.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da ova 24 sporna slučaja privatizacije i korupcije treba posmatrati samo kao deo celokupne priče o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Naravno da su i dalje aktivni postupci u vezi sa te 24 privatizacije, jer kada su one prvi put pomenute, Republičko tužilaštvo je uradilo kompletnu analizu svih predmeta i utvrđeno je da negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, neki procesi su u toku, a neki počinioci su već osuđeni”, kaže Homen. On je naglasio da je za EU „uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji danas imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti”.

Na primedbu da posledice nepravilnosti iz ova 24 slučaja sežu i do danas, Homen konstatuje da je to nesporno i da se zbog toga i vode postupci, ali da se oni „ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa”.

„Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine pa naovamo, a te problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom”, podseća Homen.

Ministar policije Ivica Dačić nedavno je potvrdio da EU traži preispitivanje privatizacije više od 20 srpskih firmi. Prema njegovim rečima, to pismo je stiglo u Ministarstvo pravde i „biće predato nadležnim organima na dalji rad”.

Na pitanje kako Ministarstvo pravde sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Homen je odgovorio da blisko sarađuju, ali da bi tako trebalo da sarađuje i Tužilaštvo sa policijom.

Spisak sumnjivih

U tekstu Rezolucije o Srbiji, koja je usvojena 29. marta pozivaju se „srpske vlasti da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaju 24 firme, pošto je Evropska komisija izrazila ozbiljne sumnje u pogledu njihove zakonitosti. Posebno su spomenute Sartid, Jugoremedija, Mobtel, Ce market, ATP Vojvodina.

Na tom spisku su, kako je pre nepunih mesec dana na osnovu spiska iz Saveta za borbu protiv korupcije objavila „Politika“, pored ovih preduzeća koja su pomenuta u Rezoluciji Evropskog parlamenta, još Luka Beograd, Nacionalna štedionica, Novosti, Veterinarski zavod – Zemun, Keramika iz Kanjiže, Zastava elektro, Tehnohemija, Srbolek, Šinvoz, Prosveta, Azotara Pančevo, postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, Koncesija za autoput Horgoš-Požega.