INTERVJU

Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije

Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije nije predložen da bi pospešio borbu protiv korupcije. Naprotiv. Ovim zakonom, kojim se ukida Odbor za rešavanje o sukobu interesa i ustanovljava novo telo (agencija), samo se prikriva prava namera vlasti, koja se može „pročitati“ već iz činjenica da se ne donosi zakon o borbi protiv korupcije, koji bi omogućio sistemski pristup ovoj materiji, kakav je predviđen Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, već se donosi zakon o novom telu koje treba da zameni postojeća i da vrati borbu protiv korupcije na početak, kaže za „Politiku“ Verica Barać, predsednik vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, naglašavajući da u pripremi tog zakona nije učestvovao ni Odbor za sukob interesa, ni Savet za borbu protiv korupcije, ni druge naše institucije koje imaju iskustva u toj oblasti.

Priča o Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije u stvari je priča o odnosu vlasti u Srbiji prema institucijama. Kad god hoće da prikrije zašto institucije otežano funkcionišu, da nemaju uslova da rade, čak ni da počnu sa radom, odnosno kada hoće da prikrije svoju ulogu u urušavanju institucija, vlast predlaže novi zakon kojim se ukida postojeća institucija i formira nova, tvrdi Barać.

Da li Vi to tvrdite da je namera ovog zakona da ometa funkcionisanje institucija za borbu protiv korupcije?

Njegova pretežna uloga je rešavanje sukoba interesa. A već imamo zakon o tome, koji se sprovodi već tri godine, odnosno radi, i to vrlo dobro, Odbor za sukob interesa. Ono što je bilo jasno svih ovih godina, to je da su osnovni problemi u ovoj materiji bili nedostaci u samom zakonu – Odbor nema pravo ni da proveri podatke iz imovinskih kartona, niti da ih objavi, a izriče samo moralne sankcije. I umesto da se na osnovu tog iskustva Zakon o sukobu interesa popravi, da se daju veća ovlašćenja Odboru i da im se daju i dodatne mogućnosti za rad, pribegava se nečemu što je nedozvoljeno, a to je da se ukida institucija koja je faktički tek počela da radi, da bi se stvorila neka nova.

Pravosudni organi, na primer, ne spadaju u nove institucije, ali i na njihov rad ima dosta primedaba.

Postoji više mehanizama kako izvršna vlast destabilizuje institucije, ukidanje postojećih da bi se oformile nove samo je jedan od tih mehanizama. Što se tužilaštava tiče, njih vlast drži pod kontrolom, na primer, time što je republički tužilac već osam godina vršilac dužnosti. Kako možemo da očekujemo da za krivična dela korupcije budu odgovorni oni na najvišim političkim položajima ili oni koji imaju najviše moći, ako je nasuprot njima tužilaštvo koje je nesigurno u svoj položaj.

Pomenuli ste nedostatke u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa. Da li Vam se čini, kada je reč o regulatornim telima, da se možda namerno, ili iz neznanja, ostavljaju neke „rupe“ u zakonima, kako bi se onemogućila efikasna kontrola?

Ima i namere i neznanja. Što se tiče sukoba interesa, Odbor je pre godinu i po dana dostavio vladi vrlo dobre predloge kako da se unapredi zakon, i pokazao je da je otporan na političke pritiske, dakle pokazao se kao dobro projektovana institucija, zato što ne možete lako da utičete na devet ljudi. Pritom je Odbor odgovoran parlamentu i to ih na određeni način štiti od pritiska izvršne vlasti, što je kod nas najveći problem u radu institucija. Neke druge mehanizme za onemogućavanje rada smo videli, na primer, kod Državne revizorske institucije, koja je možda trebalo da bude pravi cilj ovog razgovora. Zašto DRI još uvek nije počela sa radom, a toliko se priča o Agenciji za borbu protiv korupcije?

Zbog čega?

Zato što efikasan i dobar rad državne revizorske institucije može da dovede do bitnih promena, jer su u njihovoj nadležnosti finansijski tokovi, kontrola javnih finansija, javnih fondova, javnih preduzeća. Međutim, umesto da javnost zahteva odgovor na pitanje zašto DRI još uvek nije počela sa radom, mi dozvoljavamo da nas stranke iz vlasti već dve godine „zabavljaju“ nekom agencijom za borbu protiv korupcije, kojoj je data čak i dužnost koju ona ne može da obavlja. Ili ima nadležnosti samo u naznakama, kao što je finansiranje stranaka. Ono se pominje samo u nabrajanju nadležnosti, a ne i u razradi Zakona. A pri tom se ostavlja onaj isti Zakon o finansiranju stranaka koji omogućava strankama da njihovo finansiranje ostane netransparentno. Ako tome još dodate da ne radi DRI, onda je jasno da nema stručne institucije koja može da kontroliše finansijske izveštaje političkih stranaka, i da nas vlast zavarava pričom o formiranju nove institucije koja ništa suštinski ne menja, dok istovremeno institucije od sistemskog značaja nemaju uslova za rad.

Tu mislite i na DRI i na…

Da, pre svega, ali setite se, na primer, Komisije za hartije od vrednosti, na koji način je vlada njih urušila u jednom danu, kada su svi dali ostavke pod pritiskom. Međutim, kada su sledećeg dana pokazali da hoće da poslušaju vladu, svi su nastavili da rade kao da se ništa nije desilo, a o ostavkama nije ni odlučivano, da bi potom nezakonitosti u preuzimanju Ce-marketa i Luke Beograd prošle bez otpora Komisije. Što se tiče Antimonopolske komisije, kada su doneli rešenje o koncentraciji u slučaju „Delte“, vlada je ubrzo potom uradila novi Nacrt antimonopolskog zakona u kome je predvidela da će komisija biti zamenjena, iako nije bila ni na polovini svog mandata. To naravno nije realizovano do kraja, ali je bilo dovoljno da uruši jednu instituciju. Na isti način se vlada već dve godine poigrava sa Odborom za sukob interesa. Odbor je radio samo dvadeset meseci, kada je vlada uradila prvi Nacrt zakona o agenciji u kome je predviđeno njegovo ukidanje.

Kada govorite o ovom zakonu, kažete i da je problem to što postoji jedan direktor na koga, po vašem mišljenju, može lakše da se utiče nego na neko višečlano telo. Ali, evo recimo, Republička radiodifuzna agencija je kolektivno telo, a bilo je ozbiljnih osporavanja njenih odluka.

Pravilo je da se teže može uticati na višečlano telo. Naravno, još uvek nismo našli put ka stvaranju stabilnih institucija...

Sama činjenica da će biti jedan direktor umesto nekog kolektivnog organa odlučivanja, mada će agencija imati i Odbor, ne mora da znači da je to automatski loše rešenje, zar ne?

Za borbu protiv korupcije svakako jeste lošije. Naravno, to ne znači da se na ove kojih ima više ne vrši pritisak. Ali, dosadašnje iskustvo Odbora za sukob interesa je očigledno pokazalo da je takva institucija dobro rešenje koje treba dalje unapređivati. Inače, nije lako naći rešenje za stvaranje institucija, ali je očigledno da se ovde ide putem koji donosi trenutne političke poene, a suštinski ništa ne menja.

Biljana Baković

Ne tražim posao u Agenciji

Na pitanje da li će možda konkurisati za članstvo u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije, Verica Barać kaže da neće i da priču o agenciji ne treba dovoditi u vezu sa budućnošću Saveta.

– Ideja sa kojom je Đinđićeva vlada osnovala Savet nije bilo formiranje institucije u kojoj rade državni činovnici ili nameštenici, već da u njemu budu ljudi koji imaju svoje profesije, koji su nezavisni od vlade i koji će moći otvoreno da ukazuju vladi na probleme korupcije. Da li će Savet nastaviti sa radom, ili ne, to je stvar vlade i njihove odluke da li im je potrebno savetodavno telo za borbu protiv korupcije, a osnivanje agencije je sasvim drugo pitanje – pitanje urušavanja postojećih institucija i formiranja novih, za čime ne postoji nikakav razlog. Savet je još pre dve godine dostavio vladi svoje razloge zašto smatra da Srbiji nije potrebna agencija za borbu protiv korupcije, i svi ti razlozi još uvek stoje.

Jasno, ali možda baš Vi koji imate toliko iskustva u tome.

Da vlast hoće da nastavi sa borbom protiv korupcije na iskustvima Odbora i Saveta, ne bi donosila Zakon o agenciji. Očigledno je da su za agenciju imali na umu neki drugačiji kadar. Pritom, političke stranke imaju i pritisak od svog članstva da dobiju državna nameštenja. Otuda razlog zašto agencija treba da ima 150 ljudi. Odbor ima 15 ljudi i radi 80 odsto posla koji je napisan u Zakonu o agenciji.