Već smo pisali o višemesečnim štrajkovima radnika i malih akcionara «Jugoremedije» i rudnika «Nemetali» iz Vranjske Banje, koji od države bezuspešno traže poštovanje zakona i ugovora u privatizaciji. Takođe smo pisali o godinu i više dana odugovlačenim postupcima za raskid privatizacionih ugovora, na primer «Agrosemenu»,. Rudnici i industrija mermera i granita «Venčac» iz Aranđelovca, sa preko 500 zaposlenih, još je jedno ime na tužnom spisku nekada uspešnih preduzeća, koja je Vlahovićeva i Bubalova privatizacija gurnula u propast i štrajkove.

«Venčac» je jedno od preduzeća koje je procenjivala privatna firma «Ces Mekon» Mirka Cvetkovića, u vreme dok je ovaj bio direktor državne Agencije za privatizaciju. Inicijativu za privatizaciju «Venčaca» pokrenula je španska firma «Reverte», jedan od brojnih zainteresovanih inostranih kupaca. Do 14.1.2002. Agencija je planirala tendersku prodaju «Venčaca», da bi ga zatim, bez obrazloženja, svrstala među preduzeća koja će prodati na aukciji. Aukcija je odlagana tri puta, sa obrazloženjima da su potencijalni inostrani kupci tražili dodatne rokove za provere aukcijske dokumentacije, posete preduzeću, i slično. Preduzeće nisu posetili nikakvi strani investitori, a na četvrtoj aukciji, «Venčac» je prodat konzorcijumu domaćih fizičkih lica kojeg čine Milovan Vulićević i Božidar Petković, i to u drugom krugu, za obveznice stare devizne štednje. Ni jedna od stranih firmi koje su u kontaktima sa upravom «Venčaca» izražavale zainteresovanost za kupovinu, nije izašla na aukciju. Nakon potpisivanja ugovora, zaposleni saznaju da je socijalni program, koji su usaglasili reprezentativni sindikati i «Eukons», stručni konsultant Agencije, u ugovoru promenjen na štetu radnika, pa podnose krivičnu prijavu zbog falsifikata. Preduzeće u međuvremenu propada. Dolazi do podele između Petkovića, koji obaveštava Agenciju da je spreman da ispuni obaveze prema radnicima, i Vulićevića, koji obaveze izbegava. Prosek zarada pada sa 17.200 dinara, koliko je iznosio uoči privatizacije, za 50% maja 2004. godine, kada su radnici poslednji put primili platu. Krajem jula, oni stupaju u štrajk, a skupštinski Odbor za privatizaciju predlaže Agenciji da raskine ugovor ukoliko ne dođe do dogovora između štrajkača i konzorcijuma. Pregovori propadaju, pa Agencija pokreće raskid ugovora 11.8. Prva rasprava, zakazana za 16.9, odložena je jer Vulićević nije primio tužbeni zahtev, druga, 5.10, jer je uložio žalbu zbog privremene mere zabrane raspolaganja imovinom «Venčaca» koju mu je Trgovinski sud odredio 16.9.

Račun «Venčaca» je od pre mesec dana u blokadi. Štrajk i dalje traje, radnici nisu primili platu već skoro pola godine. Ocena koju je Savet prošle godine izneo u izveštaju o privatizaciji, da je «potpuno izdvojena iz kompleksnog projekta svojinske transformacije i strategije socijalnog razvoja, jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi», dobija sve jasnije životno značenje. Iza ideoloških fraza o brzini kao jedinom merilu uspešnosti privatizacije, ostaje samo novi krug kriza i nestabilnosti.

Verica Barać,
predsednica Saveta