Poljoprivredno dobro Ratkovo kraj Odžaka prodato je 12-članom konzorcijumu na aukciji 2003. godine. Čine ga direktori tog preduzeća, ali i ličnosti kao što je žena sudije Opštinskog suda u Odžacima Vesna Cvetanović, direktor ''Alfa prometa'' Borislav Lilić, koji je za kratko vreme kupovinom tri zadruge došao u posed oko 6. 000 hektara, direktor ''Novosadske mlekare'' Bratislav Banjanac i drugi. Ratkovo je imalo 2. 000 hektara oranica, voćnjake, junad, ciglanu.

Uprkos poodmakloj pripremi privatizacije, rukovodstvo je namerilo da Ratkovo gurne u stečaj da bi ga sa partnerima kupilo jeftinije. Stečaj su osujetili radnici, ali ne i ortačko razvlačenje imovine. O brutalnosti tehnike svedoči ugovor iz 2000. kada su direktor Ratkova Nikola Kapetanov i Bratislav Banjanac za pet miliona kg merkantilnog kukuruza kupili kombajn ''džon dir'' posredstvom firme pomenutog Lilića. Dakle, kombajn koji košta 90 hiljada evra plaćen je milion evra! Ugovor je predvideo i da Lilićeva firma za tri godine koliko traje otplata, iznajmljuje kombajn trećim licima i ubira zaradu. Ko bi pristao da kupi automobil na rate i dobije ga posle par godina, a za to vreme auto služi kao taksi i donosi zaradu prodavcu! Ratkovo se pamti i po pomoru stoke od gladi i žeđi i zaparloženim njivama. Ni prema radnicima odnos nije bio bolji. Ko je progovorio dobio je otkaz, čak i ako je bio na bolovanju, a otpušten je i predsednik Sindikata ''Nezavisnost''. Radnicima se zbog neuplaćenog staža duguje neverovatnih 1.000 godina.

Na krivične prijave u Odžacima niko ne reaguje. Vršilac dužnosti direktor Tomislav Zonić preduzima mere da Ratkovo ode u stečaj. Mada je ubrzo smenjen, on neovlašćeno koristi pečat firme i podnosi zahtev Trgovinskom sudu u Somboru za pokretanje stečaja. Radnici dokazuju da je Zonić neovlašćeno lice i sud odbacuje njegov zahtev. Sve bi bilo dobro da sudija Biljana Nastasić nije odluku suda poslala upravo Zoniću /!/, a ne i akcionarima. I dok je Zonić skrivao rešenje, bivši direktor Kapetanov i njegov saradnik Milosav Mijailović pšenicu sa 540 hektara odvoze Dimitriju Lončaru /i on je danas vlasnik Ratkova/, uprkos upozorenju novosadske Agencije za privatizaciju da je zabranjena svaka prodaja pre aukcije. Lončaru je Kapetanov predao i 40 junica od po 300 kilograma iz osnovnog stada preduzeća. Privatizaciju je završila Agencija u Beogradu. Prigovor akcionara da je 18 hektara voćnjaka, koji je u godini privatizacije doneo prihod od 10 miliona dinara, procenjeno kao neobradiva zemlja, Agencija odbacuje.Pošto je gazdinstvo urnisano, na aukciji se pojavljuje samo konzorcijum koji je upropastio Ratkovo. Konzorcijum ne prihvata početnu cenu od 32 miliona dinara, ali ga je u drugom krugu kupio za obveznice stare devizne štednje.

Manjinskim akcionarima Agencija ni do danas nije saopštila po kojoj ceni je prodata njihova firma.

Verica Barać
predsednica Saveta