Izvor: DANAS

AUTOR: Ruža Ćirković

Pod punim imenom i prezimenom i uz prisustvo kamera, košarkaški trener Duško Vujoševič smatrao je za važno da na vanrednoj Skupštini SD Partizan kaže da iza biznismena Miroslava Bogićevića stoji šabačka Demokratska stranka.

Lokalna odrednica je naravno bila potrebna da se učini rečita diferencijacija sa onim delom takođe Demokratske stranke kojem pripada aktuelni predsednik Fudbalskog kluba Partizan, takođe biznismen Dragan Đurić. Kratki okršaj na vanrednoj sednici tog sportskog društva, uokviren stranačkim smernicama, trebalo je da nam kaže da je mali incident u Partizanu, a veliki u medijima, periferno odmeravanje snaga među polit-biznis strujama u vladajućoj stranci. Pri čemu je ona što stoji iza Bogićevića bila i ostala slabija.

Anonimni učesnici internet-foruma bili su, povodom vesti da vlasnik desetak firmi po Srbiji Bogićević kupuje i sevojničku Valjaonicu bakra, mnogo konkretniji pa jedan, potpisujući se sa „Šapčanin“, kratko i jasno tvrdi da „iza svih firmi stoji Demokratska stranka, a Bogićević je samo formalno vlasnik. Svaki Šapčanin to zna!“ Više republički orijentisani forumaši ne daju se zavarati malim čarkama u demokratskoj porodici, pa jedan koji se potpisuje sa „Homoljski“ tvrdi da su „svi rudnici u Srbiji u vlasništvu DS-a kroz Bogićevića. Pa budimo iskreni, ne u vlasništvu DS-a već nekolicine vladara iz vrha vlasti“, kojima nedostaje još samo borski rudnik, pa da zaokruže celinu. I sve to kroz Bogićevića! „Daće Bog da struktura vlasti izađe na videlo jednog dana, a tada je neki naš Putin na potezu. Ništa se ne može sakriti, pa ni DS konzorcijum“, kaže neko ko se potpisuje kao „Lili“.

Neformalna moć

Zakon o finansiranju političkih stranaka je izričit: „Zabranjeno je da politička stranka stiče udeo i akcije u pravnom licu“ i još dalje: „Politički subjekat ne može sticati prihod od promotivne odnosno komercijalne delatnosti“.

U Savetu za borbu protiv korupcije su detaljno proverili. Članica tog saveta Jelisaveta Vasilić za Danas kaže da otkako postoje nisu dobili nijednu jedinu prijavu za kršenje ovih zakonskih članova. „Više smo prijava dobili da je Miodrag Kostić bio direktor DS, pa je kupio šećerane na tenderu na kome je predsednik tenderske komisije bio takođe član DS. Dobili smo i prijavu da je na isti način Dragan Đurić, član DS, kupio Veterinarski zavod na tenderu na kome je predsednik tenderske komisije bio Čedomir Jovanović, tada takođe član DS. Istraživali smo - nismo uspeli ništa da utvrdimo. Predsednika tenderske komisije bira vlada, ne stranka“.

Još manje o tome mogu da kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije. Zoran Stojiljković za Danas kaže: „Posedovanje udela i akcija u firmama je strankama zabranjeno i mi nemamo nikakvih informacija da se to krši niti je, koliko ja znam, bilo predstavki građana ili nekih organizacija vezanih za to. Jer, tu bi se radilo o nečemu što zaista govori o potpunoj partokratizaciji države“. Agencija se bavila nečim sličnim: zakonskom mogućnošću da funkcioner svoju firmu prenese na povezana lica. „Formalno, šta ti možeš, čovek nije u firmi, a stvarno svi znaju da je to firma u kojoj je on bio suvlasnik i onda svi kupujemo od nje“. U novinarskoj zajednici se prepričava anegdota da je takav jedan na pretnju zaposlenih da će objaviti da je on tajni vlasnik lakonski odgovorio da će on to demantovati.

Sličan mehanizam funkcioniše, smatra Stojiljković, i kad se zna da je jedna firma nekom visokom političkom funkcioneru prijateljska, da je on naročito voli. „Ta indirektna neformalna inkluzivna moć, to je nešto što ovde caruje“.

Jelisaveta Vasilić smatra da „ljudi mešaju stvari, pa kad firmu kupi čovek koji je član neke stranke, oni to poistovećuju sa samom strankom, kao da je ona kupac“. Ipak, ona podseća da je bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević u istrazi tvrdio da je na njegovom računu bio novac Demokratske stranke, dosad nije utvrđeno da li je to tačno ili nije, a ne zna se ni u kojoj je fazi postupak koji se protiv njega vodi.

Za Stojiljkovića nije preterano realno da je čovek samo formalno vlasnik, a da je stvarni vlasnik neka stranka ili čak njen regionalni ogranak. „To za njih ne bi bila najpametnija operacija, jer bi se na nekom stranačkom nivou morala provući kroz finansije i negde evidentirati. Ne znam zašto bi oni toliko rizikovali. Pre ovih promena i pre nego što su doneti svi ovi zakoni, SPS je imao one firme za bezbednost i zaštitu, ali sada.. . To bi prosto bila nelojalna konkurencija. Pa jedva se preživljava i bez tih stranačkih firmi“, kaže on.

Spala zemlja na par slova

Da je moguće da jedan čovek samo figurira kao vlasnik desetak preduzeća, a da su ona u stvari stranačka ne veruje ni Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija. „Moguće da je vlasnik povezan sa strankom, da je finansira, da ima u njoj dobre kontakte koji mu omogućuju da uspešnije posluje, to da, ali da je on samo figura a firme u vlasništvu stranke, ne verujem da je izvodljivo. Pa i sama stranka je jedna grupa ljudi koji imaju unutar sebe heterogene interese. Nisu naše stranke unutar toliko snažne koliko je nekad bila Komunistička partija, pa da se disciplina toliko poštuje i da bi tako nešto moglo da funkcioniše“.

Ovoj se novinarki jedan visoki funkcioner SPS-a vajkao da su socijalisti krajem devedesetih napravili veliku grešku što nisu privatizovali više velikih kompanija u Srbiji nego samo „Simpo“. Bivša direktorka Fonda za razvoj Olivera Božić tvrdila je da „Simpo“ porez državi nije plaćao ni za vreme Miloševića, „a ne plaća ni sada“. Kad je nedavno obelodanjena lista najvećih poreskih dužnika u Srbiji na njoj je bila i ta kompanija iz Vranja, uz napomenu da joj se porez ne naplaćuje po zaključku Vlade Srbije. I četiri velike banke čiji stečaj traje desetak godina od „Simpa“ potražuju oko 100 miliona evra. Na pitanje ove novinarke zašto mu se to ne naplati i stečaj tako ubrza, nezvanično je odgovoreno: da se to naplati Simpu, Albanci bi stigli do Niša! Oko 45 odsto Simpa pripada fizičkim licima, a 45 odsto pravnim licima, među kojima dominira država.

„Po čemu je Simpo SPS-ova firma“, negoduje na direktno pitanje Zoran Anđelković (SPS). „Po Draganu Tomiću? Zato što je on bio SPS ili zato što je on SPS? Kakve to veze ima? Pa to je potpuno prazna priča. Je l’ ima SPS neke koristi od toga? Kad državi duguje toliko poreza, može da se zove kako god hoće, ‘Simpo’ je državna firma“. Uostalom kaže Anđelković „sve firme koje dobro rade su i SPS-ove firme, trebalo bi da budu, i SPS-ove i svih političkih partija i sve partije i na vlasti i u opoziciji trebalo bi uspešne firme da pomažu, a ne da ih odmažu“. Što se tiča priče oko Bogićevića, Demokratske stranke i vlasništva tiče Anđelković smatra da bi ta priča još više pila vodu kad je u pitanju Victoria group i Demokratska stranka, ali to je po njemu filozofija, nevažna stvar kad nam je ekonomija u ovakvom stanju. „Ja sam za društvenu svojinu i komunizam, to nije sporno, ali ako smo odlučili da u ovoj zemlji treba da vlada kapitalizam, ne možeš da imaš kapitalizam bez kapitalista ili sa deset kapitalista. A mi danas imamo na osam miliona stanovnika desetak kapitalista. Sabrao sam neki dan one koji se bave nekom značajnijom proizvodnjom: Mišković nije više ono što je bio, ali ima neku poljoprivredu, onda imaš Kostića, imaš Bogićevića, imaš ove iz Victoria grupe, imaš Peconija, imaš Aleksića iz Pionira, i imaš Žunića, uslovno rečeno. I još ti ostaju dva-tri trgovca: ovaj iz DIS-a, onda Goran Perčević... Toplicu Spasojevića i ITM ne računam to je čista trgovina iz uvoza. Ako hoćemo zaposlenost, trebaju nam firme u Srbiji i kapitalisti. Treba nam 50 Bogićevića, ne interesuje me čije su firme, ne interesuje me druga linija kapitala. Ili da vratimo društvenu svojinu, nije sporno, ja sam - za“, kaže Anđelković.

Propali čak i lopovi

Istine radi, bar polovina učesnika internet-foruma slaže se s Anđelkovićem: nije važno čija je firma, važno je da ljudima daje posao i isplaćuje plate.

Funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije i bivši direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić kaže da postoje priče da ova ili ona firma pripada ovoj ili onoj stranci („nisam čuo da se ijedna firma vezuje za našu stranku?!“), ali odmah pita: kako ćete to da pišete, kako ćete da dokažete? Na pomen „Simpa“, on kaže: „‘Simpo’ je velika kompanija i ogroman resurs, sad da li neko iz toga izvlači neku političku korist u smislu finansiranja ili ne, to je pitanje za ozbiljnije istrage. A po zakonu, poreza može biti oslobođena samo firma u restrukturiranju, a to ‘Simpo’ nije“, kaže Ilić.

I on smatra da je otvaranje ove teme beskorisno. „Najbolji tekst koji možeš napisati o našoj privredi sastojao bi se od samo jedne reči: Amin“. Propali su čak i lopovi, kratko kaže Ilić.

A čiji su mediji

Nezavisno udruženje novinara Vojvodine u jednoj je opširnoj analizi izrazilo sumnju da je sa Demokratskom strankom Srbije, a „čak i sa određenim državnim službama“ interesno povezan konzorcijum koji je kupio veći broj novina po Vojvodini, a koji su danas u sastavu grupe „Vojvodina info“.

„Mora postojati transparentan oblik finansiranja. Neka televizija može biti bliska ovome ili onome ili novine - to nikad nije bilo zabranjeno, ja nikad nisam verovao u nezavisnost medija, ali sam verovao u pluralizam, pa ti možeš da biraš koji ćeš kanal da okreneš„, kaže Zoran Stojiljković.