BEOGRAD - Vlada Srbije je centar korupcije i ona to sada i ne krije. Vlada sa neskrivenim zadovoljstvom pokazuje svoju moć i svoju nekontrolisanu vlast. Ona kontroliše parlament, a neposlušni poslanici su uz pomoć radikala odstranjeni iz parlamenta. Podelom funkcija u javnim preduzećima i drugog "plena" zadovoljena je i pozicija i opozicija. Opozicija nema interes da ruši Vladu, mediji su disciplinovani, ko je poslušan ili moćan imaće frekvencije i učestvovaće u dogovornoj privatizaciji. Dosadašnje vlade su bar simulirale borbu protiv korupcije, ova vlada je otvoreno pospešuje. Takvu destrukciju u razaranju institucija, takvo zastrašivanje ljudi i manipulaciju medijima nismo videli od Miloševićevog vremena - upozorava u razgovoru za Press Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Korupcija je, dakle, utemeljena u samom vrhu srpske vlasti?

- Vlada je generator korupcije u Srbiji, bilo direktnom umešanošću svojih članova u najveće korupcionaške afere, bilo time što ne preduzima ništa da se stvori institucionalni okvir za borbu protiv korupcije koji bi omogućio da se afere razreše i da se ne stvaraju nove. Simulacija borbe protiv korupcije verovatno je najveći problem, jer se time stvara utisak da se korupcija ne može sprečiti čak ni kada donesete odgovarajuće zakone i formirate institucije. Problemi sa Vladom su se javljali svaki put kada bi ona odustala od borbe protiv korupcije, kada je pokušavala da zataška one slučajeve za koje je Savet smatrao da se moraju rešavati. Vlada nam je odgovarala da smo nestručni i da smo "babe narikače", ali nikada nije osporila nijednu činjenicu.

Od decembra 2001. godine u Vladi su promenjena tri kabineta. Ima li razlike među njima kada je reč o borbi protiv korupcije?

- Postoje bitne razlike, pre svega jer se radi o različitim ljudima, o različitom razumevanju načina borbe protiv korupcije. Ozbiljne namere, ili uslova za ozbiljnu borbu protiv korupcije, ipak, nije bilo. Sve vlade, sve vlasti do sada su se oslanjale na krupan kapital, na finansijske centre moći. Ipak, mislim da je premijer Đinđić bio potpuno svestan da se bez suzbijanja korupcije ne može stvoriti moderna evropska država čiju viziju je on imao. Čak ni njegovi saradnici ne pominju činjenicu da je onog dana kad je ubijen pošao na sastanak Saveta za borbu protiv korupcije.

Kritikovali ste način na koji je izvršeno hapšenje pripadnika takozvane stečajne mafije. Verujete li da u tom slučaju može doći do sudskog epiloga?

- Sudski epilog do kojeg će možda doći neće suzbiti korupciju u pravosuđu, niti je to bila namera Vlade. Korupcija u pravosuđu je sistemski problem i ako uhapsite sve korumpirane sudije opet ćete imati korumpirano pravosuđe, jer ono je postavljeno da bude korumpirano, ono je ustrojeno kao jedna poluga izvršne vlasti, kao njen servis.

Zašto je "krupna korupcija" i dalje nekažnjiva u Srbiji?

- Borba protiv korupcije je krivično gonjenje i kažnjavanje krivaca i oduzimanje imovinske koristi. Za takvu borbu su potrebne moćne, stručne i nezavisne institucije. Znači, moraju biti moćnije od tajkuna, ali one to nisu, niti se stvaraju uslovi da to budu. Proces privatizacije se odvija u uslovima potpuno nedefinisane i nezaštićene svojine, pa zato privatizacija često poprima obeležja organizovanog kriminala. To su mehanizmi koje je do perfekcije usavršio Miloševićev režim. Sada se to postepeno ponovo uvodi.

Da li je sprega najvećih političkih partija i tajkuna glavni uzrok sveprisutne "krupne korupcije"?

- Finansiranje političkih partija jedna je od najvažnijih tema. Nije slučajno to što je u poslednjoj verziji predloga zakona o novom antikorupcijskom telu Vlada izostavila finansiranje stranaka iz njegove nadležnosti. Kontrolom finansiranja stranaka se trenutno bavi Odbor za finansije Narodne skupštine. Dakle, stranke same kontrolišu svoje finansiranje! To uporno sprečavanje da se finansiranje stranaka učini makar malo transparentnijim jasno govori koliko je političarima u Srbiji važno da se prikriju izvori finansiranja stranaka, odnosno interesi koji motivišu finansiranje stranaka.

Da li je najava osnivanja agencije za borbu protiv korupcije zapravo uvod u gašenje Saveta?

- Ukidanje Saveta i drugih već osnovanih antikorupcijskih institucija, verovatno je jedini motiv za osnivanje agencije za borbu protiv korupcije. Iz nacrta zakona je jasno da bi i agencija za borbu protiv korupcije bila još jedna u nizu Vladinih agencija osnovanih za proteklih pet godina, koja će imati zakonom proklamovanu nezavisnost, a zapravo će biti pod potpunom kontrolom Vlade. Takvo telo se ne pravi da bi radilo svoj posao, već da ga ne bi radilo. Agencija za borbu protiv korupcije potrebna je jedino kao alibi da bude ukinut Odbor za sukob interesa, Savet za borbu protiv korupcije i druga tela koja već rade i daju rezultate.

Šta možete da obećate građanima?

- Savet će istrajavati u borbi protiv korupcije u okviru svojih nadležnosti, dok nas Vlada ne ukine. Moram da napomenem da smo mi samo savetodavno telo Vlade, da nismo ni policija, ni tužilaštvo ni sud. Ovo kažem zato što političari često obmanjuju javnost govoreći kako Savet još nije razrešio nijedan od slučajeva kojima se bavio. Naš posao se završava izveštajima koje dostavimo Vladi, javnosti i tužilaštvu.
Ozren Radulović

LEGIJA I ORGANIZATORI

Mislite da je Đinđićeva borba protiv korupcije bila jedan od motiva za atentat?

- U javnosti se namerno zamagljuje ovaj aspekt Đinđićevog rada, njegova rešenost da se traže načini za obračun s mafijom. Te činjenice se nikad ne pominju ni kao eventualni motiv, ili jedan od motiva za njegovo ubistvo, kao što se ne traže organizatori i finansijeri njegovog ubistva. Jedno takvo ubistvo moraju da "odrade" specijalno obučeni odredi smrti koji su zato i formirani. Ali ko ih je angažovao, ko ih je platio, ko je mogao da im naredi kad je Milošević već bio u Hagu? Zašto se ne traže odgovori na ova pitanja? Ko finansira objavljivanje knjiga koje "piše" Legija, ko sklapa ugovor sa štamparijom, u čije ime i za čiji račun se to radi? Staro je pravilo da ako hoćeš da saznaš kako se zločin desio, moraš da se vratiš putevima novca.