IZVOR: Pravda, P. Jeremić

Za­mer­ke ko­je je EU iz­ne­la u Iz­ve­šta­ju o na­pret­ku Sr­bi­je u 2010. go­di­ni, a ko­je se od­no­se na po­li­ti­ku bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je bi­le su: da se Ak­ci­o­ni plan za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je spro­vo­di spo­ro, da ni­je bi­lo zna­čaj­ni­jeg na­pret­ka u is­tra­zi i pro­ce­su­i­ra­nju pred­me­ta u ve­zi sa ko­rup­ci­jom, pa je broj ko­nač­nih osu­đu­ju­ćih pre­su­da na­ro­či­to za krup­ne slu­ča­je­ve ma­li. Po­ru­či­li su da još uvek ne po­sto­ji ne­za­vi­san nad­zor nad jav­nim na­bav­ka­ma, po­stup­ci­ma pri­va­ti­za­ci­je i jav­nim ras­ho­di­ma, uz­bu­nji­va­či ni­su ade­kvat­no za­šti­će­ni, ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je su for­mi­ra­ne, ali još ne mo­gu da de­lu­ju pu­nim ka­pa­ci­te­tom, re­kla je Ve­ri­ca Ba­rać, pred­sed­nik Sa­ve­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, u in­ter­vju „Prav­di“.

– Za­mer­ke su upu­će­ne i za ne­ke dru­ge obla­sti, kao što su re­for­ma pra­vo­sud­nog si­ste­ma, si­stem jav­nih na­bav­ki, pro­blem pra­nja nov­ca, za­šti­ta po­da­ta­ka lič­no­sti…

Ko­li­ko ko­rup­ci­ja uspo­ra­va put Sr­bi­je ka Evrop­skoj uni­ji?

– Ako se ima­ju u vi­du iz­ja­ve evrop­skih zva­nič­ni­ka da je nul­ta to­le­ran­ci­ja ko­rup­ci­je uslov za ula­zak u Evrop­sku uni­ju i da bi sve ze­mlje ko­je že­le član­stvo tre­ba­lo da us­po­sta­ve an­ti­ko­rup­cij­ske me­re ka­kve već po­sto­je na pro­sto­ru Uni­je, kao i oce­na o po­li­ti­ci ko­rup­ci­je u Iz­ve­šta­ju o na­pret­ku Sr­bi­je za 2010. go­di­nu, put Sr­bi­je, uko­li­ko se sa­da­šnje sta­nje ne pro­me­ni na bo­lje, bi­će znat­no uspo­ren.

Šta je spor­no sa re­for­mom pra­vo­su­đa?

– Po­sle­di­ca spro­ve­de­ne re­for­me pra­vo­su­đa je či­nje­ni­ca da su iza­bra­ne su­di­je, ko­je tre­ba da či­ne osnov ne­za­vi­sne sud­ske vla­sti, iza­bra­ne na ne­za­ko­ni­ti na­čin i u ne­za­ko­ni­tom po­stup­ku. Re­i­zbor su­di­ja i tu­ži­la­ca iz­vr­ši­li su ne­za­ko­ni­to sa­sta­vlje­ni Vi­so­ki sa­vet sud­stva i Dr­žav­no ve­će tu­ži­la­ca, ko­ji ni­su ra­di­li po ja­snim kri­te­ri­ju­mi­ma, već pod pri­ti­skom iz­vr­šne vla­sti, ko­ri­ste­ći po­dat­ke taj­nih slu­žbi. Vi­so­ki sa­vet sud­stva ni­je iza­brao 837 su­di­ja bez ika­kvog obra­zlo­že­nja, ko­je ni­su ni mo­gli da ima­ju za­to što ni­su pri­me­ni­li kri­te­ri­ju­me. S dru­ge stra­ne, ve­li­ki je broj neo­prav­da­no iza­bra­nih su­di­ja, i ako se upo­re­de po­da­ci iz iz­ve­šta­ja o ra­du iza­bra­nih i ne­i­za­bra­nih su­di­ja, pro­iz­i­la­zi za­klju­čak da su re­zul­ta­ti ne­kih iza­bra­nih su­di­ja u vi­še i ape­la­ci­o­ne su­do­ve lo­ši­ji od re­zul­ta­ta ne­i­za­bra­nih.

Ko­je je on­da re­še­nje?

– Je­di­no mo­gu­će za­ko­ni­to re­še­nje bi­lo je da se ceo po­stu­pak po­ni­šti i da se spro­ve­de po­stu­pak u skla­du sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma i za­ko­ni­ma. Me­đu­tim, ume­sto da se po­stu­pak po­ni­šti, na­pra­vlje­ne gre­ške po­ku­ša­va­li su da ot­klo­ne pra­vlje­njem no­vih. Usle­dio je no­vi niz pro­pu­sta Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva i Mi­ni­star­stva prav­de, ko­ji su po­no­vo po­ka­za­li svo­ju ne­struč­nost i ne­zna­nje. Za­po­če­li su pri­zna­njem da su gre­ške na­či­nje­ne sa­mo kod ne­i­za­bra­nih su­di­ja, a za­tim do­no­še­njem i pri­me­nom iz­me­na pra­vo­sud­nih za­ko­na iz de­cem­bra 2010. go­di­ne, ko­ji­ma je pred­vi­đe­no da se žal­ba ne­i­za­bra­nih su­di­ja, pod­ne­ta Ustav­nom su­du, sma­tra pri­go­vo­rom i da se pred­me­ti ko­ji se na­la­ze u Ustav­nom su­du ustu­pa­ju Vi­so­kom sa­ve­tu sud­stva na od­lu­či­va­nje. Ono što za­bri­nja­va je či­nje­ni­ca da ni­je utvr­đe­na od­go­vor­nost or­ga­na ko­ji su uče­stvo­va­li u po­stup­ku re­i­zbo­ra i što ni­ko od čla­no­va Vi­so­kog sa­ve­ta i Dr­žav­nog ve­ća tu­ži­la­ca ni­je od­go­va­rao za gru­bo kr­še­nje za­ko­na u ovom po­stup­ku.

Je­ste li do­bi­li me­to­do­lo­gi­ju spro­vo­đe­nja re­for­me?

– Do da­nas ni­smo do­bi­li od­go­vo­re na pi­ta­nja na osno­vu ka­kve me­to­do­lo­gi­je se pri­stu­pi­lo „re­for­mi“, od­re­đi­va­nju bro­ja su­di­ja, ste­pe­na i nad­le­žno­sti su­do­va, ko­li­ko do sa­da ko­šta is­pla­ta na ime za­ra­da ne­i­za­bra­nim su­di­ja­ma i tu­ži­o­ci­ma, ko­li­ko ko­šta no­va mre­ža su­do­va i ko­li­ko će bi­ti utro­še­no za re­vi­zi­ju re­for­me pra­vo­su­đa. Ume­sto da se sud­ski po­stup­ci ubr­za­ju, da po­sta­nu jef­ti­ni­ji, da broj pred­me­ta bu­de ma­nji, da su­do­vi bu­du rav­no­mer­no op­te­re­će­ni, sud­ski si­stem po­stao je ne­ra­ci­o­na­lan, sku­plji i znat­no uspo­re­ni­ji, pa je ta­kav po­stao i pri­stup gra­đa­na prav­di.

Da li vam je ne­ko pre­tio zbog iz­no­še­nja po­da­ta­ka o ko­rup­ci­ji u Sr­bi­ji?

– Ne, pri­ti­sci na Sa­vet su dru­ga­či­je pri­ro­de, to su, pre sve­ga, tu­žbe i kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv Sa­ve­ta i me­ne kao pred­sed­ni­ce Sa­ve­ta, zbog či­nje­ni­ca iz­ne­tih u na­šim iz­ve­šta­ji­ma. Nji­ma se tra­že ogrom­ne od­šte­te zbog na­vod­nih kle­ve­ta. Ka­da vi­di­te ka­ko in­sti­tu­ci­je užur­ba­no po­stu­pa­ju po nji­ma, dok na dru­goj stra­ni go­di­na­ma ig­no­ri­šu či­nje­ni­ce iz na­ših iz­ve­šta­ja i ka­da zna­te da je nji­ho­vo ne­po­stu­pa­nje za­pra­vo do­ve­lo do tu­žbi, da je omo­gu­ći­lo da lju­di ko­ji se na­vo­de u na­šim iz­ve­šta­ji­ma či­nje­ni­ce pro­gla­ša­va­ju za kle­ve­tu, on­da to za­pra­vo je­ste jed­na vr­sta pret­nje, sa­mo ma­lo so­fi­sti­ci­ra­ni­ja od pret­nji u kla­sič­nom smi­slu, ko­ja je i opa­sni­ja od obič­ne pret­nje, jer, to ne mo­že­te pri­ja­vi­ti po­li­ci­ji i tra­ži­ti za­šti­tu.

Da li je Vla­da ijed­nom re­a­go­va­la na va­še sum­nje?

– Do sa­da ne. Sa­vet ra­di ne­što što Vla­di mo­že da bu­de sa­mo od ko­ri­sti, a to je usred­sre­đi­va­nje jav­no­sti na pro­blem ko­rup­ci­je, ta­ko da jav­nost raz­u­me gde je ključ pro­ble­ma i da shva­ti da se pro­blem mo­ra re­ša­va­ti. Zbog to­ga ra­di­mo iz­ve­šta­je o po­je­di­nač­nim slu­ča­je­vi­ma sum­nji na si­stem­sku ko­rup­ci­ju, da bi smo po­mo­gli da se što ja­sni­je sa­gle­da­ju raz­me­re pro­ble­ma ko­rup­ci­je. Či­nje­ni­ca da Vla­da ig­no­ri­še iz­ve­šta­je i pre­po­ru­ke Sa­ve­ta po­ka­zu­je da u vla­sti u Sr­bi­ji ne po­sto­ji vo­lja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je.

Od­go­vor­nost Vla­de je ogrom­na

Ko­li­ko ko­rup­ci­ja uti­če na do­la­zak stra­nih in­ve­sti­ci­ja? Da li je za to od­go­vor­na Vla­da ili taj­ku­ni?

– Od­go­vor­nost Vla­de je ogrom­na, jer se sva pred­u­ze­ća či­je se pri­va­ti­za­ci­je po­mi­nju kao spor­ne bi­la pret­hod­nih go­di­na pred­met is­tra­ži­va­nja Sa­ve­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, ko­ji je iz­ve­šta­je o to­me slao Vla­di Sr­bi­je, a ona ni­je ni­šta pred­u­ze­la. Sa­vet za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je upu­tio je 30. de­cem­bra 2010. go­di­ne pi­smo pred­sed­ni­ku Bo­ri­su Ta­di­ću, u ko­me mu je uka­zao na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju i ko­je su zbog ko­rup­ci­je u Sr­bi­ji ima­li broj­ni stra­ni in­ve­sti­to­ri i kom­pa­ni­je iz ino­stran­stva. Sa­vet je u pi­smu iz­dvo­jio naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­je pro­ble­me ko­ji uka­zu­ju na ti­pič­ne me­ha­ni­zme si­stem­ske ko­rup­ci­je, kao što su pri­va­ti­za­ci­ja še­će­ra­na, „Put­ni­ka“, pre­u­zi­ma­nje ak­ci­ja „Knjaz Mi­lo­ša“, „C mar­ke­ta“, „No­vo­sti“, pri­va­ti­za­ci­ja i ste­čaj „Šin­vo­za“, one­mo­gu­ća­va­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja zbog in­te­re­sa vla­sni­ka „Lu­ke Be­o­grad“.

Pre me­sec da­na, po zah­te­vu EU ad­mi­ni­stra­ci­ja iz Bri­se­la upu­ti­la je spi­sak od 24 pred­u­ze­ća za ko­je tra­že pre­i­spi­ti­va­nje pri­va­ti­za­ci­je zbog ko­rup­ci­je. Na spi­sku ovih pred­u­ze­ća na­la­ze se „Ju­go­re­me­di­ja“, „Mob­tel“, „C mar­ket“, „Šin­voz“, „Teh­no­he­mi­ja“, „Sr­bo­lek“, „Sar­tid“, od­no­sno „Ju Es stil“, „Na­ci­o­nal­na šte­di­o­ni­ca“, Ve­te­ri­nar­ski in­sti­tut, „Ke­ra­mi­ka“ iz Ka­nji­že, „Za­sta­va elek­tro“.