Jedan od javnosti najpoznatijih slučajeva privatizacije koja je uništila prodato preduzeće, slučaj turističke agencije «Putnik», ovih dana je okončan na način koji ni u ludilu nismo mogli da naslutimo.Da se podsetimo najpre činjenica.

U maju 2003. godine «Putnik» je na tenderu prodat američkoj firmi «Uniworld», čiji je vlasnik Srba Ilić. Da je u samom izboru najpovoljnijeg kupca bilo malo više «lobiranja» nego što uredba o tenderskoj prodaji dopušta, vidi se iz odredbe kupoprodajnog ugovora u kojoj Agencija za privatizaciju Iliću otvoreno preporučuje da u nadgledanju izvršenja obaveza kontaktira sa sledećim revizorskim kućama i da ih uposli: Deloite & Touch, KPGM, PWHC, Ernst & Young, Ekonomski institut. Nekoliko meseci nakon što je juna 2003. preuzeo «Putnik», Ilić se, pred kraj Živkovićeve vlade, sastaje sa premijerom, ministrom finansija, direktorom Agencije i ministrom za privatizaciju, i zahteva da ga oslobode obaveze polaganja bankarske garancije za izvršenje investicija. Takođe i plaćanja poreza na promet za period od kada je preuzeo «Putnik», da mu otpišu dugove, produže rokove za izvršenje investicija do godinu dana, da mu dozvole da imovinu Putnika koristi kao hipoteku, ka i da povećaju procenat imovine koju sme da proda preko 10 odsto. Premijer i ministri prihvataju zahteve, ministar Đelić dostavlja vladi mišljenje da porez treba otpisati, ali ubrzo na dužnost stupa nova vlada, pa dogovori sa prethodnom padaju u vodu.

Uz zrenjaninsku «Jugoremediju», niški «Nissal» i beogradski «Hempro», «Putnik» je bio jedno od preduzeća koja je novoizabrani ministar privrede Maršićanin najčešće pominjao kao primer lošeg rada Vlahovićevog ministarstva, najavljujući pritom raskide ugovora.

Od obećanog uspostavljanja vladavine zakona i poštovanja ugovora u privatizaciji, radnici-akcionari «Jugoremedije» i dalje hodaju bosi po trnju, bez ikakvog rešenja na vidiku, «Nissal» i «Hempro» više niko i ne pominje, dok je za «Putnik» iz kuhinje ministra Bubala stiglo «rešenje» koje će ući u udžbenike, sa naznakom: «Ovako ne raditi ni kada primite pare». Naime, Vlada i pored bezbroj kršenja ugovora od strane «Uniworlda», rasprodaje imovine i urnisanog poslovanja, sa Ilićem ne raskida ugovor, već mu dopušta da «Putnik» preproda, delimično ili u celosti, novom kupcu kojeg će zajedno da pronađu. Ako je ovo kazna za kršenje ugovora, šta bi onda bila nagrada? Jasno je da Ilić nije bio u stanju da izvrši ugovor, i da je ovo bila samo još jedna rasprodaja nekretnina pod firmom privatizacije. A kad već prethodna vlada nije stigla da mu izađe u susret i omogući rasprodaju «Putnika» na parče, tu je nova da zajedno prodaju čitav ugovor.

Verica Barać, predsednica Saveta