Dva protesta pred Vladom prošle nedelje - najpre aviomehaničari „Jata“ u štrajku, zatim radnici akcionari niškog „Nisala“. „Nisal“ je uz „Jugoremediju“, „Hempro“ i „Putnik“ bio među prvim preduzećima za koja je ova vlada odmah po stupanju na dužnost najavila pokretanje spora za raskid ugovora o privatizaciji. Godinu dana kasnije, od obećanja nije ostalo ništa, a pred vratima Nemanjine 11 radnike su dočekali policijski kordoni i potpuna nezainteresovanost Vlade koja je obećala da će suzbiti korupciju u privatizaciji.

Šta se promenilo za proteklih godinu dana? Takođe, šta se krije iza iracionalnog ponašanja Vlade prema štrajku u „Jatu“? Kako je moguće da nema novca da se aviomehaničarima isplate zaostale zarade, već da je jeftinije da se umesto naših kvalifikovanih radnika u štrajku angažuju strani državljani sa drugog kontinenta? Da li će Vlada ispostaviti račun javnosti koliko je koštala njena upornost da uguši jedan štrajk, koji je sam po sebi važna civilizacijska tekovina, legalan i legitiman način da radnici ostvare svoja prava? Šta se krije iza upornosti Vlade da uguši štrajk - uobičajeno vulgarno razmetanje silom ili nastupajuće restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća u Srbiji? Možda i jedno i drugo? Podsećam da je pre dve nedelje Opštinski sud u Zrenjaninu presudio da je štrajk radnika akcionara „Jugoremedije“ nelegalan. Sud je utvrdio da su zahtevi štrajkača ispunjeni, te da je štrajk okončan, pa je sada za celu Srbiju štrajk u „Jugoremediji“ još u toku, osim za Opštinski sud u Zrenjaninu. Svega par dana nakon ove presude, potpredsednik Vlade izjavio je da je štrajk aviomehaničara takođe nelegalan, međutim, kad su štrajkači došli da o tome razgovaraju, Vladi je jedino bilo važno da niko od njenih članova ne bude u zgradi, a da pred vratima bude bar duplo više policajaca od demonstranata.

Ova vlada je formirana od stranaka koje su pretprošlog leta od građana tražile „dinar za Vladu da ne kradu“ i potpise za kandidaturu obećavajući suzbijanje korupcije. Pre pet godina, te iste stranke su delile građanima šarene papiriće, potpisivale sa njima ugovore da će posle izborne smene Miloševića zajedno raditi na stvarnim promenama u Srbiji. Sada kad radnici dođu pred Vladu da pitaju šta bi sa ugovorom, sa lecima i šarenim obećanjima, dočekuju ih policijski kordoni, jasna poruka da Vlada više ne misli da su joj građani Srbije saveznici u ostvarivanju promena. Za Vladu je suština promena bila da oni dođu na vlast. Sada tu vlast koriste kako bi sprečili da se u Srbiji promeni bilo šta drugo.

Verica Barać, predsednik Saveta