Sa pet hiljada hektara zemlje (1200 ha je u zalivnom sistemu), voćnjacima, poljoprivredom, ratarstvom, stotinama grla stoke, kombajnima, ''Agroruma'' je bila primamljiv plen za novog biznismena Veljka Mandića, glavnog aktera u ''privatizaciji'' ovog preduzeća. Mandić ne bi imao sreću da mu takvo blago padne u krilo da za njegovu stvar nisu radili lokalni funkcioneri u opštini i sudu – u Rumi i Sremskoj Mitrovici. Priča vuče korene iz rata, kada ''Agroruma'' snabdeva čuveni novosadski korpus, preduzeće siromaši, a brzim dejstvom lokalnih snaga biva oterano u stečaj 2003, mada je imalo šansu da se oporavi.

Prema navodima iz predstavke malih akcionara ''Agrorume'', prvi stečajni upravnik Siniša Todorović dobro je radio. Posle njega, stečajni sudija Slavica Levajac postavlja upravnika Ivana Petakovića koji sa Mandićevom ''Agromerkantilijom'' sklapa ugovor o zajedničkom ulaganju, što treba da spase ''Agrorumu''. Kako je izgledalo to spasavanje vidi se po Mandićevom postupku sa ribnjakom iz kojeg je izlovio svu ribu, prodao bez licitacije osnovna sredstva sa ''Agrorumine'' plantaže, a da njoj nije uplatio ništa itd. Stečajni upravnik Petaković prebacuje 1,5 miliona dinara Drvnom kombinatu, gde je takodje stečajni upravnik, kao i na firmu svog sina, ''Spektru''. Glavni poverilac i ''spasilac'' Mandić moraće da dokazuje da li je uopšte nešto uložio u ''Agrorumu''. Jer protiv aktera je najzad povedena krivična istraga, o čemu je Opštinsko tužilaštvo obavestilo Ministarstvo pravde. Mandić je na stečajnom poravnanju postao vlasnik 56 odsto preduzeća. Akterima koji su vodili stečaj veoma se žurilo da se ovakva ''privatizacija'' što pre završi.Za žurbu je bilo razloga, jer je Agencija za privatizaciju pre stečaja pozvala opštinsko rukovodstvo da privatizuje najveća preduzeća, a medju njima je i ''Agroruma''. U opštini to kriju od preduzeća, jer je zavera o stečaju već bila skovana. Radnici su se obraćali Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, ali pošto nisu dobili odgovor, oni su i protiv predsednice Dušanke Petaković podneli krivičnu prijavu. Nedavno je Mandić konverzijom, kako mali akcionari tvrde, spornih potraživanja, povećao svoje vlasništvo na 79 odsto.

Ko želi da zna kako se ovde postaje latifundista, treba da prati ponašanje državnih institucija u slučaju ''Agrorume''. Nije ih briga zbog korova na njivama, rasprodaje imovine, za 650 otpuštenih, ne pitaju se kako je jedan čovek na volšeban način osvojio ono što mu je jedino važno, a to je teritorija. Zato se i postavlja pitanje - da li se ovde još vodi rat, samo drugačijim sredstvima?

Verica Barać,
predsednica Saveta