Pitanje

Šta sprečava borbu protiv korupcije i kako se može povećati efikasnost institucija?

Odgovor

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Borbu protiv korupcije sprečavaju neefikasne i vrlo zavisne institucije koje treba da primenjuju zakone, Antimonopolska komisija, Komisija za hartije od vrednosti, poverenik za informacije od javnog značaja, Odbor za sukob interesa, a na kraju tužilaštvo i sudstvo. Sve su to institucije koje su vrlo slabe i na koje se vrlo lako vrši pritisak, a videli smo da je u svakoj velikoj aferi stradala po jedna institucija. 

To se do te mere vidi da je Antimonopolska komisija, koja je jedina nadležna za primenu antimonopolskog zakona, kada je utvrdila nedozvoljenu koncentraciju Delte, faktički potpuno “sklonjena”, iako nije i formalno ukinuta. Čak se išlo dotle da  nadležni ministar kaže da nema monopola i tvrdi da se to može pročitati u statistici.  Naprotiv, nadležni državni organ za primenu tog zakona je Komisija, i takve stvari  samo doprinose destabilizaciji tih institucija.

 Imamo i drugi problem, a to je da se zakoni, pod pritiscima onih koji stoje iza  političkih stranaka, donose sa velikim nedostacima. To dodatno kompromituje rad  institucija. A ntimonopolski zakon nema jasna pravila, kakva postoje u Evropskoj  uniji, kada je u pitanju utvrđivanje šta je relevantno tržište. Takođe postojeći zakon ne  daje pravo Antimonopolskoj komisiji da naloži da se moraju prodati akcije, da se mora razdvojiti određena kompanija koja je spajanjem dostigla monopolski položaj. Takve odredbe sadrži svaki zakon u uređenim državama Evrope, dok naš zakon to nema, i to je namerno izostavljeno.

Slična rešenja, odnosno nedostaci postoje i u Zakonu o sukobu interesa. I umesto da se to popravi, kako je Odbor za rešavanje o sukobu interesa predlagao, pribegava se ukidanju Odbora. Na taj način institucije su potpuno nemoćne i ne mogu da garantuju primenu zakona.

Suština dobre vladavine i cilj kome mi težimo jeste da svaki građanin može da se pouzda u ono što piše u zakonu i da će mu državne institucije garantovati doslednu primenu zakona, pod istim uslovima. Ali, to je stvar dobro zamišljenih institucija koje imaju dobre uslove za rad, koje nisu podložne pritiscima i koje se ne ukidaju svakog trenutka.

Čim se desi neki problem, Vlada krene u izmenu zakona kojim predviđa izmenu te institucije. Naravno da ta institucija nema stabilnost i sigurnost u radu i da ona ne može garantovati primenu zakona. Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa je dobar primer kako se, suprotno pravilima o stvaranju sigurnosti, olako ukidaju institucije i poništava njihov rad. Dobra stvar bi bila da Odbor što efikasnije radi, da se popravi zakon, da mu se daju bolji uslovi i da u toj materiji gde je suvereno vladao, nastavi da radi još bolje. Naprotiv, odlučuje se da on prestane da radi, a da nije sastavio ni četiri godine. Bilo koja institucija, čak i da je predložen dobar zakon, a ovaj je veoma loš, počeće da radi od početka, a mi ćemo baciti vreme i novac koji je već utrošen za primenu Zakona o sukobu interesa.