IZVOR: E-novine



Burazerska privatizacija: Milan Beko, tajkun ( Foto: G. Srdanov )

Pritisnuti besprizornim ekonomskim pokazateljima i svakodnevnim političko-kriminalnim aferama, Boris Tadić i prijatelji razumeli su da u predizbornoj godini moraju ostvariti kakve-takve rezultate kojima će zbrzati naivne glasače. U korov zarasla oblast pravosuđa učinila se idealnom za izbornu kampanju i krenulo je što osam godina stoji: navodno je pokretnuta istraga o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića; postignut je povoljan "deal" sa Svetlanom Ražnatović; uhapšeni su bliski saradnici poštenjačina Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića; pod istragom su sumnjivi “berzanski” poslovi Milana Beka..
 

Halo Bing, imam jednu Luku... cijena... prava sitnica: Milan Beko, operater

Nakon što je iz kabineta predsednika stiglo “zeleno svetlo” za istragu sumnjivih tajkunskih poslova o kojima Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije već godinama pišu krivične prijave, Viši i strahovito nezavisni sud u Beogradu je 16. maja 2011. zabranio raspolaganje zemljištem Luke Beograd firmi “Worldfin” (registrovana na istoj adresi kao i preduzeće “Novafin” u vlasništvu Milana Beka, koje je preuzelo akcije C marketa za račun vlasnika Delte, Miroslava Miškovića) i njenom vlasniku Milanu Beku, doduše, u okviru pretkrivičnog postupka koji u Srbiji može trajati i duže od pet godina.

Nije trebalo ni godinu dana da Viši sud razmotri krivičnu prijavu koju je Savet podneo u junu 2010. i koja tereti 17 osoba zbog sumnji da su nezakonitim postupanjem u postupku preuzimanja akcija "Luke Beograd" državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra, kupovinom akcija po ceni dvostruko nižoj od tržišne. Prijave su se odnosile na Milana Beka i bivšeg ministra privrede Predraga Bubala, kao i odgovorne ljude u Agenciji za privatizaciju, Akcijskom fondu,Komisiji za hartije od vrednosti. Mera zabrane raspolaganja je doneta kako bi se sprečilo da Milan Beko za skupe pare proda jeftino i nezakonito stečenu imovinu. Pripremno ročište je zakazano za 29. jun 2011, iako je Savet još 2008. godine predao Vladi Srbije i Akcijskom fondu izveštaj o prodaji Luke Beograd u kome navodi da je “prodaja tog preduzeća obavljena uz brojne prevare i uz delovanje državnih organa u interesu krupnog kapitala najbogatijih ljudi u zemlji”.

Akcionarski patriotizam: Manojlo Vukotić, saradnik Photo: Đorđe Jovanović 

I taman kada su Tadić i Idoli pomislili da se Verica Barać umiriti može, iz Saveta za borbu protiv korupcije stigla je 17. maja 2011. nova krivična prijava, opet protiv Milana Beka, ali ovaj put zbog “privatizacije” kompanije Večernje novosti, teme koju su e-novineobjavljivale prošle godine, nedvosmisleno ukazujući na niz krivičnih dela radi pribavljanja nezakonite materijalne koristi.

“Zatečeni smo količinom nesaradnje i nezakonitosti državnih institucija. Godinama se tajilo da Novosti zapravo nikad nisu privatizovane“, izjavila je Verica Barać, bez trunke razumevanja za teški predizborni period u kome se nalaze Demokratska stranka i engleska pacijentkinja Snežana Malović.

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je Izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti, koji je Vladi Srbije dostavljen 17. maja 2011. U dopisu koji je Vladi dostavljen uz Izveštaj, Savet je predložio održavanje sastanka na kojem bi bilo razmotreno šta se može preduzeti kako bi se otklonile posledice kršenja zakona u privatizaciji Novosti, čime bi se sprečilo uvećanje štete po državu. Savet, međutim, do kraja juna nije dobio nikakav odgovor iz Cvetkovićeve Vlade.

“Dve nedelje smo čekali odgovor Vlade i očekivali da ćemo do sada već razgovarati o Izveštaju, jer bi toliko nezakonitosti, koliko ih je bilo u postupku privatizacije Novosti, predstavljalo crvenu lampicu za svaku Vladu. Ako Tužilaštvo ne vidi razloge za procesuiranje i ako u ovom slučaju ne vidi elemente organizovanog kriminala, onda mi nemamo nikakve šanse u borbi protiv korupcije. Na ovom slučaju vidi se sprega izvršne vlasti i centara finansijske moći, zahvaljujući kojoj, nekažnjeno možete naneti štetu državi. Državne institucije u poslednjih deset godina donosile su nezakonite odluke na štetu države, a u korist interesne grupe koja je 2000. godine uzurpirala preduzeće, i tajkuna sa kojima je ta grupa dogovorila preuzimanje većinskog paketa akcija. Više od godinu dana Savet je prikupljao i analizirao dokumentaciju o privatizaciji 'Novosti' iz koje se jasno vidi da je kompanija 2000. godine bila u društvenom vlasništvu, a da je 2006. godine privatizovana na nezakonit način, dogovorom direktora kompanije Manojla Vukotića i biznismena Milana Beka. U tim nezakonitostima učestvovao i Predrag Bubalo, koji je bio ministar za privredu u vreme kad je Beko preko povezanih firmi na berzi kupio oko 62% akcija "Novosti", jer nije sproveo zaključak Vlade Srbije o reviziji vlasničke strukture u Novostima”, rekla je predsednica Saveta Verica Barać, uz bizaran detalj da Komisija za hartije od vrednosti nikada nije dostavila traženu dokumentaciju i pored intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja.

Pošto ni posle dve radne sedmice Vlada nije odgovorila Savetu, Verica Barać je odlučila da informacije i dokaze predstavi javnosti, što e-novine verno prenose s neskrivenim oduševljenjem i nadom da će Zabela dobiti nove i zaslužne štićenike.

 Srbija se gradi u photoshopu: Luka Beograd, k'o nacrtana 

Izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti (1. jun 2011)

• Privatizacija Novosti započeta je u 1991. godini po tadašnjem Zakonu o društvenom kapitalu.
• Ovaj postupak je završen rešenjem Direkcije za procenu imovine od 19.07.1999. godine po kome je verifikovana vrednost kapitala i vlasnička struktura, i to privatna oko 70% i društvena oko 30%.
• Presudom Višeg privrednog suda koja je pravosnažna, poništeno je rešenje Direkcije od 19.07.1999. godine.
• Posle donošenja presude Višeg privrednog suda Urs 84/99 od 16.02.2000. godine Direkcija je dana 29.02.2000. godine donela rešenje kojim poništava sva svoja ranija rešenja, sve odluke Novosti i javne pozive za upis akcija.
• Prema tome, u momentu donošenja Zakona o privatizaciji u 2001. godini Novosti nisu privatizovane po prethodnim propisima, niti je taj postupak započet. To znači da je zakonit postupak privatizacije „Novosti“ mogla sprovesti jedino Agencija za privatizaciju na osnovu Zakona o privatizaciji.
• Međutim, 12.10.2002. godine „Novosti“ donose odluku o utvrđivanju ukupnog kapitala i utvrđenju vlasničke strukture, tako što prepisuju isti odnos kao u poništenom rešenju, odnosno, privatni oko 70%, a državni oko 30%.
• Privredni sud na osnovu odluke „Novosti“ od 12.10.2002. godine, bez procene utvrđenog kapitala, bez saglasnosti države, odnosno drugog osnivača i bez primene Zakona o privatizaciji vrši registraciju. Rešenje suda o registraciji je sačinjeno od pet obrazaca od kojih četiri obrasca potpisuje sudija Mirjana Trninić, a obrazac broj 2, kojim se upisuje ukupan kapital i vlasnička stuktura potpisuje drugi sudija, Marina Tomić (faksimil). Očigledno je da je bilo pritisaka na sudije da se bez obaveznih saglasnosti i bez dokaza o uplati osnivačkog kapitala, izvrši upis vlasničke strukture koji nije u skladu sa zakonom. Obrazac br. 2 ne sadrži obrazloženje na osnovu čega je sud prihvatio privatizaciju kada nije bilo procene, nije bilo utvrđenja vlasničke stukture, nije Vlada dala svoju saglasnost na strukturu kapitala i sve to nije urađeno u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

Članovi Saveta: Danilo Šuković, Milić Milovanović, Jelisaveta Vasilić, Verica Barać - predsednica Saveta, Miroslav Milićević - potpredsednik, Dušan Slijepčević ( Foto: Stock )

• Dana 17.05.2005. godine data je ponuda za preuzimanje akcionarskog društva od strane firme iza koje stoji WAZ, međutim, Vlada donosi zaključak 9. 06. 2005. godine kojim konstatuje da vlasnička sturktura nije utvrđena. Nakon navedenog zaključka Komisija obustavlja postupak preuzimanja.
• Dana 16.02. 2006 godine Vlada donosi zaklljučak da se izvrši revizija procene i vlasničke stukture kapitala Novosti i daje nalog Ministarstvu privrede da sprovede taj postupak.
• Ministarstvo ne postupa po nalogu Vlade i ne preduzima ni jednu radnju u cilju revizije kapitala i vlasničke stukture.

• Dana 27.05.2006 godine Novosti počinju postupak uključivanja akcija na Berzu i ni tada Ministarsto ne preduzima ništa da se obustavi taj postupak do okončanja postupka revizije iz zaključka Vlade.
• U prospektu za trgovanje na Berzi, Novosti navode podatak da imaju pravo korišćenja sa 6000 m2 poslovnog prostora, što je netačan podatak.
• U tom momentu kada se prospekt daje Komisiji za hartije od vrednosti na celoj zgradi je kao vlasnik upisana država.


• Komisija za hartije od vrednosti ne kontroliše navode iz prospekta i ne kontroliše učešće na berzi povezanih lica. Komisija ne reaguje ni kada sam Beko izjavi da su u trgovanju učestvovala dva pravna lica koja su povezana, jer su oba u vlasništvu gospodina Beka. Iz dopisa Komisije za hartije od vrednosti proizlazi da su ova pravna lica, Stadlux Realstate i Ardos Holding, 2006. godine prešla zakonom dozvoljeni prag od 25% akcija i da su trećem pravnom licu, Karmat Holdings, koji je isto povezano sa njima, prodala deo kapitala tako da sva tri imaju ukupno 62,43%, na šta je komisija morala da reaguje na osnovu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
• 2004. godine Novosti su pokrenule parnični postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu pod brojem XVIII-II-2873/4 gde je traženo da se utvrdi vlasništvo na poslovnom prostoru u površini od 3.428,40 m2. Nakon veštačenja Trgovinski sud donosi presudu dana 13. 08. 2008. godine kojom dosuđuje Novostima pravo vlasništva na 7.232,85 m2. Ova presuda je ukinuta i vraćena na ponovno suđenje.

Trenutak istine: Naslovnica magazina Ekonomist ( Foto: Stock )

Ukoliko se u krivičnom postupku utvrdi odgovornost onih koji su kršili zakon i ako se ona utvrdi, ceo postupak privatizacije može se poništiti. S druge strane, nedodirljiva Komisija za hartije od vrednosti moraće i zvanično da utvrdi ko su povezana lica koja su nezakonito učestvovala u kupovini akcija Novosti na Berzi, iako se zna još od oktobra 2010. da je njihov vlasnik Milan Beko. Država mora da zaštiti svoje interese i kada je u pitanju više od 20 hiljada kvadrata zgrade na Trgu Nikole Pašića, oko čijeg vlasništva spor traje još od 2004. godine. Savet je predložio i da se hitno pokrene postupak privatizacije Štamparije.

Verica Barać je dodala da je Savet analizom utvrdio da su gotovo svi postupci tokom privatizacije Večernjih novosti rađeni mimo zakona, uz saradnju državnih institucija, te da se sada, ako tužilaštvo prihvati navode Saveta, jedino može poništiti postupak.

“Ovo je pravi primer organizovanog kriminala i korupcije koja se godinama događa“, rekla je Baraćeva, navodeći da su “državne institucije godinama prikrivale činjenicu da Novosti nisu privatizovane na zakonit način budući da postupak pred Agencijom za privatizaciju nikada nije urađen”.

Ona je naglasila da, iako je 2006. Vlada Srbije donela zaključak da Novosti zapravo nisu privatizovane te da treba precizno utvrditi koliki je državni udeo i da li on zaista iznosi 23%, tu odluku tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo nikada nije sproveo, već su mimo nje akcije Novosti iznete na berzu i prodate u roku od osam dana.

Izveštaj Saveta i prateća dokumentacija:

Priložene datoteke:

 Dopis Vladi

 Izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti

 Rešenje direkcije o proceni vrednosti kapitala

 Zaključak Vlade

 Izvod lista nepokretnosti

 Registrarski ul. NIP Novosti