IZVOR: Pravda

Trenutno se vodi devet sudskih sporova po tužbama Milana Beka protiv Saveta za borbu protiv korupcije i Verice Barać, predsednice tog regulatornog tela za klevetu, narušavanje ugleda i tome slično. Beko za navodno narušavanje ugleda i duševnu bol traži odštetu od preko 17 miliona dinara. „Svaki put kad dam izjavu u medijima u vezi sa nekim od slučajeva u koje je umešan Beko, dva meseca kasnije u Savet stigne nova tužba. I inače radimo u teškim uslovima, a zatrpavanje tužbama i obaveze koje iz toga slede predstavljaju dodatni pritisak na naš rad. Pritom se tužbe koje on podnosi protiv mene vrlo brzo i energično procesuiraju, dok se godinama ne preduzimaju nikakve procesne radnje po tužbama i krivičnim prijavama koje podnese hiljade malih akcionara zbog zloupotreba u preuzimanju Luke „Beograd“, ili „Ce marketa“. Zbog toga se stiče utisak da u Vladi, ili delu Vlade postoji prećutna saglasnost sa pritiscima koje Beko vrši na rad Saveta“, kaže Barać, koja godinama upozorava da se u Srbiji sistemski sprovodi koruptivna privatizacija.

Da li znate koliko je odmakla istraga vezana za Luku „Beograd“?

- Krivičnu prijavu smo podneli maja prošle godine. Aprila ove godine tužilaštvo nam je dostavilo informaciju da je dalo policiji zahtev za prikupljanje obaveštenja, to je jedina zvanična informacija koju imamo.

Zbog čega ste tražili na uvid ugovor sa „Fijatom“, da li je  članovima Saveta
nešto bilo sumnjivo, ako jeste, šta?

- Sama činjenica da se ovaj posao odvijao u netransparentnoj proceduri i u jeku predizborne kampanje, upućuje na sumnju da su budžetska sredstva i imovina u vlasništvu države upotrebljeni za predizbornu kampanju Mlađana Dinkića, tadašnjeg ministra ekonomije i njegove stranke. Umesto konkretnih činjenica o visini i celishodnosti ulaganja države, predstavnici vlasti su, u vreme kad je ugovor zaključen, zasipali javnost uopštenim obećanjima o otvaranju novih radnih mesta. Pritom, preduzeće „Zastava automobili“ nije privatizovano ni jednom od metoda koje predviđa zakon, već je Vlada ušla u zajedničko ulaganje sa „Fijatom“. Čak i to ulaganje je realizovano krajnje netransparentno, nije sproveden postupak za odabir najboljeg investitora u automobilsku industriju, tako da nije jasno kako je Vlada uopšte izabrala „Fijat“.

Savet se bavio i restrukturiranjem „Zastave“.

- „Zastava“ je još 2001. godine ušla u proces restrukturiranja sa ciljem da se od glomaznog i neodrživog socijalističkog preduzeća napravi profitabilna kompanija koja bi se mogla uspešno privatizovati. Konsultant je izabran 2002. godine. Restrukturiranje je trajalo sve do 2008. godine, i na kraju nije dovelo ni do formiranja profitabilne kompanije, ni do prodaje preduzeća na tenderu. Punih šest godina su se smenjivale teorije o tome kako privatizovati „Zastavu“, ali jedini rezultat restrukturiranja je drastično smanjenje broja zaposlenih, od 8.300 radnika na hiljadu. Za ovakve rezultate država je konsultantskoj kući „Citadel“ platila skoro milion evra, a po okončanju tog posla, ponovo je „Citadel“ angažovala kao konsultanta za realizaciju zajedničkog ulaganja sa „Fijatom“, za honorar od 700.000 evra, i to bez postupka javne nabavke, sa obrazloženjem da taj posao mogu samo oni da obave. Na kraju je zajedničko ulaganje realizovano zaključenjem tajnog ugovora, tako da javnost nema nikakve informacije o visini ulaganja države u preduzeće „Fijat automobili Srbija“. Zbog toga je Savet u svoj plan rada uvrstio istraživanje restrukturiranja i privatizacije „Zastave“. Od 2008. godine pokušavamo da od Ministarstva ekonomije i Vlade dobijemo dokumentaciju o zajedničkom ulaganju sa „Fijatom“. Posle više intervencija poverenika za dostupnost informacija, pre mesec dana smo dobili dokumentaciju koja ne može da se čita jer je premazana crnom bojom.

Da li je u ugovoru koji ste dobili bilo šta čitljivo, i šta?

- Pre dve godine Savet je dobio ugovor o zajedničkom ulaganju, u kome su i tada svi finansijski podaci bili skriveni. U međuvremenu je na sajtu Vlade objavljen tekst ugovora sa podacima koji su bili skriveni, ali taj dokument nema ni potpis ni pečat, tako da se ne može smatrati verodostojnim. Poslednjim zahtevom Savet je tražio izmene i dopune ugovora koje su potpisane 2009. i 2011. godine i priloge u kojima se nalaze podaci koji su nam potrebni za analizu. Najvažniji finansijski podaci iz izmena i dopuna ugovora su sakriveni, kao i svi prilozi od prve do poslednje strane.

Verujete li, posle saopštenja „Fijata“, da su tajna samo tehnički detalji?

- Podaci koji su skriveni – to su novčani iznosi iz izmena i dopuna ugovora, i četiri priloga koja su u potpunosti zatamnjena: plan restrukturiranja imovine, plan podsticaja, akcioni plan za infrastrukturu i inicijalni poslovni plan. Savet dakle od Ministarstva nije tražio tehničke podatke, niti bilo koje detalje za koje bi „Fijat“ imao interes da budu skriveni od konkurenata. Takvih podataka nema u dokumentaciji koju smo tražili. Ona se odnosi isključivo na visinu ulaganja Srbije, rokove za realizaciju tih ulaganja i ugovorne kazne ukoliko se obaveze ne izvrše. Izjava ministra ekonomije Nebojše Ćirića da je „Fijat“ zahtevao da ovi podaci ostanu skriveni jer se radi o tehničkim detaljima, ne može biti tačna, jer mi takve podatke nismo ni tražili. Ministrova tvrdnja da su podaci o visini ulaganja države dostupni svima, jer se nalaze u Zakonu o budžetu, krajnje je cinična ako se ima u vidu da se Srbiji ni realizacija budžeta ne kontroliše. Parlament automatski usvaja završne račune budžeta, a Državna revizorska institucija još nema ni približno adekvatne kapacitete da vrši eksternu kontrolu.

S. Jovičić

Dinkić nam je odmagao

Imate li dovoljno novca u budžetu da platite saradnike?

- Poslednjih godina više nemamo onakvih problema sa sredstvima kakve smo imali ranije, naročito 2004. i 2005. godine, kada nas je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić onemogućavao da koristimo sredstva koja su zakonom o budžetu bila predviđena za naš rad – ističe Barać.

Neće da se zameraju biznismenu

Na koje još probleme nailazite ?

- Stalno se javljaju novi problemi. Osim nedostavljanja informacija i tužbi Milana Beka, Miodraga Kostića i drugih, sada, recimo, imamo i taj problem da službenici Generalnog sekretarijata Vlade odbijaju da stave pečat na dopise Saveta, iako smo mi vladino savetodavno telo. Onda, na primer, Komisija za hartije od vrednosti dobije naš zahtev za pristup informaciji od javnog značaja bez pečata, što njima služi kao povod da naš zahtev odbiju. Problem sa pečatom se inače pojavio nakon što je Savet maja prošle godine podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe u preuzimanju Luke „Beograd“ – navodi Barać.