Preduzeće za trgovinu semenskom robom ''Seme'' iz Beograda, prodato je na aukciji 2003. godine firmi ''Astra simit'', delu poslovne imperije Karića. Prodaju su od samog početka pratile nepravilnosti: konsultantska kuća ''Ces Mekon'', čiji je direktor istovremeno bio i direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković, u profajlu kompanije ''Seme'' nalazi da preduzeće posluje bez gubitaka. Ipak, ''Ces Mekon'' procenjuje ''Seme'' likvidacionom metodom, tako da je oko 20.000 kvadratnih metara (poslovna zgrada u ulici Admirala Geprata, laboratorije u kojima sada caruje paučina, zemljište, brojni objekti širom Srbije, u BiH i u Sloveniji) procenjeno je na 130, a prodato za 132 miliona dinara – u proseku 100 evra po kvadratu. Iako je ''Astra simit'' kupio većinski paket akcija, 70 odsto, Agencija ugovorom o prodaji nije obavezala kupca da nastavi delatnost preduzeća, već samo ''da će glasati za kontinuitet poslovanja''. Na pitanje kako se to desilo, u Agenciji nisu imali odgovor, a na prigovor Saveta da se u bivšem magacinu ''Semena'' u Makišu sada nalaze studio BK televizije i prostorije ''Mobtela'', Agencija odgovara da je prostor izdat u zakup pod odličnim uslovima.

Nezadovoljni mali akcionari ''Semena'' protestovali su u više navrata bivšem ministru Aleksandru Vlahoviću zbog načina na koji je preduzeće privatizovano, ali je ministar odbacio prigovor kao neblagovremen, i zato što je od neovlašćenih lica, koja nisu učestvovala na aukciji. To što se radi o akcionarima koji štite svoju privatnu imovinu, Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju nije bilo bitno. Kada se, međutim, radi o interesima ''Ces Mekona'', privatne firme direktora Cvetkovića, u Agenciji su itekako bili nadležni da njene interese zaštite od interesa države.

Dok u predizbornoj kampanji obećava da će polomiti katance na fabrikama po Srbiji, Bogoljub Karić istovremeno stavlja katance na preduzeća koja je sam kupio. Radnici ''Semena'' pod veoma čudnim okolnostima ostaju bez posla, potpisujući izjave da to čine svojevoljno i da se odriču otpremnine. Treba proveriti otkud to da u Srbiji danas radnici tako rado odlaze na ulicu i odriču se zakonskog prava na otpremninu. A posebno se mora utvrditi odgovornost kome se to u Agenciji potkrala ''greška'' da u jednom tipskom ugovoru, kakvi su ugovori o privatizaciji, promeni baš onu odredbu koja je trebalo da zabrani kupcu da na ''Seme'' stavi katanac.

Verica Barać,
predsednica Saveta