Zemunci tri godine bezuspešno nastoje da zgradu Magistrata (18. vek) koju su 1998. uzeli radikali, vrate opštini. Četvrti opštinski i Okružni sud u Beogradu presudili su 2003. da se SRS iseli iz skupocene zgrade, ali stanar sud ne priznaje. Na ''slučaju Magistrat'' mnogi su se obrukali. Najpre, Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dušan Mihajlović, kome se nije verovalo, i Dragan Jočić, u legalističkoj vladi - svaki po dva puta nisu obezbedili policijsku asistenciju, tako da su presude o iseljenju mrtvo slovo na papiru.

Pad starog režima 2000. radikale nije zbunio.Već 6. oktobra sačinili su aneks ugovora na osnovu kojeg su prodali dvorište Magistrata u kojem je bespravno izgradjeno 50 lokala. Nameštaj zemunske opštine (vrednost 3,7 miliona dinara), koji je ranije ''ustupljen'' Poslovnom prostoru, 6. oktobra je aneksom ugovora poklonjen SRS. Tužilaštvo ništa ne preduzima povodom krivične prijave, svi se plaše Šešelja. Decembra 2003. bude se nade u povratak starih snaga na vlast. SRS se obraća Vrhovnom sudu zahtevajući reviziju presuda o iseljenju.

Za samo nekoliko radnih dana Vrhovni sud donosi rešenje da je revizija osnovana. Sud je primio i 73 urgencije ( iz SRS, a lično su urgirali i neki profesori Pravnog fakulteta), uključio ih u predmet (!) i vratio prvostepenom sudu. Ovo nije pritisak na sud, to je svileni gajtan neposlušnim sudijama. Presudu je donelo Veće – predsednik Predrag Trifunović, i članice Jasminka Stanojević, Vesna Popović, Mirjana Grubić i Branislava Apostolović. Oni su proizvoljno tumačili Zakon o parničnom postupku, pa se postavlja pitanje ne radi li se o montiranom procesu jednoj kulturnoj ustanovi i celom gradu. Zakon je restriktivan u pogledu revizije. Jedan od uslova je vrednost spora koja se mora utvrditi na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, na početku glavne rasprave. Sud to nije učinio, mada je morao. Sam tužilac nije u tužbi odredio vrednost predmeta spora. Sud odlučuje da je revizija osnovana, mada nije odredio da li je revizija dopuštena.

Sudija Trifunović čak izjavljuje (''Danas'', 4. jun) da je ''vrednost spora odredjena u tužbi'', što je potpuna neistina. Vrhovni sud neubedljivo pobija i presude da se Magistrat kao kulturno dobro ne koristi u kulturne svrhe. Po Vrhovnom sudu politička stranka može da se bavi i izdavačkom delatnošću, što bi trebalo da sugeriše vezu sa kulturom. Na prijavu podnetu nadzornom odboru Vrhovnog suda 21. maja 2004. godine još nema nikakvog odgovora. Korupcija u pravosudju je najveći problem i tabu u Srbiji. Umesto nezavisnosti sudstva, u Srbiji i dalje imamo sudstvo nezavisno samo od borbe protiv korupcije, koje se zaklanjanja iza fraza o nezavisnosti da bi ostalo korumpirano, da bi donosilo presude kojima i i ideja o traganju za korupcijom u pravosudju postaje pravosnažno zabranjeno. Princip pravosnažnosti kao institut pravne sigurnosti naše pravosudje je pretvorilo u princip zaštite korumpiranih sudija.

Verica Barać,
predsednica Saveta